Da li zna birač šta je milijarda

Ivica Dačić, lider Socijalističke partije Srbije, izjavio je da je Međunarodni monetrani fond sada ministar finasija u Srbiji, ali da će se to promeniti, ako SPS osvoji dovoljno glasova. „Ako mi budemo imali dovoljno glasova, neće se oni ovde dugo zadržati, zato što ne mogu oni da upravljaju životom Srbije. Hvala im lepo, ali neka nađu drugu zemlju za svoje eksperimente”, kazao je Dačić.

Ovo je zapravo samo najnovija u nizu predizbornih poruka u kojima političari ovih dana nastoje da ubede birače da treba da glasaju baš za njih. Tako je, recimo, Tomislav Nikolić, predsednik SNS, rekao da je potrebno zaustaviti zapošljavanje na partijskoj osnovi, ali i partijsko vođenje države, Mlađan Dinkić, lider URS, da nova vlada treba odmah da ukine firmarine, naknadu za korišćenje zemljišta, naknadu za šume, vode i energetsku saglasnost.

Predsednik Srbije Boris Tadić i lider DS je u Arilju poručio da se privode kraju razgovori sa velikim industrijskim sistemom za proizvodnju čelika koji će promeniti upotpunosti našu industrijsku proizvodnju i omogućiti izvoz u visini od 750miliona do milijardu evra.

Najviše je obećao potpredsednik Demokratske stranke Srbije Nenad Popović. On je u Vranju biračima poručio da će ta stranka, „ako bude vodila državu nakon izbora, obezbediti 10 milijardi evra iz Rusije koje će biti uložene direktno u domaću privredu”.

Uz gotovo opštu ocenu da u ovoj kampanji preovlađuju ekonomske teme, tačnije pitanje prosperiteta, analitičari različito komentarišu obećanja koja se čuju– od toga da je „logično da stranke, na ovaj ili onaj način, nešto obećavaju, jer kad to ne bi činile, onda bi značajno umanjile svoju šansu da ih ljudi uzmu u razmatranje”, kako kaže sociolog Vladimir Vuletić, do toga da na izjave, poput onih „Hoćemo snažnu Srbiju” ne bi trebalo obraćati pažnju, jer „šta želi – to, valjda, narod zna”, kako kaže ekonomista Milan R. Kovačević.

Njegov kolega Miroslav Prokopijević je, čak, nevoljno pristao na razgovor o ovoj temi. „Potpuno mi je besmisleno da ja sad objašnjavam zašto je obećanje Tome Nikolića o sto milijardi evra deplasirano, o tome da će neko uložiti četiri milijarde evra na energetski sektor, o tome da će doći još više fabrika automobila…”, kaže Prokopijević i dodaje da „ako neko ne vidi da su to besmislice, onda utoliko gore”. I Kovačević primećuje da „ima „dosta „destruktivnih” izjava, poput toga da će novac biti dat za ovo ili za ono, da će biti ukinute sve dažbine, a što stvara lažnu nadu da država može za mnoge mnogo da uradi, a da ne poveća namete i još više uzme iz našeg džepa”.

Izvor za ideje političara predstavljaju različita istraživanja, podseća, pak, Vuletić i dodaje da je „obećanja, naravno, lakše dati nego ostvariti”. Kada je, recimo, reč o obećanjima koja se tiču partijskog zapošljavanja, „bilo bi idealno ako biste mogli da kažete: u ovoj zemlji će biti samo zaposleni oni koji se na konkursima prijave sa najboljim ocenama i najboljim kvalitetima, ali, nažalost, mi znamo da u Srbiji toga nikada nije bilo – ako nemate partijsko zapošljavanje, onda imate nepotizam, da će neko ko je u poziciji, gledati da zaposli svog rođaka ili nekog ko je iz njegovog kraja”.

Od uvođenja višestranačja u Srbiju, građani su se naslušali raznih obećanja - od toga da će „brze pruge” (SPS, 1990.) kružiti Srbijom, preko toga da će biti ustanovljen „ugovor s narodom” (DOS, 2000.), da će „prepoloviti nezaposlenost za pet godina (G17 plus, 2006.), otvoriti „dvesta hiljada novih radnih mesta” (DS,2008.) „sto milijardi investicija” (SNS, 2011.). Pa, kako birači iznova poveruju sličnim porukama?

„Izađite, napravite anketu i pitajte ljude koja je razlika između miliona i milijarde evra. I videćete da 99 odsto njih nema pojma”, odgovara Prokopijević.

Vuletić navodi: „Bilo bi jako nepopularno kada bi neko došao i rekao: kada mi dođemo na vlast biće vam još teže nego što je danas. S druge strane, birači često misle da ako ovaj ne zna ni da obeća da će mi biti bolje, pa šta ja od njega da očekujem”.

Aktuelne poruke upućuju se, izgleda, malom delu biračkog tela. Budući da su postojeće stranke na političkoj sceni već godinama, građani su, prema rečima Vuletića, ali i Kovačevića, već opredeljeni „Stoga mu se čini da bi ti izbori mogli već sada da se održe, bez ikakve kampanje, jer se manje, više već zna ko će za koga glasati”, zaključuje pomenuti sociolog.

Nikolić: Ne bi bilo pametno prekinuti aranžman sa MMF-om

Povodom Dačićeve izjave da se MMF neće zadržati u Srbiji ukoliko SPS bude imao dovoljno glasova, ekonomista Goran Nikolić, kaže da u aktuelnoj ekonomskoj situaciji prekid aranžmana sa tom institucijom „ne bi bila pametna stvar”, jer je Srbiji taj aranžman u ovoj godini potrebniji nego ranije. Kako objašnjava, MMF novac daje jevtino, sa niskim kamatnim stopama (1,5 odsto), i to „za ne daj Bože”

„Ovaj aranžman koji sada imamo iz predostrožnosti, suštinski je aranžman koji nema novčani kapacitet, nego samo hipotetički i nije kao onaj iz 2009. kada je zemlja povukla novac, koji treba da vraća, doduše uz nisku kamatu”, kaže on i dodaje da je, istina, bilo perioda posle 2000.godine kada Srbija nije imala aranžman sa tom finansijskom institucijom.