AGCOM: Ako medij ne daje svima jednak prostor, "menjamo mu igru"

Pandan srpskog REM-a u Italiji, AGCOM, regulatorno je telo za telekomunikacije, koje ima kontrolnu ulogu u audiovizuelnom sektoru, štampi, elektronskim medijima, kao i poštanskim servisima.

Zorana Radovanović
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Između institucije i tržišta, nastaje nakon liberalizacije i privatizacija devedesetih, a osnovna prava koja u svom radu brani jesu sloboda ekonomske inicijative, zaštita potrošača, pluralizam informacija, te i bezbednost usluga i mreža.

Na pitanja o mehanizmima održavanja nezavisnosti uprkos političkom uticaju, borbi sa lažnim vestima u izbornim kampanjama, kao i sankcijama koje ovo regulatorno telo sprovodi, odgovorao je predstavnik AGCOM-a Frančesko Di Đorđi.

Iako je AGCOM u vrlo bliskom odnosu sa političkim institucijama, oformljen je kao nezavisno telo. Koji su mehanizmi održavanja te autonomije?

U cilju obezbeđivanja te nezavisnosti je upravo i osmišljeno da članovi AGCOM-a imaju sedmogodišnji mandat, što je duže od pet godina mandata kojima raspolažu poslanici u Parlamentu. Na taj način, osigurano je da poslanici aktuelnog saziva ne mogu birati Savet AGCOM-a, koji bi bio servilan tokom čitavog njihovog mandata.

Takođe, autonomiju u odnosu na Vladu AGCOM postiže uspostavljanjem visokih kriterijuma pri odabiru naša četiri komisionara, koji moraju biti profesori univerziteta i sa integritetom u javnosti. Pored ovakve garancije, postoji i ekonomska, prema kojoj naplate sankcija umesto u AGCOM-ov, odlaze u državni budžet, dok, sa druge strane, država ne finansira rad regulatornog tela, već to rade glavni učesnici na tržištu.

Govoreći o uspostavljanju kontrole kada je u pitanju politika, kako AGCOM reguliše izveštavanje o političkim akterima tokom kampanje, u smislu postizanja jednakog pristupa medijima?

Tokom izborne kampanje, ali u manjoj meri i čitave godine, ukoliko medij uskraćuje prostor određenim političkim predstavnicima, AGCOM reaguje. Međutim, ono što je drugačije u odnosu na evropske standarde, u ovakvim situacijama naše regulatorno telo ne sankcioniše finansijski.

Cilj tada postaje "promena igre", na način da se od medija zahteva obezbeđivanje dodatnog prostora zapostavljenim kandidatima. Ovakvo postupanje osnovano je na temelju zaštite pluralizma informacija, a novčano kažnjavanje sledi tek ako se medij o ovu opomenu ogluši.

U decembru ste pomenuli kako se 57% proizvedenih lažnih vesti odnosi na političke teme i vesti. Koji je trenutni trend, da li je procenat lažnih vesti u porastu ili opada?

Prema našim podacima, što su izbori bliži, to je produkcija vesti (istinitih koliko i lažnih) u značajnom porastu. Zapravo, tokom perioda izbornih kampanja za parlamentarne izbore u Italiji u martu prošle godine, kao i vreme formiranja Vlade u maju, zabeležen je najviši procenat do sada proizvedenih vesti, a čak 85% odraslih Italijana izjasnilo se da u medijima traži političke sadržaje.
Taj poslednji politički ciklus uticao je na brojnost objavljenih dezinformacija, čiji je vrhunac koincidirao sa tadašnjim vrhuncem u pomenutoj poslednjoj kampanji.

To su podaci o medijskom izveštavanju. Kako je uređeno polje društvenih mreža, na kojem se sve više šire politički sadržaji, pa i lažne vesti?

O tom pitanju smo organizovali okrugli sto, kojem su između ostalog prisustvovali i predstavnici Gugla, Fejsbuka i Vikimedije u Italiji, u cilju razvijanja metoda borbe protiv dezinformacija i povrede onlajn razmene podataka. Tom prilikom je predložena dodatna razrada principa “fekt čekinga” (provere informacija) koji su već u početnom obliku razvili Gugl i Fejsbuk.

Među glavnim pretnjama sa kojima se AGCOM susreće, ističe se i ugrožavanje autorskog prava. Na koji način je ovo pitanje regulisano?

Mi smo 2014.godine usvojili Uredbu o zaštiti autorskog prava u elektronskim medijima, koju su sada preuzele mnoge evropske zemlje. Da bi se do nje došlo, od 2010. smo organizovali tri javne rasprave. Njenu implementaciju smatramo efikasnom, s obzirom na to da je AGCOM-u omogućeno da u roku od nekoliko dana ukloni ilegalno postavljen sadržaj, za šta je neophodna jedino prijava autora čije je pravo ugroženo.

Ono po čemu je regulatorno telo u Italiji takođe prepoznatljivo jesu regionalni komiteti od kojih se ono sastoji. Koji je Vaš stav o njihovoj efikasnosti i da li biste preporučili neki sličan vid delegiranja nadležnosti zemlji poput Srbije, sa rigidnom i centralizovanom strukturom REM-a?

Smatram da bi i u Srbiji od velike pomoći bilo približavanje regulatornog tela građanima, koje se upravo i postiže regionalnim komitetima. Taj osećaj dostupnosti i njihove uključenosti u sam rad značajno povećava efikasnost, a AGCOM-ova prednost zaista jeste ta zastupljenost na svim prostorima.

Kako se u takvim uslovima bliskosti sa građanima garantuje neutralnost pri utvrđivanju sankcija?

U slučaju potrebe sankcionisanja odlučuje AGCOM, a ne regionalni komiteti, čime se ipak postiže potrebna distanca.

Zorana Radovanović

*Povod intervjua bila je studijska poseta "Doživi EU" koju je podržala Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, prilikom koje je studentima i profesorima iz Beograda, Novog Sada i Niša predočen rad medija, medijskih institucija i regulatornih tela Nemačke i Italije.

Info

DB zatvara krug

"Kampanja protiv Ljiljane Smajlović i mene je kampanja protiv toga što je do suđenja uopšte došlo. A da nije bilo Komisije, pitanje je da li bi ikada bilo pravde za Slavka Ćuruviju. Komisija redovno reaguje na sve što nam se učini da je u ovom procesu nezakonito, nedozvoljeno, sve što narušava dokazni postupak. Vrhunac diskreditacije je tvrdnja da je zahvaljujući Ljiljani Smajlović bombardovanje Srbije duže trajalo. I tu se najbolje vidi kontinuitet od teksta "Ćuruvija dočekao bombe", sa lažnom tvrdnjom da je Ćuruvija tražio bombardovanje Srbije, do bolesne izmišljotine da je zbog Ljiljane Smajlović produženo bombardovanje"

intervju četvrtak 20.12. 14:30 Komentara: 1

"Rešenje za probleme medija nije u sudu"

Počnimo od jednog pojašnjenja. Sudovi u medijskim sporovima ne izriču kazne medijima, već naknade štetu strani koja ju je pretrpela. Sud procenjuje koliko medij koji je povredio nečije pravo na čast i ugled treba da plati kako bi oštećena strana mogla da priušti sebi neku satisfakciju. Dakle, ideja suda nije da kažnjava medije, već da odredi naknadu štete – ovako advokatica Kruna Savović počinje razgovor sa "Danasom" o medijskom pravu i mogućnostima da zakon uvede red u domaću medijsku scenu.

intervju subota 29.09. 20:01 Komentara: 1
strana 1 od 105 idi na stranu