Težak udarac: Nemačkoj ekonomiji leđa okrenuo najveći trgovinski partner

Nemačkoj ekonomiji izvoz je sve veći problem, a posebno u Kinu. Kako kineska ekonomija usporava, tako je nakon 30 godina stalnog rasta počela da slabi i potražnja za nemačkom industrijskom robom.

U trenutku pada Berlinskog zida bilateralna trgovina Nemačke i Kine bila je relativno mršava, pa je 1990. Kina učestovala u nemačkom izvozu sa svega 0,6 odsto.

Međutim, ekonomksim jačanjem azijske supersile povećavala se i vrednost trgovine između te dve države, pa je udeo Kine u nemačkom izvozu prošle godine porastao na 7,1 odsto. Još 2016. Kina je smenila SAD na poziciji najvećeg nemačkog trgovinskog partnera, a na tom je mestu i danas, prenosi Poslovni dnevnik.

Od finansijske krize 2008. godine nemački izvoz nije rastao samo 2015. dosegnuvši lani rekordnih 93 milijardi evra. Iako se to može smatrati simboličnim iznosom u nemačkoj ekonomiji vrednoj 3,4 biliona evra, izvoz u Kinu bio je jedna od komponenata na koju je vlada u Berlinu mogla da računa u izradi projekcija ekonomskog rasta.

Od Kine svi su imali koristi - velike kompanije poput Simensa, BMW-a i Folksvagena. Takvog rezultata ne bi bilo bez političkog pristupa. Naime, kancelarka Angela Merkel odlučila je da sledi politiku svog prethodnika Gerharda Šrodera i zbog biznisa zanemari kritike odnosa Pekinga prema ljudskim pravima i zaštiti intelektualnog vlasništva. O procvatu nemačko-kineskih odnosa dovoljno govori podatak da je u septembru Merkel po 13. put u 14 godina posetila tu državu.

"Kina je naš najvažniji trgovinski partner, ali je trend u budućnosti teško predvideti", rekao je za Rojters Aksel Matern, član uprave luke Hamburg gde je usporavanje izvoza najvidljivije. Podaci kineske carine pokazuju da je uvoz iz Nemačke u avgustu pao 3,6 odsto na godišnjem nivou, a u septembru za 9,2 procenata.

U prvih devet meseci Kina je uvezla 2 odsto manje nemačke robe nego u istom lanjskom razdoblju. Slabiju kinesku potražnju kao uzrok manjoj industrijskoj proizvodnji prepoznao je i Međunarodni monetarni fond srezavši prognoze rasta nemačkog BDP-a na 0,5 odsto u ovoj i 1,2 odsto u idućoj godini.

Udruženje nemačkih komora trgovine i industrije (DIHK) ukazala je na američko-kineski trgovinski rat i hlađenje kineske ekonomije kao razloge zbog kojih će nemački izvoz iduće godine pasti, prvi put od finansijske krize.

Neke kompanije uticaj već osećaju. Tako je, na primer, bavarska porodična firma, Brose Grup, proizvođač automobilskih delova, uprla prstom na slabiju kinesku potražnju kao razlog prošlomesečnog otpuštanja 2000 radnika.