Globalni dug: Prosečno zaduženje po čoveku 37.500 dolara

Ipak, to je poboljšanje u odnosu na prvi kvartal, kada je globalni dug bio 362 odsto BDP-a. To bi značilo da je svaki stanovnik planete u proseku dužan 37.500 dolara.

Ukupni nivo duga, koji uključuje državni, dug domaćinstava i korporativne i bankarske dugove porastao je za 4.800 milijardi dolara do kraja juna. Veći deo tog zaduženja predstavlja državni, ili nacionalni dug. To je neto akumulacija budžetskog deficita vlade, odnosno ukupan iznos koji vlada duguje poveriocima, piše Biznis.rs.

Kada je reč o zemljama sa najvećim dugom u odnosu na njihov BDP, na prvom mestu je Japan sa čak 235 odsto duga. Japan duguje više od 13.000 milijardi dolara, prema podacima MMF-a. Iako SAD imaju skoro 29.000 milijardi dolara nacionalnog duga to je nešto manje od 134 odsto BDP-a zemlje, pa je samim tim njihov dug održiviji.

Grčki dug od 379 milijardi dolara izgleda gotovo beznačajno prema američkom, ali predstavlja više od 210 procenata BDP-a. Sledeća država Evropske unije sa najvećim nacionalnim dugom u odnosu na bruto društveni dohodak je Italija koja duguje više od 3.000 milijardi dolara, što je skoro 135 odsto BDP-a zemlje.

Prema podacima pre pandemije, Francuska je dugovala 2.900 milijardi dolara, a u međuvremenu se taj iznos nesumnjivo povećao. Dug Francuske predstavlja više od 98 odsto BDP-a. Nemačka duguje više od 4.300 milijardi dolara, a to predstavlja oko 72,5 odsto BDP najveće ekonomije Evrope. Prema stručnim prognozama nivo duga Nemačke prema BDP-u biće manji od 70 odsto iduće godine.

Druga ekonomija sveta – Kina, imala je uoči pandemije nacionalni dug nešto manji od 9.000 milijardi dolara, što je 54,4 bruto domaćeg proizvoda. Međutim, trend rasta kineskog duga u odnosu na BDP je nepovoljan, budući da je 2014. godine bio oko 41,5 odsto.

Rusija ima oko 216 milijardi dolara nacionalnog duga, ili manje od 19,5 odsto BDP-a. Rusija je deveta na listi najmanje zaduženih zemalja sveta. Prema podacima iz prošle godine, Velika Britanija duguje oko 3.000 milijardi dolara, što je više od 85 odsto BDP-a zemlje. Imajući u vidu Brexit i pandemiju, treba očekivati da je britanski dug u međuvremenu porastao.

Srbija duguje više od 27 milijardi dolara, što u poređenju sa prethodno navedenim sumama relativno malo, ali je nacionalni dug Srbije skoro 59 odsto BDP-a. Prema oceni portala VisualCapitalist, u državama čiji dug premašuje 50 odsto BDP-a smatra se da je zaduživanje ustaljena praksa.

Hrvatska, koja je članica EU imala je više od 47,5 milijardi dolara duga ili 73,2 odsto BDP-a. Dug Slovenije, takođe članice Evropske unije bio je 38,68 milijardi dolara pre početka pandemije, a to predstavlja više od 66 odsto BDP-a. Nacionalni dug Bosne i Hercegovine merio se prošle godine sa 7,28 milijardi dolara ili 36,72 odsto BDP-a.

Nakon što joj je prošle nedelje odobrena treća tranša kredita od MMF u iznosu 700 miliona dolara, Ukrajina je po obimu akumuliranog duga prema MMF-u izbila na treće mesto u svetu, a ispred nje su Argentina i Egipat.

Stručnjaci nisu sasvim saglasni u proceni rizika od prekomernog zaduživanja. Neki veruju da to neminovno mora dovesti do povećanja kamata i troškova zaduživanja, što umanjuje ekonomski rast i ulaganja u javni sektor.

Međutim, ovogodišnji izveštaj RBC Wealth Management navodi da su troškovi servisiranja američkog duga smanjeni 2020. godine zahvaljujući niskim kamatama. Pitanje je samo koliko dugo će niske, takozvane nulte kamatne stope, ostati održive, pre svega zbog inflacije.