Amerikanci reagovali - šta čeka Evropa?

Te mere pokreću brojna pitanja, a jedno od njih glasi: šta još čeka Evropska centralna banka?

Amerikanci se tradicionalno ne plaše toliko inflacije kao na primer Nemci. Oni umerenu inflacije čak smatra podsticajnom za ekonomski rast. Ali stopa poskupljenja od 7,9 odsto, koliko je u SAD zabeleženo ovog februara, rekordna je u poslednjih četrdesetak godina, piše DW.

To je za američki Fed ipak bilo previše: prošle nedelje odlučeno je da će biti uvedene agresivne mera za obuzdavanje inflacije. To podrazumeva povećanje diskontne stope, kao i smanjivanje obima novca u opticaju i do 95 milijardi dolara – mesečno!

Kada je reč o diskontnoj stopi još nije objavljeno koliko će biti povećanje, ali Tomas Gicel, glavni ekonomista "VP Banke" iz Lihtenštajna uveren je da će američka centralna banka "stvarno da stisne kočnicu": "Fed misli ozbiljno u borbi protiv inflacije i tu više nema vrludanja", rekao je Gicel u izjavi za nemački ARD.

Posledica pandemije i rata u Ukrajini

Američke Federalne rezerve nikad unapred ne objavljuju kolika će biti osnovna kamatna stopa, pa zato i aktuelni predsednik Feda Džerom Pauel o tome ćuti. Isto tako tradicionalno, "svet novca" uvek nagađa šta će Fed da kaže i uradi pa tako "CME Group", najveća svetska berza finansijskih derivata ima čak i instrument "Fed Watch Toll" kojim pokušava da predvidi odluke čuvara američkog dolara.

Prema tom instrumentu, američka eskontna stopa će već u maju da poraste za bar 50 poena, na 0,75, a možda i 1 odsto. Ni to neće biti kraj: na sledećim sastancima Saveta Feda u junu i julu nastaviće da raste, možda i na 2 odsto. Do kraja godine mogla bi da dosegne i 2,75 procenata. Ljudi iz centralne banke s pravom tvrde da ova inflacija nije posledica "pregrevanja" privrede već je to pre svega mera protiv pandemije, a onda i napada Rusije na Ukrajinu: enormno povećanje cena sirovina i poteškoće u isporukama uzrokovale su poskupljenje i zato je Fed i odlučio da tu nešto mora da uradi. U suprotnom bi inflacija još više porasla.

Gušenje inflacije – i rasta privrede

Tamna strana medalje tih mera protiv inflacije jeste "gušenje" privrede: novac za ulaganja postaje skuplji, a umesto da se ide na berzu, opet će se isplati kupovina državnih obveznica – što znači da će na berzi i promet i vrednost deonica da padnu. I teško je reći koliko daleko će to da ide: Dojče bank je u suštini prva veća banka koja se usudila da objavi procenu prema kojoj postoji oko 20 odsto šansi da već ovog leta dođe do sloma vrednosti na berzama i recesije.

Odluke američkog Feda otvaraju još jedno pitanje: šta radi Evropska centralna banka? Ili, bolje reći, zašto još ništa ne radi? Već ovog marta moglo se čuti da bi i ona trebalo da počne da povećava eskontnu stopu, a sada predsednik austrijske centralne banke Robert Holcman tvrdi da će najkasnije krajem leta i Evropljani prestati s politikom od nula odsto eskontne stope. Novi predsednik nemačke centralne banke Joahim Nagel najavio je da bi u skorije vreme ipak moglo da počne i da se isplati kada se štedi, a ne da se ljudi kažnjavaju negativnim kamatama ako na računu imaju veće iznose.

Buđenje bi moglo da bude bolno

Zna se da kamate, naročito za štednju po viđenju, nikada nisu veće od stope inflacije. Zato je jasno zašto su komercijalne banke već počele da u svoje kredite uračunavaju i inflaciju. Još prošle godine je u Nemačkoj kamata na hipotekarni kredit za nekretninu na 10 godina bila negde oko 1 odsto, a sad je već preko 2 procenta. I teško da će biti manja. Jedino se još Evropska centralna banka drži politike besplatnog novca – a to već polako postaje opasno.