Ponikve možda civilni aerodrom?

"Dobijanjem saglasnosti Vlade da to bude civilni aerodrom stiču se uslovi da Grad Užice, ova regija i Srbija, mogu da konkurišu za određena sredstva iz fondova EU za čišćenje tog prostora", izjavio je Marković, iznoseći "grubu" procenu da se radi o poslu vrednom između četiri i pet miliona evra.

Sasvim je izvesno, prema rečima Markovića, da će se Grad Užice i čitava regija koja je zainteresovana za konverziju aerodroma, posle tog posla naći pred velikom dilemom i ispitom kako osposobiti aerodrom za civilni saobraćaj i upravljati tim objektom.

"Naša je realnost da Grad Užice i užički region ne mogu sami da obezbede neophodna sredstva za taj projekat i naša je ideja da posle čisćenja terena pronađemo strateškog partnera i da taj objekat uključimo u sastavni deo poslovanja neke svetske kompanije", ističe Marković.

EU je pre dve godine, realizujući projekat interakcije aerodroma za regionalni razvoj u osam evropskih država, finansirala izradu studije o opravdanosti konverzije Ponikava za korišćenje u civilne svrhe, koja je ponuđena potencijalnim investitorima, lokalnim samoupravama i Vladi Srbije.

Prema proceni stručnjaka, Ponikve za sada ne ispunjava uslove za civilni saobraćaj, jer pored uzletno-spusne piste, koja još uvek nije u poptunosti rekonstruisana, ovaj vojni aerodrom za sada ima samo kontrolni toranj i prilazni put sa južne strane.

Da bi se zadovoljili kirterijumi za civilni saobraćaj, konstatovali su stručnjaci, neophodno je proširenje piste i pojačavanje njene nosivosti, a nedostaju navigacioni uređaji, rasvetna oprema, meteorološki uredjaji i vatrogasna stanica, kao i putnički i kargo terminali. Za ove poslove neophodno je obezbediti dvadesetak miliona evra.

Gradonačelnik Užica ističe da se ovaj izuzetno važan projekat može realizovati samo uz pomoć države, kako na dobijanju sredstava iz različitih fondova EU tako i u pronalaženju strateškog partnera.

Aerodrom Ponikve građen je u periodu od 1979. do 1983.godine, ali nije aktivno korišćen sve do 1992. godine. Sada je u vlasništvu Republike Srbije, s tim što je Vojska zadržala pravo njegovog eventualnog korišćenja u slučaju vanrednih situacija.

Tokom NATO bombardovanja naše zemlje na ovaj vojni aerodrom palo je 92 projektila, od čega 29 neeksplodiranih. Pre dve godine izvršeno je uklanjanje zaostalih bombi i sanacija piste, koja je sa svojih 3.200 metara najduža na Balkanu, što je državu koštalo oko 1,5 miliona evra, obezbeđenih u budžetu NIP-a.

Međutim, Vojska Srbije je punih osam godina posle bombardovanja skrivala tajnu da je u kaponirima (zamaskirani armirani betonski hangari) pored aerodromske piste sakriveno osam borbenih aviona Vojske Jugoslavije, sa pratećim naoružanjem i ubojnim sredštvima od petnaestak tona, čije vađenje bi moralo biti prva faza u konverziji ovog vojnog objekta u civilne svrhe.