Kragujevac gradi stotine stanova

Nakon godinu i po dana pauze, na jesen počinje gradnja još 100 stanova na lokaciji Kolonija. U najavi je izgradnja još 400 ove i naredne godine.

Grad je 2007. godine napravio strategiju stambene gradnje sa ciljem da izgradi dovoljno stanova, tako da ubuduće stanari plaćanjem rata za kupovinu ili iznajmljivanje finansiraju dalju stanogradnju.

Nebojša Vasiljević, član gradskog veća za investicije, kaže da je grad samo na lokaciji Stara radnička kolonija do sada izgradio 450 stanova.

"Na lokaciji Avala, u naselju Aerodrom, podigli smo više od 200 stanova, upravo se rade još 34. Izabrali smo izvođača radova za lokaciju blok kraj škole „Stanislav Sremčević", gde će početi gradnja 100 stanova u okviru programa podsticaja razvoja građevinske industrije. Preko SIRP-a, programa stanovanja izbeglih, gradiće se još 400 stanova, 100 takođe kod pomenute škole, 200 na Metinom brdu i 100 u bloku Avala", objašnjava Vasiljević.

On kaže da su izgrađeni stanovi, oni koje je grad pravio od sopstvenih para i oni za koje je ulagao zemljište, infrastrukturu i projektovanje, namenjeni za iznajmljivanje sa umerenim zakupom i za prodaju pod povoljnim uslovima.

Gradnja prelazi na desnu obalu Lepenice

Prvi put od kada se, od 2006. godine, grade socijalni stanovi u Kragujevcu, stanogradnje će biti na desnoj obali Lepenice, na Metinom brdu. Gradski čelnici kažu da je to jedan od višegodišnjih pokušaja da se oživi ovaj deo grada, naselja Pivara, Bresnica, Beloševac. Deo ovih stanova biće pod „umerenim zakupom", a deo pod povlašćenim uslovima kupovine.

"Stanovi se iznajmljuju za 1,3 evra po kvadratnom metru, znači 65 evra za stan od 50 kvadrata. Stanovi koji su za prodaju su umerenih tržišnih cena, sa učešćem od 40 odsto, na kredit od 10 do 15 godina i uz dva odsto kamate", kaže Vasiljević.

U vreme poslednjeg konkursa za otkup stanova u naselju Kolonija, krajem 2009. godine, u ulici Prvoslava Stojanovića cena kvadrata iznosila je od 890 do 920 evra. Jedan od stanova, od 47,45 kvadratnih metara, koštao je 46.627 evra. Za mnogo Kragujevčana ovi stanovi nisu bili baš „socijalni". Od drugih stanova bili su jeftiniji za 100 do 200 evra po kvadratu.

Stanari do sada izgrađenih „gradskih" zgrada su porodice koje su iseljene iz baraka Stare radničke kolonije, koja će izgradnjom 100 stanova kraj škole „Stanislav Sremčević" biti potpuno iseljena. Stanari su takođe izbegli i raseljeni koji su pre toga živeli u kolektivnim centrima, ratni vojni invalidi i socijalno ugroženi Kragujevčani. Stanove su mogli da kupe pod povoljnim uslovima Kragujevčani koji nemaju rešeno stambeno pitanje, koji su zaposleni i kreditno sposobni.

Vasiljević objašnjava da je čak i u izgradnji stanova u okviru programa SIRP predviđena prodaja, te je od 400 stanova koje će graditi 200 za zakup, a 200 za prodaju.

Tražiće više stanova

"Cilj je ulagati u ovakvu stanogradnju do dostizanja samoodrživog razvoja. To znači da u jednom momentu ni grad, ni država, niti donatori više ne moraju da daju pare. Dalje se gradi od novca koji građani plaćaju, za stanarinu, kao učešće za kupovinu stanova i od rata za kupovinu na kredit. Ovakva stanogradnja radi se u čitavom svetu, a po njoj je najpoznatiji Beč. Kragujevac je strategiju stambene gradnje imao 2007. godine, u stanove smo gradili i po povlašćenom zakupu izdavali mnogo pre nego što je prošle godine država donela Zakon o socijalnom stanovanju - kaže Vasiljević.

On podseća da je Kragujevac u okviru državnog programa izgradnje 1.700 socijalnih stanova dobio najviše, čak 400. Dodaje da mnoge opštine neće moći da finansiraju svoj deo ulaganja.

"Tražićemo i to, mi možemo da finansiramo", zaključuje Vasiljević.