Ko plaća grejs period za kredite?

Tokom tog perioda, plaćao bi se samo deo rate, a nakon isteka počeka, za ovu vrstu kredita rata bi bila veća za desetak odsto, u odnosu na pre.

Za razliku od stambenih, kod potrošačkih i keš, rata bi skočila i za nekoliko puta.

Građani, međutim, moraju da budu oprezni, jer smanjenjem rate dobijaju mogućnost dodatnog zaduživanja u toku trajanja grejs perioda.

Još uvek se ne zna tačan model po kome će se krediti otplaćivati, pa banke mahom izbegavaju da komentarišu meru, tim pre što mnoge od njih već nude grejs period prilikom kreditiranja. Kalkulacija u slučaju da grejs period od 24 meseca bude podrazumevao duplo manju kamatnu stopu od one pri početku podizanja kredita, na stambenu pozajmicu od 50.000 evra, pokazuje da se rata tokom grejs perioda smanjuje 2,5 puta. Rate moraju da porastu

Odlaganje plaćanja rata uzetih dugoročnih kredita ne dovodi do poboljšanja standarda građana, već utiče na povećanje potrošnje nezarađenog novca i podgreva inflaciju, tvrde ekonomisti.

Ekonomisti tvrde da ne bi trebalo zaboraviti da je podela bonusa iz prošlog oktobra, a koja je podigla domaću tražnju za oko šest odsto, značajno uticala da Srbija upravo u zadnjem kvartalu 2010. godine zabeleži rekordno visoku inflaciju.

„Nekada se velika pažnja javnosti usmerava na manje važna pitanja. Reprogramiranje dugova stanovništva nije najveći problem privrede i najvažnije makroekonomsko pitanje“, ističe ekonomista Vladimir Vučković, inače kandidat za člana Fiskalnog saveta.

Vučković je izrazio i bojazan da postoji mogućnost da se vodi briga o životnom standardu građana na pogrešan način - da će Vlada pregovarati o tome da li plate treba da se povećaju ili ne, šta će biti sa penzijama, da li prolongirati otplatu kredita, uz obećanje o nekoj boljoj budućnosti.

„I do sada smo već imali subvencionisane kredite za građane, uz eksplicitno obećanje da će za godinu dana biti bolje i da će ljudi lakše otplaćivati rate, ali ti bolji dani nisu došli“, konstatuje Vučković.

„Ukoliko sve bude po planu, poslovne banke bi svojim klijentima mogle da ponude refinansiranje kredita sa grejs periodom od godinu i po do dve, a u kome bi građani plaćali samo pripadajuću kamatu već 1. aprila“, procenjuju u Nemanjinoj 11. „Svi postojeći i novouzeti krediti, koji su ugovoreni uz deviznu klauzulu, odnosno kamate im se utvrđuju u odnosu na evro ili „švajcarac“ će rasti. I to, više od inflacije. Inflacija je trenutno svetski problem a ne samo naš“, konstatuje Stamenković. Prema mišljenju ekonomiste Boška Živkovića, predsednika Nadzornog odbora NBS, dobro je što kod nas do sada nije došlo do pada kreditne aktivnosti i što Narodna banka Srbije vrlo pažljivo odmerava svaki potez oko obaveznih bankarskih rezervi, kako bi se što više novca oslobodilo i slilo u privredu.

U Narodnoj banci Srbije je rečeno da centralna banka podržava inicijative koje vode redefinisanju planova otplate kredita, kao i eventualne izmene drugih uslova kreditiranja, ako su rezultat dogovora i pune saglasnosti obe ugovorne strane u kreditnom odnosu.

"NBS smatra da ovakve inicijative po pravilu vode redovnijem i sigurnijem izmirivanju obaveza dužnika, čime se poboljšava njihov finansijski položaj i povećava stabilnost finansijskog sistema uz obezbedjenje očuvanja pune zaštite interesa deponenata", navode u centralnoj banci.

Premijer Mirko Cvetković izjavio je 6. marta da će u narednih desetak dana biti koncipirana nova mera kojom će se omogućiti građanima da imaju rasterećeniji kućni budžet, jer će u dogovoru sa bankama moći da izvrše reprogramiranje svojih dugova.

Ova mera, precizirao je premijer Cvetković, odnosiće se na kreditna zaduženja duža od godinu dana, a biće olakšano servisiranje tog duga uvodjenjem grejs perioda, odnosno vremenskog pomaka u otplati kredita.

"Građani će biti u situaciji da se u narednih godinu i po, do dve godine, njihove rate prepolove i da ne plaćaju onoliko koliko su te rate sada", precizirao je on.

Premijer je naveo da 900.000 ljudi u Srbiji trenutno ima dugoročna kreditna zaduženja, bilo da je reč o stambenim ili potrošačkim kreditima kao što je, recimo, kupovina automobila.