A ko je (još) dobio pozajmicu?

Kao što znamo, pozajmicu svojim zaposlenima isplatile su oko Nove godine neke državne firme i institucije, tako da pozajmica nije izmišljotina zaposlenih u EPS.

Javno preduzeće Pošte Srbije medijima se pohvalilo kolektivnim ugovorom koje je potpisalo sa sindikatima, a u kome član 94 glasi:

"Zaposlenom se može odobriti zajam za nabavku ogreva, zimnice, udžbenika i za druge namene na predlog reprezentativnih sindikata. Odluku o odobravanju zajma donosi direktor preduzeća u skladu sa raspoloživim sredstvima. Vraćanje zajma vrši se u jednakim mesečnim ratama, obustavom mesečne zarade od zarade zaposlenih“, prenosi list Danas.

Ovaj član Kolektivnog ugovora potpisanog između PTT i sindikata citiran je na osnovu odgovora koje je listu Danas uputilo Ministarstvo finansija na pitanje: koje su sve državne firme i institucije i nezavisne institucije isplatile svojim zaposlenima pozajmicu koja je kao institut izazvala interes javnosti na granici gneva.

To su, prema saznanjima lista Danas, učinile bar tri firme ili institucije, a na nekim internet portalima su se sami prijavili zaposleni na Železnicama Srbije, ali sa informacijom da su pozajmicu dobili od svoga sindikata, na osnovu ugovora koji je sindikat napravio sa bankom, i da je vraćaju sa kamatom.

Ministarstvo finansija kaže u odgovoru listu Danas da se "posebnim kolektivnim ugovorom između sindikata i poslodavca utvrđuje da li je predviđena mogućnost isplate zajma zaposlenima" i kao primer navodi Kolektivni ugovor Pošta Srbije.

Dakle, za pozajmice su nadležni kolektivni ugovori između poslodavca i sindikata.

Ministarstvo napominje da na pitanje Danasa, ko je sve isplatio pozajmicu, ne može da odgovori jer bi, kad su u pitanju državne firme i ustanove, bilo "potrebno pregledati sve te kolektivne ugovore, u svim tim institucijama i preduzećima“, a što se tiče nezavisnih institucija, na primer Narodne banke Srbije, takav bi interes izlazio iz okvira nadležnosti Ministarstva finansija.

Ipak, Ministarstvo finansija skreće pažnju i na član 16 Zakona o budžetu za 2014. godinu, kojim je svim direktnim i indirektnim korisnicima republičkog ili lokalnih budžeta praktično naloženo da "u budžetskoj 2014. godini neće vršiti obračun i isplatu božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada i bonusa predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnom ugovorima... osim jubilarnih nagrada za zaposlene koji su to pravo stekli u 2014. godini“. Pozajmice se ovde izričito ne pominju.

Ali "posebni dodaci na plate utvrđeni aktom nadležnog organa, a namenjeni materijalnom poboljšanju položaja zaposlenih u pojedinim državnim organima isplaćivaće se do dana početka primene propisa kojim će se urediti ujednačavanje nivoa plata, odnosno zarada u javnom sektoru, a najkasnije za mesec jun 2014. godine“.

Na pitanje Danasa odgovorilo je i Ministarstvo zdravlja baš onog dana, kako se navodi, kada su ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović i ministar finansija Lazar Krstić sa reprezentativnim sindikatima zdravstvenih radnika dogovorili da se važenje postojećeg Posebnog kolektivnog ugovora produži do kraja ove godine. U opširnom odgovoru se citira šta sve obuhvata Posebni kolektivni ugovor i na kraju podvlači: "Kao što se iz prethodnog vidi, ovim nisu obuhvaćene pozajmice“.

Dakle, pozajmice nisu zabranjene ukoliko je sindikat dovoljno jak da ih sa poslodavcem ispregovara i poslodavac u mogućnosti da ih isplati. Toliko jaki su, izgleda, samo sindikati u javnom sektoru. U razgovoru za Danas jedan vladin funkcioner kaže da je tu "sindikalno organizovanje toliko zastupljeno da se postavlja pitanje da li odgovara zamišljenoj svrsi“, a malo ko se pita zašto u privatnom sektoru tog organizovanja nema ni u skladu sa svrhom ni ispod nje.