Nećemo doživeti da dostignemo 1989.

Ona dodaje i da, ako nastavi da raste svega 0,7 procenata godišnje, ni do kraja 21. veka neće uspeti da se vrati na nivo iz prošlog stoleća.

Džagić je istakla da sve aktivnosti treba da budu usmerene na smanjenje javne potrošnje, održanje makroekonomske stabilnosti, ekonomski oporavak i povećanje zaposlenosti.

Džagić je istakla da recesija u svetskoj i privredi EU ima direktnog uticaja na srpsku ekonomiju uz ocenu da "kada evrozona dobije kijavicu mi dobijemo grip". Ona je ukazala da su i u 2012. godini prisustni negativni ekonomski trendovi iz druge polovine 2011. godine, realni pad Bruto domaćeg proizvoda, industrijske proizvodnje, izvoza, rast spoljnotrgovinskog deficita i nezaposlenosti kao i nestabilnost deviznog kursa.

Usporavanje industrijske proizvodnje ove godine, kao i trendovi od 1989. do danas govore da su u pitanju prevaziđeni modeli i da je nivo proizvodnje nizak a struktura neodgovarajuća, dodala je Džagić.

Prema njenim rečima, makroekonomski okvir za period 2012-2016. godine mora biti zasnovan na otklanjanju ključnih disproporcija, prisutnih između ukupne proizvodnje i potrošnje, domaće štednje i nivoa neophodnih investicija, uvoza i izvoza koji stvara jaz koji se pokriva zaduživanjem.

Takođe, treba otkloniti disproporcije između razvijenih i nerazvijenih regiona, odnosa između aktivnog i izdržavanog stanovništva, broja zaposlenih i nezaposlenih, zaposlenih u administraciji i proizvodnom sektoru, broja zaposlenih i broja penzionera.

Dugoročni cilj treba da bude dostizanje godišnje stope rasta od oko pet odsto u uslovima makroekonomske stabilnosti, niske i stabilne inflacije, održivosti fiskalne i platnobilansne pozicije, stabilnosti finansijskih tršišta i tržišta rada.