Umesto crnim listama, građani će se štititi nalepnicama

U pitanju je objava crnih lista trgovaca koja je njihove komšije Slovence spasila od preteranih poskupljenja.

Ovo proizlazi iz dva odgovora koja je Jutarnji list dobio od Ministarstva ekonomije u kojima se objava crnih lista više i ne spominje, a taj je instrument izbačen i iz nedavno objavljenih Smernica za prilagođavanje ekonomije u procesu zamene hrvatske kune evrom.

Stvar je pomalo iznenađujuća, posebno s obzirom na to da se izrada takozvanih crnih lista, između ostalog, navodila u Nacionalnom planu zamene kune evrom, objavljenom još u decembru 2020, u kojem je pisalo da će se lista objavljivati na stranici euro.hr, te da će se na njoj navoditi imena preduzeća koja će "pokušati zloupotrebiti proces uvođenja evra da bi povećala cene na štetu potrošača".

Hrvati strepe od slovenačkog scenarija

To je javno rekao i guverner Boris Vujčić kad je u novembru 2020. javnosti predstavljao taj plan, a ponovio i godinu dana posle kad je na jednoj poslovnoj konferenciji predstavljao aktivnosti koje će se sprovoditi u svrhu zaštite potrošača.

Glavne mere zaštite

Navedeni hrvatski medij je Ministarstvu ekonomije u dva navrata poslao upit o tome kako će te crne liste funkcionisati, ali iz drugog odgovora koji su dobili jasno je da zapravo ne postoji namera korišćenja takvog alata.

Kako je jasno iz odgovora resornog ministarstva, glavne mere zaštite potrošača biće dvojno iskazivanje cena, primena fiksnog kursa konverzije prilikom izračunavanja, nadzor nad trgovcima i pružaocima usluga, te praćenje kretanja cena najčešće korišćenih proizvoda na tržištu.

Izrada crnih lista, dakle, više nije na popisu alata kojima će se štititi potrošači, ali se zato spominje izrada takozvanog Etičkog kodeksa, koji će, tvrde iz Ministarstva, omogućiti pouzdano i transparentno uvođenje evra.

Biće to, zapravo, skup normi koje će preduzetnici moći da primenjuju, a potrošač će unapred znati koji su mu se od trgovaca i poslovnih subjekata pridružili.

Slovenačko iskustvo

"Svaki poslovni subjekt koji posluje u direktnom odnosu s potrošačima biće pozvan da se pridruži inicijativi s ciljem ispravnog preračunavanja i iskazivanja cena i drugih novčanih iskaza vrednosti, bez neopravdanog povećanja. Kodeks je predviđen kao dokument deklaratorne primene koji bi preduzetnike podsticao na transparentno poslovanje. Poslovnim subjektima koji pristupe Etičkom kodeksu omogućiće se dobijanje i postavljanje vizualne identifikacione oznake, odnosno logotipa kojim će se signalizirati da se radi o pouzdanom subjektu koji nije povećao cene robe ili usluge bez razloga", objasnili su u Ministarstvu.

Ilustracija: Depositphotos, zestmarina

Osim toga, prilikom izrade veb-aplikacije kodeksa planira se razviti i potkategorija u kojoj će svaki potrošač biti pozvan da napiše svoje utiske o poštovanju Kodeksa, nastavljaju iz Ministarstva.

Hoće li u Hrvatskoj, kao u Sloveniji, skočiti plate kad se uvede evro?

Ali gde su nestale najavljivane crne liste? Ministarstvo ne odgovara na to pitanje, a iz popisa aktivnosti koje je poslalo očigledno je da liste nisu u planu.

Moguće da razlog leži u strahu Ministarstva da bi objava crnih lista razgnevila trgovce i pružaoce usluga, no, iz slovenačkog iskustva jasno je da se baš ta mera pokazala najvažnijom u procesu zamene tolara evrom.

To je potvrdila Breda Kutin, predsednica slovenačkog potrošačkog udruženja Zveza potrošnikov Slovenije, koja je samostalno pratila cene, te javno objavljivala crne liste trgovaca i pružalaca usluga koji su neopravdano podizali cene.

Pratila su se sva podizanja koja su išla iznad šest i deset posto, a trgovci su bili prisiljeni da javnosti sami objašnjavaju zašto su se dogodila poskupljenja.

"Pritisak javnosti zbog objave crnih lista bio je prilično velik i došli smo do toga da je dobar deo trgovaca dvaput razmislio pre nego što je podigao cene", rekla je Kutinova.

Cene su u Sloveniji počele da se prate dosta pre uvođenja evra, no, kako su u udruženju bili svesni da bi se poskupljenja mogla nastaviti i nakon uvođenja, Zveza potrošnikov od februara 2008. nastavila je dvomesečno snimanje cena oko 1.000 proizvoda, a o poskupljenjima je izveštavala na redovnim konferencijama.

Da li je najslabija članica EU zrela za zajedničku valutu?

Iz Ministarstva ekonomije tvrde da će i oni uključiti potrošačka udruženja u aktivnosti praćenja tržišta tokom uvođenja evra, te da u tu svrhu planiraju da raspišu tender vrednosti 540.000 kuna (više od 70.000 evra) za šest projekata. Konkurs treba da bude raspisan do kraja prvog tromesečja ove godine, a aktivnosti bi se sprovodile od 1. avgusta ove godine do 31. decembra 2023.

O kakvim je projektima reč, još nije poznato, ali je jasno da oni, nažalost, neće uključivati izradu crnih lista, ocenjuje hrvatski medij.