Komšije grade solarnu elektranu - biće najveća u državi i vredna 7,7 miliona evra

Solarna elektrana Donja Dubrava biće smeštena na površini od oko 17,6 hektara na području Opštine Sveta Marija, pokraj hidroelektrane Dubrava.

"Elektrana će biti maksimalne izlazne priključne snage 9,99 MW, odnosno 12,35 MW instalisane snage. Očekivana godišnja proizvodnja SE Donja Dubrava je 14,8 GWh, a njenom će se proizvodnjom tokom 30 godina rada izbeći emisija od 167.000 tona ugljen-dioksida. Kao specifičnost lokacije na kojoj će se izgraditi SE Donja Dubrava ističe se postojanje značajne količine drvne mase, približnog volumena 1.400 kubnih metara. Ta drvna masa će se pretvoriti u sečku koja će se koristiti kao pogonsko gorivo na lokaciji kogeneracijske elektrane na biomasu BE-TO Sisak", kažu za Večernji list u HEP-u.

Ukupna vrednost ugovora potpisanog prošlog meseca između HEP Proizvodnje i kompanije Končar – inženjering za energetiku i transport iznosi 58 miliona kuna (oko 7,7 miliona evra), a rok izvođenja radova je 11 meseci. U Međimurju je u planu ugradnja 23.114 modula snage 535 Wp hrvatskog proizvođača fotonaponskih modula kompanije Solvis, koji će biti montirani na 889 čeličnih stolova.

Gradi se solarna elektrana veličine 4.600 fudbalskih terena - gde će se nalaziti?

Koristiće se 44 string invertera koji će preko dve transformatorske stanice 0,8/35 kV biti spojeni na distribucijsku mrežu. Veliki deo ugrađene opreme biće hrvatskog porekla pa će tako i nekoliko Končarevih društava projekat podupreti svojim proizvodima i rešenjima, a okosnica digitalizacije postrojenja biće Končareva SW platforma PROZA.

Kompaniji Končar – inženjering za energetiku i transport to je novi projekat nakon solarne elektrane Vis i potpisivanja ugovora za dve fotonaponske elektrane ukupne snage 13,5 MW za INA Grupu. Reč je o izgradnji solarnih elektrana Virje i Sisak, modernih solarnih elektrana koje će zajedno proizvoditi 16.000 MWh električne energije godišnje, što je, napominju, prosečna potrošnja 4.800 domaćinstava u gradovima veličine poput Makarske ili Jastrebarskog.

"Solarna elektrana Virje smestiće se na prostoru Ininih objekata prerade gasa Molve, a elektrana Sisak gradiće se na industrijskoj lokaciji i jedan je od mnoštva projekata transformacije spomenute lokacije u moderan industrijski centar na tom području. Prilikom izgradnje koristiće se najnovija tehnološka rešenja, radovi započinju u proleće 2022. godine, a završetak izgradnje očekuje se u 2023. godini", kažu u kompaniji.

Gde će biti najveća solarna elektrana na Balkanu?

HEP zasad u pogonu ima solarnu elektranu Kaštelir 1 priključne snage 1 MW, smeštenu na lokaciji Sabadin na području opštine Kaštelir – Labinci u Istri, koja je nakon preuzimanja 2019. godine postala prva neintegrisana solarna elektrana u portfoliju HEP-a i jedina njegova u sistemu podsticaja, zatim Kaštelir 2 priključne snage 2 MW, solarnu elektranu Vis sa 3,5 MW na brdu Griževa glavica, elektranu Marići sa 1 MW te Kosore Jug u Vrlici, koja je proradila u decembru prošle godine, sa 2,1 MW.

Uskoro će s radom početi i solarna elektrana Stankovci izlazne snage 2,5 MW te Obrovac sa čak 7,35 MW, koja je izgrađena na području bivše fabrike glinice, gde je ugrađeno 27.544 fotonaponskih modula. Očekivanom godišnjom proizvodnjom električne energije od oko 11,3 miliona kWh SE Obrovac, vredna 52 miliona kuna (oko 6,9 miliona evra), moći će da zadovolji potrebe više od 3.500 domaćinstava. Sve te elektrane deo su HEP-ovog plana da do 2030. godine u solarnim elektranama ima 350 MW instalisane proizvodne snage.

Srbija dobija još jednu solarnu elektranu? Evo gde će se nalaziti

HEP, osim toga, do 2030. godine planira da poveća udeo obnovljivih izvora energije sa 35 na više od 50 odsto, što će pokušati da ostvari povećanjem snage i proizvodnje postojećih hidroelektrana, izgradnjom novih hidroelektrana i investiranjem u solarne elektrane i ostale obnovljive izvore energije, poput vetroelektrana kakva je lane podignuta u Korlatu, osam kilometara severozapadno od Benkovca, priključne snage 58 MW i očekivane godišnje proizvodnje od oko 170 GWh, što je jedan odsto godišnje potrošnje električne energije u Hrvatskoj.

Proizvedena električna energija od VE Korlat biće dovoljna za snabdevanje više od 50.000 domaćinstava, a vrednost investicije je oko 500 miliona kuna (oko 66,4 miliona evra). Vetroelektrana ima 18 vetroagregata sa stupovima visokima 114 metara i prečnika rotora od 131 metra. HEP je izgradio i dve kogeneracijske elektrane na biomasu u Osijeku i Sisku.