Kako dobiti Nobelovu nagradu za književnost

U četvrtak (8. oktobra), oko 13 časova po srednjoevropskom letnjem vremenu, književni svet s nestrpljenjem će gledati ka Stokholmu: tada će nova stalna sekretarka Švedske akademije, Ingrid Karlberg, izaći pred novinare i saopštiti kome pripada Nobelova nagrada za književnost za 2026. godinu.

Time će biti završen dug proces izbora, koji je zvanično počeo još godinu dana ranije.

Kako se predlažu kandidati

Švedska akademija je telo zaduženo za dodelu nagrade.

Čini je 18 članova iz sveta književnosti, akademske zajednice i intelektualnog života. U septembru prethodne godine Nobelov komitet Akademije šalje obrasce stotinama osoba i organizacija koje imaju pravo da predlažu kandidate za Nobelovu nagradu za književnost.

Prema podacima sa sajta nobelprize.org, među njima su, između ostalih, univerzitetski nastavnici književnosti i lingvistike, kao i raniji laureati Nobelove nagrade za književnost i predstavnici udruženja književnika koja su reprezentativna za književno stvaralaštvo u svojim zemljama.

Svako ko pripada nekoj od tih grupa, a nije dobio obrazac, takođe može da podnese predlog.

"Spisak kandidata može da obuhvati i do 200 imena godišnje", objašnjava Žizel Sapiro, jedna od vodećih saradnica francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja. Ona proučava kako Nobelova nagrada, kao institucija svetskog značaja, utiče na globalno širenje književnosti, odnose moći u književnom svetu i tržišta prevoda.

"Komitet može i sam da doda nova imena, na primer ona koja su bila predlagana prethodnih godina.“

Na proleće Nobelov komitet zatim, u više faza, bira pet imena koja predlaže Akademiji. Tokom leta članovi Akademije čitaju dela predloženih kandidata i međusobno ih razmatraju. Početkom oktobra odluka se objavljuje. Po kojim kriterijumima Akademija donosi odluku – to najradije zadržava za sebe.

Tajni dosije Nobelove nagrade za književnost

Ko je bio među kandidatima, a nije dobio nagradu, javnost saznaje tek 50 godina kasnije – toliko vremena Akademiji je potrebno da objavi spisak. Pogled u arhivu pokazuje da ponekad prođu mnoge godine između prve nominacije i dobijanja nagrade.

Britanska književnica Doris Lesing, na primer, dobila je nagradu 2007. godine, čak 35 godina nakon što je prvi put bila nominovana.

Alfred Nobel, osnivač nagrade, u testamentu je odredio da nagradu treba da dobije onaj ko je "stvorio najizvrsnije delo u idealističkom pravcu". To ostavlja mnogo prostora za tumačenja.

Cilj Akademije je da nagrađuje zahtevnu književnost koja ima uticaj i koja je, na primer, utemeljila neki novi književni pravac, kaže Žizel Sapiro.

"Osim toga, delo mora biti univerzalno i prevazilaziti granice sopstvene kulture".

Jedan od pokazatelja za to jesu prevodi. "Tokom svojih istraživanja utvrdila sam da su svi laureati od 1990. godine pre toga bili prevedeni na engleski, francuski i nemački", objašnjava Sapiro, "sa izuzetkom (tanzanijsko-britanskog dobitnika Nobelove nagrade 2021. godine, prim. red.), čija dela do tada nisu bila prevedena na nemački. Ta tri jezika su, dakle, najvažnija".

Nobelova medalja za Abdulrazaka GurnuNobelova medalja za Abdulrazaka Gurnu

Veoma je korisno i ako su kandidati već osvojili neke druge velike književne nagrade, kao što su Međunarodna Bukerova nagrada, Servantesova nagrada ili Bihnerova nagrada, kaže Sapiro.

Shutterstock/Paramonov Alexander

Dozvoljen je svaki književni žanr

I politika može da utiče na odluke Švedske akademije; više puta su nagrađivani književni autori koji su bili u otvorenoj opoziciji prema režimima u svojim matičnim zemljama, kao, na primer, Beloruskinja Svetlana Aleksijevič 2015. godine.

Ona važi za oštru kritičarku beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka. Žanr, međutim, nije presudan, pa su u prošlosti nagrade dodeljivane ne samo za romane već i za poeziju i dramske tekstove – ili, u slučaju Aleksijevičeve, za njenu posebnu književnu formu dokumentarnog kolaža glasova.

Godine 2016. nagradu je dobio kantautor Bob Dilan za tekstove svojih pesama. Amerikanac je jedan od samo 33 dobitnika koji nisu poreklom iz Evrope (ukupno ih je do sada bilo 122). I kada je reč o zastupljenosti muškaraca i žena, postoji jasna neravnoteža. Tek u poslednjih osam godina muškarci i žene su se smenjivali među dobitnicima, čime je udeo žena u ukupnom broju laureata znatno povećan – na 14,9 odsto.