Hrvati imaju velike planove – most duži od Pelješkog, vredan 60 miliona evra

Volja postoji, ali za sada se ne zna kako i odakle bi se taj projekt finansirao, rekli su Hini iz Ministarstva mora, saobraćaja i infrastrukture.

Iz ministarstva ističu kako je za projekat povezivanja otoka Pašmana s kopnom, 2021. godine izrađena studija predizvodljivosti s analizom troškova i koristi za projekat "Most kopno – ostrvo Pašman s pristupnim saobraćajnicama do mosta". Studija je na temelju analize potražnje saobraćajnog modela za glavni cilj imala odabir najbolje opcije za povezivanje ostrva Pašmana i kopna.

Studijom je, navode iz ministarstva, kao najbolja opcija ocenjena opcija izgradnje grednog mosta, koji bi se sastojao od dva dela, prvog koji bi išao od Pašmana do ostrvceta Ričula, te od Ričula do kopna. Procenjena vrednost projekta iznosi gotovo 452 miliona kuna (preko 60 miliona evra).

Na kopnenoj strani most bi trebalo da bude povezan državnim putem D8 s budućom obilaznicom Zadar – Pakoštane, a na samu obalu Pašmanskog kanala trasa izlazi na poziciji rta Tukljača.

Od kopna trasa ide prema ostvcetu Ričul udaljenom oko 400 metara od obale te se nastavlja prema Pašmanu prelazeći Pašmanski kanal u dužini od oko 1.400 metara. Na samom ostrvu Pašmanu trasa se dalje, preko čvorišta, nastavlja do državnog puta D110 te se na taj način most spaja s glavnom saobraćajnicom ostrva Pašmana i Ugljana.

Ukupna dužina mosta bila bi 2.203 i po metara, a gradnja bi, prema projekcijama, trajala oko tri godine.

Poređenja radi, nedavno otvoreni Pelješki most dug je nešto više od 1.400 metara, a ukupna vrednost projekta procenjuje se na 420 miliona evra, što uključuje izgradnju mosta, pristupnih saobraćajnica i obilaznice Stona.

"Činjenica jeste da je navedeni projekat Zadarska županija uvrstila u prostorni plan kao jedan od prioriteta i da se krenulo s izradom dokumentacije, međutim, želimo da napomenemo kako je navedenu studiju predizvodljivosti potrebno detaljnije razraditi, naročito u pogledu pripreme tehničke dokumentacije, odnosno detaljnije razrade investicionih i operativnih troškova", kažu iz Ministarstva mora, saobraćaja i infrastrukture.

Ističu i da za odabranu opciju treba utvrditi i budući izvor finansiranja, s obzirom da ona nije prihvatljiva za sufinansiranje iz EU fondova, pa u tom kontekstu u ovom trenutku nisu u mogućnosti nešto više reći.

Inače, most Pašman – kopno, za koji je Opšina Pašman dobila podršku Ministarstva mora, saobraćaja i infrastrukture jedan je od najvažnijih projekata za ostrvo Pašman, ali i Ugljan koji je manjim mostom spojen s Pašmanom.

Studiju predizvodljivosti finansiralo je Ministarstvo saobraćaja sa 700.000 kuna (93.000 evra), a izradila ju je međunarodna kompanija Ernst & Young Savetovanje.

Kinezi bili na Pašmanu, neki se boje preizgrađenosti

Zanimljivo je da su predstavnici kineske kompanije China Road and Bridge Corporation, koja je u zadatom roku izgradila Pelješki most, svojevremeno posetili opštinu Pašman kako bi se upoznali s mogućnostima gradnje mosta koji bi povezao Pašman s kopnom, prenosi Poslovni dnevnik.

Predstavnici kineske kompanije rekli su tada kako se most uz stručan i promišljen projekat može završiti relativno brzo.

Nije nevažno ni to što bi kamenito dno i pogodna dubina od oko 13 metara u proseku činile ovaj most znatno jeftinijim od Pelješkog.

Most bi, ako do njegove gradnje dođe, mogao zaustaviti depopulaciju na dva ostrva, porasla bi cena zemljišta, no pojedini stanovnici se boje da se ne dogodi scenario preizgrađenog Vira, kojem most nije doneo puno toga dobrog u turističkom smislu.

Opština Pašman krenula je u projekat izgradnje mosta Pašman – kopno koji za sve ostrvljane znači povećanje kvaliteta životnog standarda kroz bolju povezanost s kopnom i značajnog pozitivnog uticaja na privredu cele općine, istakao je svojevremeno načelnik Opštine Pašman Krešimir Ćosić, koji veruje da će se taj projekat uspešno ostvariti.

Za opštinu Pašman to je strateški projekat čija bi realizacija pružila još bolje mogućnosti stanovnicima da ostanu da žive u svom mestu.

Ćosić je nedavno kazao i da jedino ostrva koja nisu spojena s kopnom imaju rast populacije, te da bi gradnja stalne poveznice dovela do novih zapošljavanja i nižih troškova života na ostrvu.

Pašmanski most povezao bi, dakle, s kopnom i ostrvo Ugljan budući da su Ugljan i Pašman, koji imaju zajedno oko 8.000 stanovnika, međusobno već povezani pomenutim mostom u Ždrelcu. Postoji čak i detaljan projekat gradnje mosta te kompletna tehnička dokumentacija koja je pre dvadesetak godina napravljena na Građevinskom fakultetu u Zagrebu.

Načelnik opštine Kukljica, jednog od turistički najrazvijenijih mesta na Ugljanu, Marin Boško, ističe da je u njegovom mestu više ljudi za gradnju mosta nego protiv nje.

"Više je pluseva za tu gradnju nego minusa", rekao je Boško za Hinu. Ističe kako bi se povećale cene zemljišta i nekretnina, te da bi se u nekom dugoročnom vremenu verojatno zaustavila depopulacija.

Kao glavni problem eventualne gradnje pašmanskog mosta ističe, međutim, infrastrukturu koja ne bi mogla podneti značajno više turista na ostrvima.

"Infrastruktura bi morala da se pojača na oba otoka – i na Pašmanu i na Ugljanu, a pritom mislim na vodnu infrastrukturu, kanalizaciju, bolje pristupne saobraćajnice", kaže Boško, dodavši da bi pašmanski most doneo mnogo dobrog i to ne samo turizmu, koji bi most dodatno razvio.

"Da imamo most u svakom bismo trenutku mogli do kopna, hitni slučajevi ne bi zavisili od trajekata, više ljudi s ostrva moglo bi da radi na kopnu i svakodnevno lakše putuje", zaključio je Boško.