HR: Za pet godina izgubili deceniju

U istom periodu država se nije smanjivala, već je, štaviše, povećavala svoje troškove, ukazao je makroekonomista Željko Lovrinčeviću intervjuu za hrvatski Večernji list.

Zbog takvog pristupa, smatraju analitičari u Zagrebu, Hrvatska se u standard iz 2008. godine može vratiti tek 2020, i to pod uslovom da odmah počnu da se provode reforme.

Struktura BDP-a u Hrvatskoj pokazuje da je 2005. investicija bilo više nego danas - tasa su iznosile 27 odsto BDP-a, dok su lani2011, u BDP-u učestovale sa 20 procenata.

Sa druge strane državna potrošnja nije posustala, pa je njen udeo u BDP-u povećan tokom krize sa 18,5 na 20 dosto.

Lovrinčević je upozorio da se Hrvatska nalazi medju zemljama koje čekaju da se udeo državne potrošnje smanji rastom BDP-a, a to vodi u spor i nesiguran oporavak.

"Do 2020. se nećemo vratiti u standard koji smo imali 2008.", smatra on i navodi da većina gradjana danas živi daleko lošije nego 2011.

On je mišljenja da s obzirom da su porezi veći nego na početku krize, gradjani žive znatno lošije, a to obeshrabruje investitore i preduzetnike.

Lovrinčević se zato zalaže za oštre rezove koji pre svega moru biti na pozicijama socijalnih transfera gradjanima, izdacima za zaposlene u državi i zdravstvu.

Upravo su to kategorije koje nose najveći deo budžeta, podsetio je on i ukazao da bi Hrvatska trebalo da se ugleda na baltičke zemlje koje su rezale plate i izdvajanja za socijalne transfere, nakon čega su relativno brzo izašle iz krize.

S tim se slaže i glavni analitičar Splitske banke Zdeslav Šantić, koji je rekao da je država pomogla razbuktavanje krize jer se nije prilagodila privrednom padu.

"Penzije ne treba smanjivati jer su ionako male, ali bi zato trebalo sprovesti reformu javne uprave i smanjiti broj zaposlenih. Trebalo bi uvesti i imovinski cenzus za dodelu socijalne pomoći", savetuje Šantić.