Naftna kriza brzo se pretvara u krizu svega: Evo čega sve nema bez nje

Sukob na Bliskom istoku ograničio je protok nafte i prirodnog gasa kroz Ormuski moreuz, čime je globalna ponuda smanjena za približno petinu.Ovaj poremećaj nije samo izazvao nagli rast cena goriva, već je smanjio i zalihe petrohemijskih proizvoda neophodnih za izradu svakodnevnih predmeta poput obuće, odeće i plastičnih kesa, pi&scaron;e CNN.Pritisak se sada &scaron;iri na sve delove potro&scaron;ačkog trži&scaron;ta, uz rast cena materijala kao &scaron;to su plastika, guma i poliester. Posledice su za sada najočiglednije u Aziji, koja čini vi&scaron;e od polovine svetske proizvodnje i u velikoj meri zavisi od uvoza nafte i drugih sirovina.U Južnoj Koreji, gde građani panično kupuju kese za smeće, vlada je pozvala organizatore događaja da smanje upotrebu jednokratnih predmeta na minimum. Tajvan je uspostavio telefonsku liniju za proizvođače koji ostaju bez plastike, dok su tamo&scaron;nji uzgajivači pirinča lokalnim medijima izjavili da bi mogli da podignu cene jer ne mogu da nabave kese za vakuumiranje.U Japanu je naftna kriza podstakla strah da pacijenti sa hroničnim otkazivanjem bubrega neće moći da prime terapiju zbog nesta&scaron;ice plastičnih medicinskih cevčica koje se koriste u hemodijalizi. Istovremeno, malezijski proizvođači rukavica upozoravaju da nesta&scaron;ica nusproizvoda nafte potrebnog za izradu gumenog lateksa ugrožava globalnu ponudu medicinskih rukavica.&bdquo;Ovo se veoma, veoma brzo preliva na sve: pivo, testeninu, čips, igračke, kozmetiku&ldquo;, rekao je Dan Martin, iz kompanije Dezan Shira &amp; Associates, koja pomaže međunarodnim kompanijama pri &scaron;irenju u Aziji.To je zato &scaron;to je plastične čepove, gajbe, kese za grickalice i ambalažu sve teže nabaviti. &bdquo;Derivati nafte su takođe potrebni za proizvodnju lepka za obuću i name&scaron;taj, industrijskih maziva za ma&scaron;ine, kao i rastvarača za boje i či&scaron;ćenje&ldquo;, dodao je Martin. &bdquo;Poremećaj u snabdevanju naftom i pomorskom transportu veoma brzo se prenosi na petrohemijsku industriju i robu &scaron;iroke potro&scaron;nje.&ldquo;Poremećaji na trži&scaron;tu roba i u proizvodnji stvaraju pritisak na rast globalne inflacije i opterećuju ekonomski rast. Proizvođači plaćaju vi&scaron;e za energiju i sirovine, &scaron;to utiče na profitne marže i počinje da podiže cene za potro&scaron;ače. Rastući tro&scaron;kovi goriva otežavaju putovanja i logistiku, dok bi ograničene zalihe drugih sirovina sa Bliskog istoka, poput đubriva i helijuma, mogle dovesti do poskupljenja hrane i elektronike.&bdquo;Sa tako složenim posledicama suočavamo se u trenutku kada mnoga gospodarstva imaju ograničen prostor za ublažavanje &scaron;okova&ldquo;, objavio je Međunarodni monetarni fond u ponedeljak na svom blogu. &bdquo;Iako bi rat mogao da oblikuje globalnu ekonomiju na različite načine, svi putevi vode ka vi&scaron;im cenama i sporijem rastu.&ldquo;Nema izlazaDržave su počele da oslobađaju istorijske količine nafte iz strate&scaron;kih rezervi kako bi ublažile posledice rata. Međutim, veći deo &scaron;ire krize snabdevanja proizlazi iz nesta&scaron;ice nafte, njenih nusproizvoda i ključnih sirovina za sintetičke materijale, za koje proizvođači imaju znatno manje zaliha i nemaju adekvatnu zamenu.Neke petrohemijske kompanije u Aziji, koja vi&scaron;e od polovine svoje nafte uvozi sa Bliskog istoka, poslednjih nedelja smanjile su proizvodnju ili proglasile vi&scaron;u silu zbog ograničenih sirovina. Vi&scaron;a sila je pravni pojam koji označava nepredvidive okolnosti koje sprečavaju kompaniju da ispuni ugovor.Južna Koreja je iskoristila obustavu američkih sankcija na određene ruske naftne proizvode kako bi kupila prvu po&scaron;iljku nafte iz Moskve od početka rata u Ukrajini. Seul je takođe uveo zabranu izvoza nafte kako bi očuvao domaće zalihe.Martin iz kompanije Dezan Shira &amp; Associates, koji sarađuje sa proizvođačima u Vijetnamu, rekao je da nesta&scaron;ica nafte dovodi do vi&scaron;ih ulaznih tro&scaron;kova za klijente, posebno one koji proizvode robu sa strogim specifikacijama, poput poluprovodnika, auto-delova, kao i medicinske i prehrambene ambalaže.&bdquo;Zapravo nema mnogo izlaza osim smanjiti proizvodnju i tro&scaron;iti manje energije&ldquo;, rekao je. &bdquo;Sve kompanije se međusobno takmiče. Svi su u istoj poziciji.&ldquo;Dok se proizvođači utrkuju u nabavci materijala, cene plastike i proizvoda koji je sadrže rastu. Prema podacima ICIS-a, platforme za praćenje trži&scaron;ta roba, cene plastičnih smola u Aziji porasle su za čak 59% na rekordne nivoe od kraja februara, kada su Sjedinjene Države i Izrael pokrenuli prve vazdu&scaron;ne napade na Iran.Jedan od najvećih veletrgovaca plastičnom ambalažom na Tajlandu izjavio je da je podigao cene prozirnih celofanskih kesa za 10%, koje se masovno koriste u restoranima, na uličnim &scaron;tandovima i u dostavi. Indijski mediji izve&scaron;tavaju da poskupljuje i fla&scaron;irana voda, pri čemu su se cene plastičnih čepova učetvorostručile od početka rata. Zvaničnik kompanije Nongshim, najvećeg južnokorejskog proizvođača instant testenine, rekao je da njihov dobavljač plastične ambalaže trenutno ima zalihe za oko mesec dana.Shariene Goh, vi&scaron;a analitičarka za petrohemiju u ICIS-u, izjavila je da bi roba &scaron;iroke potro&scaron;nje koja se u velikoj meri oslanja na plastičnu ambalažu, poput kozmetike, mogla biti jo&scaron; osetljivija na nesta&scaron;ice od nekih proizvoda koji sadrže plastiku.&bdquo;Proizvođači finalnih proizvoda mogli bi da koriste svoje zalihe, ali bi se one vremenom mogle iscrpeti&ldquo;, rekla je. &bdquo;Mislim da bi uskoro mogli da ostanu bez njih.&ldquo;Poremećaj se &scaron;iri na ZapadPo&scaron;to je Azija prva osetila posledice krize goriva, novi problemi u snabdevanju ne nagove&scaron;tavaju ni&scaron;ta dobro za ostatak sveta ako se nafta i drugi resursi ne budu mogli proizvoditi ili isporučivati sa Bliskog istoka. Osim &scaron;to proizvodi oko 17% svetske nafte i 30% plastične smole, Bliski istok, prema podacima Morgan Stanleyja, obezbeđuje i 45% sumpora (za đubriva), 33% helijuma (za poluprovodnike, zdravstvo i vazduhoplovstvo), kao i 22% uree i amonijaka (đeubriva).Američki poljoprivrednici već plaćaju vi&scaron;e za đubrivo jer je cena uvezene uree od početka rata porasla za oko trećinu. U Indiji proizvođači kondoma prijavljuju poremećaje u proizvodnji zbog nesta&scaron;ice ambalaže i silikonskog ulja, za čiju su proizvodnju potrebne petrohemijske sirovine, ali i amonijak.&bdquo;Slično kao tokom pandemije kovida, &scaron;ok se odvija u fazama, a ne istovremeno &ndash; talas poremećaja u lancima snabdevanja kreće se ka zapadu&ldquo;, napisali su analitičari J.P. Morgana u bele&scaron;ci klijentima pro&scaron;le nedelje.Poslednjih nekoliko nedelja azijske zemlje bile su fokusirane na ublažavanje skoka cena nafte merama kao &scaron;to su oslobađanje rezervi, ograničavanje cena goriva i skraćivanje radnog vremena radi u&scaron;tede energije. Međutim, prema J.P. Morganu, ograničenja u snabdevanju postaće ozbiljnija u aprilu, jer poslednje isporuke sirove nafte poslate pre rata treba da stignu početkom meseca.&bdquo;Glavni izazov vi&scaron;e nije cena, već fizička nesta&scaron;ica&ldquo;, navode analitičari banke. &bdquo;Azija vi&scaron;e nije samo u fazi prevencije.&ldquo;Analitičari navode da neki proizvođači odlažu kupovinu materijala u nadi da će cene pasti ako se sukob na Bliskom istoku razre&scaron;i.Ću Jun, 36-godi&scaron;nji proizvođač poliestera iz grada Haininga na istoku Kine, rekao je da je od zatvaranja Hormu&scaron;kog moreuza cena poliesterskih granula potrebnih za izradu tkanine porasla za oko 50%. Njegovi klijenti iz industrije kućnog tekstila, odeće i prediva nisu spremni da prihvate takvo povećanje. Njegova fabrika sa desetak zaposlenih i dalje radi, ali samo kako bi ispunila postojeće narudžbine. Kaže da je zauzeo pristup čekanja kako bi izbegao preplaćivanje sirovina za proizvodnju zaliha koje ne bi mogao da proda.&bdquo;Zabrinut sam&ldquo;, rekao je Ću. &bdquo;Cela industrija oseća isto. Niko ne zna kako će se rat razvijati.&ldquo;Drugi poku&scaron;avaju da smanje tro&scaron;kove kori&scaron;ćenjem manje plastike u ambalaži. U Indoneziji, gde su se cene plastike udvostručile u poslednjih mesec dana, kompanije smanjuju debljinu ambalažnog materijala, navodi Indonezijska federacija za pakovanje. Neki čak razmatraju kori&scaron;ćenje drugih materijala, poput papira, stakla, aluminijuma ili reciklirane plastike. Međutim, iz federacije upozoravaju da svaka od tih opcija nosi sopstvene izazove u pogledu trajnosti, usklađenosti sa bezbednosnim propisima i vremena potrebnog za prilagođavanje proizvodnih linija i pronalaženje novih dobavljača, &scaron;to može trajati od &scaron;est meseci do godinu dana.Prelazak na recikliranu plastiku takođe bi mogao biti skup, rekao je Stephen Moore, osnivač MLT Analyticsa, platforme za podatke o trgovini plastikom. Naveo je da je globalna ponuda reciklirane plastike već ograničena i da ona obično ko&scaron;ta pet do sedam puta vi&scaron;e od plastike proizvedene iz fosilnih goriva.&bdquo;Čak i ako se situacija u Hormu&scaron;kom moreuzu sutra normalizuje, mislim da će biti potrebno jo&scaron; barem nekoliko meseci da se za azijski sektor plastike uspostavi privid normalnog stanja&ldquo;, rekao je.

Naftna kriza brzo se pretvara u krizu svega: Evo čega sve nema bez nje

2 Komentari