Naftna kriza brzo se pretvara u krizu svega: Evo čega sve nema bez nje

Sukob na Bliskom istoku ograničio je protok nafte i prirodnog gasa kroz Ormuski moreuz, čime je globalna ponuda smanjena za približno petinu.

Ovaj poremećaj nije samo izazvao nagli rast cena goriva, već je smanjio i zalihe petrohemijskih proizvoda neophodnih za izradu svakodnevnih predmeta poput obuće, odeće i plastičnih kesa, piše CNN.

Pritisak se sada širi na sve delove potrošačkog tržišta, uz rast cena materijala kao što su plastika, guma i poliester. Posledice su za sada najočiglednije u Aziji, koja čini više od polovine svetske proizvodnje i u velikoj meri zavisi od uvoza nafte i drugih sirovina.

U Južnoj Koreji, gde građani panično kupuju kese za smeće, vlada je pozvala organizatore događaja da smanje upotrebu jednokratnih predmeta na minimum. Tajvan je uspostavio telefonsku liniju za proizvođače koji ostaju bez plastike, dok su tamošnji uzgajivači pirinča lokalnim medijima izjavili da bi mogli da podignu cene jer ne mogu da nabave kese za vakuumiranje.

U Japanu je naftna kriza podstakla strah da pacijenti sa hroničnim otkazivanjem bubrega neće moći da prime terapiju zbog nestašice plastičnih medicinskih cevčica koje se koriste u hemodijalizi. Istovremeno, malezijski proizvođači rukavica upozoravaju da nestašica nusproizvoda nafte potrebnog za izradu gumenog lateksa ugrožava globalnu ponudu medicinskih rukavica.

„Ovo se veoma, veoma brzo preliva na sve: pivo, testeninu, čips, igračke, kozmetiku“, rekao je Dan Martin, iz kompanije Dezan Shira & Associates, koja pomaže međunarodnim kompanijama pri širenju u Aziji.

To je zato što je plastične čepove, gajbe, kese za grickalice i ambalažu sve teže nabaviti. „Derivati nafte su takođe potrebni za proizvodnju lepka za obuću i nameštaj, industrijskih maziva za mašine, kao i rastvarača za boje i čišćenje“, dodao je Martin. „Poremećaj u snabdevanju naftom i pomorskom transportu veoma brzo se prenosi na petrohemijsku industriju i robu široke potrošnje.“

Poremećaji na tržištu roba i u proizvodnji stvaraju pritisak na rast globalne inflacije i opterećuju ekonomski rast. Proizvođači plaćaju više za energiju i sirovine, što utiče na profitne marže i počinje da podiže cene za potrošače. Rastući troškovi goriva otežavaju putovanja i logistiku, dok bi ograničene zalihe drugih sirovina sa Bliskog istoka, poput đubriva i helijuma, mogle dovesti do poskupljenja hrane i elektronike.

„Sa tako složenim posledicama suočavamo se u trenutku kada mnoga gospodarstva imaju ograničen prostor za ublažavanje šokova“, objavio je Međunarodni monetarni fond u ponedeljak na svom blogu. „Iako bi rat mogao da oblikuje globalnu ekonomiju na različite načine, svi putevi vode ka višim cenama i sporijem rastu.“

Nema izlaza

Države su počele da oslobađaju istorijske količine nafte iz strateških rezervi kako bi ublažile posledice rata. Međutim, veći deo šire krize snabdevanja proizlazi iz nestašice nafte, njenih nusproizvoda i ključnih sirovina za sintetičke materijale, za koje proizvođači imaju znatno manje zaliha i nemaju adekvatnu zamenu.

Neke petrohemijske kompanije u Aziji, koja više od polovine svoje nafte uvozi sa Bliskog istoka, poslednjih nedelja smanjile su proizvodnju ili proglasile višu silu zbog ograničenih sirovina. Viša sila je pravni pojam koji označava nepredvidive okolnosti koje sprečavaju kompaniju da ispuni ugovor.

Južna Koreja je iskoristila obustavu američkih sankcija na određene ruske naftne proizvode kako bi kupila prvu pošiljku nafte iz Moskve od početka rata u Ukrajini. Seul je takođe uveo zabranu izvoza nafte kako bi očuvao domaće zalihe.

Martin iz kompanije Dezan Shira & Associates, koji sarađuje sa proizvođačima u Vijetnamu, rekao je da nestašica nafte dovodi do viših ulaznih troškova za klijente, posebno one koji proizvode robu sa strogim specifikacijama, poput poluprovodnika, auto-delova, kao i medicinske i prehrambene ambalaže.

„Zapravo nema mnogo izlaza osim smanjiti proizvodnju i trošiti manje energije“, rekao je. „Sve kompanije se međusobno takmiče. Svi su u istoj poziciji.“

Dok se proizvođači utrkuju u nabavci materijala, cene plastike i proizvoda koji je sadrže rastu. Prema podacima ICIS-a, platforme za praćenje tržišta roba, cene plastičnih smola u Aziji porasle su za čak 59% na rekordne nivoe od kraja februara, kada su Sjedinjene Države i Izrael pokrenuli prve vazdušne napade na Iran.

Jedan od najvećih veletrgovaca plastičnom ambalažom na Tajlandu izjavio je da je podigao cene prozirnih celofanskih kesa za 10%, koje se masovno koriste u restoranima, na uličnim štandovima i u dostavi. Indijski mediji izveštavaju da poskupljuje i flaširana voda, pri čemu su se cene plastičnih čepova učetvorostručile od početka rata. Zvaničnik kompanije Nongshim, najvećeg južnokorejskog proizvođača instant testenine, rekao je da njihov dobavljač plastične ambalaže trenutno ima zalihe za oko mesec dana.

Shariene Goh, viša analitičarka za petrohemiju u ICIS-u, izjavila je da bi roba široke potrošnje koja se u velikoj meri oslanja na plastičnu ambalažu, poput kozmetike, mogla biti još osetljivija na nestašice od nekih proizvoda koji sadrže plastiku.

„Proizvođači finalnih proizvoda mogli bi da koriste svoje zalihe, ali bi se one vremenom mogle iscrpeti“, rekla je. „Mislim da bi uskoro mogli da ostanu bez njih.“

Poremećaj se širi na Zapad

Pošto je Azija prva osetila posledice krize goriva, novi problemi u snabdevanju ne nagoveštavaju ništa dobro za ostatak sveta ako se nafta i drugi resursi ne budu mogli proizvoditi ili isporučivati sa Bliskog istoka. Osim što proizvodi oko 17% svetske nafte i 30% plastične smole, Bliski istok, prema podacima Morgan Stanleyja, obezbeđuje i 45% sumpora (za đubriva), 33% helijuma (za poluprovodnike, zdravstvo i vazduhoplovstvo), kao i 22% uree i amonijaka (đeubriva).

Američki poljoprivrednici već plaćaju više za đubrivo jer je cena uvezene uree od početka rata porasla za oko trećinu. U Indiji proizvođači kondoma prijavljuju poremećaje u proizvodnji zbog nestašice ambalaže i silikonskog ulja, za čiju su proizvodnju potrebne petrohemijske sirovine, ali i amonijak.

„Slično kao tokom pandemije kovida, šok se odvija u fazama, a ne istovremeno – talas poremećaja u lancima snabdevanja kreće se ka zapadu“, napisali su analitičari J.P. Morgana u belešci klijentima prošle nedelje.

Poslednjih nekoliko nedelja azijske zemlje bile su fokusirane na ublažavanje skoka cena nafte merama kao što su oslobađanje rezervi, ograničavanje cena goriva i skraćivanje radnog vremena radi uštede energije. Međutim, prema J.P. Morganu, ograničenja u snabdevanju postaće ozbiljnija u aprilu, jer poslednje isporuke sirove nafte poslate pre rata treba da stignu početkom meseca.

„Glavni izazov više nije cena, već fizička nestašica“, navode analitičari banke. „Azija više nije samo u fazi prevencije.“

Analitičari navode da neki proizvođači odlažu kupovinu materijala u nadi da će cene pasti ako se sukob na Bliskom istoku razreši.

Ću Jun, 36-godišnji proizvođač poliestera iz grada Haininga na istoku Kine, rekao je da je od zatvaranja Hormuškog moreuza cena poliesterskih granula potrebnih za izradu tkanine porasla za oko 50%. Njegovi klijenti iz industrije kućnog tekstila, odeće i prediva nisu spremni da prihvate takvo povećanje. Njegova fabrika sa desetak zaposlenih i dalje radi, ali samo kako bi ispunila postojeće narudžbine. Kaže da je zauzeo pristup čekanja kako bi izbegao preplaćivanje sirovina za proizvodnju zaliha koje ne bi mogao da proda.

„Zabrinut sam“, rekao je Ću. „Cela industrija oseća isto. Niko ne zna kako će se rat razvijati.“

Drugi pokušavaju da smanje troškove korišćenjem manje plastike u ambalaži. U Indoneziji, gde su se cene plastike udvostručile u poslednjih mesec dana, kompanije smanjuju debljinu ambalažnog materijala, navodi Indonezijska federacija za pakovanje. Neki čak razmatraju korišćenje drugih materijala, poput papira, stakla, aluminijuma ili reciklirane plastike. Međutim, iz federacije upozoravaju da svaka od tih opcija nosi sopstvene izazove u pogledu trajnosti, usklađenosti sa bezbednosnim propisima i vremena potrebnog za prilagođavanje proizvodnih linija i pronalaženje novih dobavljača, što može trajati od šest meseci do godinu dana.

Prelazak na recikliranu plastiku takođe bi mogao biti skup, rekao je Stephen Moore, osnivač MLT Analyticsa, platforme za podatke o trgovini plastikom. Naveo je da je globalna ponuda reciklirane plastike već ograničena i da ona obično košta pet do sedam puta više od plastike proizvedene iz fosilnih goriva.

„Čak i ako se situacija u Hormuškom moreuzu sutra normalizuje, mislim da će biti potrebno još barem nekoliko meseci da se za azijski sektor plastike uspostavi privid normalnog stanja“, rekao je.