Svet 4

21.04.2024.

14:36

Dosta su se provlačili: Nobelovka predlaže oporezivanje 3.000 milijardera

Bogate nacije sveta su se nekoliko puta saglasile da je pomoć siromašnim zemljama u suočavanju s posledicama klimatskih promena prioritet.

Izvor: Investitor

Dosta su se provlačili: Nobelovka predlaže oporezivanje 3.000 milijardera
EPA-EFE/CHRISTINE OLSSON SWEDEN OUT

Podeli:

Međutim, do sada nijesu uspele da naprave akcioni plan i prikupe potreban novac.

Kako bi rešila ovu dilemu, nobelovka Ester Duflo ima predlog: oporezovati 3.000 najbogatijih ljudi sveta kako bi se osiguralo da najsiromašniji prežive klimatsku izmenjenu budućnost.

Duflo je predstavila predlog ove nedelje na poslednjem sastanku G20 održanom u Vašingtonu. Nobelovka za ekonomiju za 2019. ima na umu vrlo jasan cilj, rekla je za Fortune: prikupiti dovoljno javnih sredstava za zaštitu najsiromašnijih građana sveta koji pate od klimatska promena.

"To je naš moralni dug”, rekla je Duflo za Fortune, prenosi Investitor. "To je mnogo više novca nego što su međunarodna zajednica i bogate zemlje bile u mogućnosti da odvoje siromašnim zemljama za bilo koji oblik klimatske akcije.”

Plan uključuje globalni minimalni porez na dobit velikih multinacionalnih kompanija od 15%, koji je odobrila G20 2021. godine, kao i globalni porez na prihod milijardera od 2% koji je G20 prvi put predložen u februaru od strane Brazila.

Ideja nije da se ultrabogati više oporezuju, rekla je Duflo, već da se osigura da plaćaju porez na dohodak generalno – jer je poznato da ova grupa ljudi izbegava oporezivanje na raznorazne načine. A kada se njihov pošteni deo poreza prikupi, tvrdi, “koja je bolja upotreba nego da se nadoknadi najsiromašnijim ljudima na svetu kojima su životi ugroženi zbog klimatskih promena?”

Dufloin predlog iz dva dela zasniva se na tezi da bogate zemlje imaju “moralni dug”, budući da su istorijski ispuštale najviše emisija gasova, dok siromašne zemlje, koje emituju vrlo malo, pate nesrazmerno od najštetnijih katastrofa koje su pogoršane klimatskim promenama. Duflo je izračunala da je taj moralni dug oko 518 milijardi dolara godišnje – na osnovu uticaja koji tona ugljenika ima na klimu, efekta porasta temperature na verovatnoću smrti i otprilike 7 miliona dolara statističke vrednosti ljudskog života, kako je utvrđeno od strane Agencije za zaštitu životne sredine.

“Dugujemo ovaj novac siromašnim građanima sveta”, tvrdi Duflo. Dok su dijelove ovog plana ranije predložili ekonomisti, najnoviji elementi su „da izračunamo koliko dugujemo, odakle bi to moglo doći i kako bi se potrošilo“, rekla je za Fortune.

Moralni dug, napomenula je, zasniva se na trenutnim proračunima štete po životnu sredinu i smanjio bi se ako se smanje globalne emisije gasova koji prave efekat staklene bašte. Po njenom mišljenju, naplata poreza na dohodak od najbogatijih pojedinaca koji često izbegavaju plaćanje poreza složenim finansijskim manevrisanjem je način da se prikupe javna sredstva “iz izvora gde to ne bi bilo jako bolno", rekla je ona. To "prilično izgleda kao vrlo razumno mesto za pronalaženje novca.“

Duflo nije usamljena u tom mišljenju – čak 69% ljudi u SAD i još više u Evropi – 84%, podržava globalni porez na milionere, prema istraživanju Francuskog udruženja ekonomista životne sredine i resursa, a oko 55% ljudi u SAD podržava deljenje polovine globalnog poreza sa zemljama s niskim prihodima.

Prema Dufloinom predlogu, ova dva poreska programa bi generisala oko 400 milijardi dolara svake godine iz javnih sredstava za ublažavanje katastrofa klimatskih promena, poput toplotnih talasa, poplava, suša i jakih oluja, s kojima se ljudi u siromašnim zemljama suočavaju mnogo češće i teže od onih u razvijenim državama.

Prvi deo programa odobrila je G20 u oktobru 2021, kada je 137 zemalja i jurisdikcija pristalo na globalni minimalni porez na profit velikih multinacionalnih kompanija od 15 odsto. Ako se svaka kompanija povinuje ovoj stopi, porezi bi generisali dodatnih 205 milijardi dolara godišnje, procena je Poreske opservatorije Evropske unije. Od ovog januara, oko 40 zemalja je implementiralo taj porez, uključujući države u Evropskoj uniji i Japanu.

Drugi poreski program, predloženi porez na prihod od 2% za milijardere, bio je predložen od brazilskog ministra finansija Fernanda Hadada u februaru. Francuski ministar finansija Bruno le Mer navodi da bi G20 trebalo da ima za cilj postizanje sporazuma o porezu na milijardere najkasnije do 2027. godine.

I u stvari, mnogi bogati ljudi, poput investitora i milijardera Vorena Bafeta, godinama podržavaju logiku ovog predloga. Bafet je javno priznao da plaća manje poreza od svog sekretara, uprkos njegovoj ogromnoj procenjenoj neto vrednosti od oko 136 milijardi dolara. Bogati, rekla je Duflo, “trebalo bi da budu oporezovani proporcionalno na istom nivou kao i bilo ko drugi za svoj prihod, što danas nije slučaj”.

Predlog od 2% je ukupno – ne uz porez na dohodak koji bogataši već plaćaju. Na primer, ako milijarder trenutno plaća stopu poreza na dohodak od 1%, platio bi samo dodatnih 1%, prema Dufloinom planu. Plan bi prikupio dodatnih 250 milijardi dolara godišnje, a zajedno sa globalnim korporativnim porezom, ukupna suma bi se približila 500 milijardi dolara, koliko je Duflo izračunala.

Što se tiče toga gde će novac otići, Duflo je predložila direktne gotovinske transfere pojedincima, gradskim i državnim vlastima. Ona smatra da bi ovaj fond trebalo da bude odvojen od „ulaganja u obnovljivu energiju“, jer raste važnost fonda koji „donosi svima“, a ne samo onima koji imaju pristup zelenoj tehnologiji. S obzirom na to da je bankarstvo zasnovano na aplikacijama sada široko rasprostranjeno, rekla je ona, ljudima je relativno lako pristupiti gotovini čak i u udaljenim ili siromašnim područjima sveta, poput severne Indije, Bangladeša i Afrike.

Osim korisnosti gotovine u vreme krize – omogućava ljudima da se privremeno presele, uzmu slobodno vrijeme ili premeste krdo životinja tokom vremenske katastrofe – istraživanja sugerišu da su direktni gotovinski transferi sve efikasniji način za okončanje ekstremnog siromaštva. Studija iz Oksforda iz 2016. pokazala je da direktni novčani transferi mogu značajno poboljšati zdravlje, ekonomske rezultate i psihičko blagostanje, a takođe pomaže ljudima da pristupe resursima za sigurnost tokom katastrofa povezanih s klimom. Tehnologija koja predviđa poplave, suše, toplotne talase i druge prirodne katastrofe mogla bi se čak koristiti za automatizaciju direktnih gotovinskih transfera najugroženijim ljudima, dodala je Duflo.

Dufloin predlog je jedan od najvećih paketa finansiranja klimatske pomoći ikada predloženih na globalnom nivou, a sledeći koraci za predlog će biti predstavljeni na sastanku ministara finansija G20 i guvernera centralnih banaka u Rio de Žaneiru u julu.

Članovi G20 predstavljaju oko 85% globalnog BDP-a, preko 75% globalne trgovine i oko dve trećine svetske populacije.

Podeli:

4 Komentari

Možda vas zanima

Svet

Rusija objavila: Britanci digli uzbunu

Ruski istraživački brodovi, kojima upravlja Ruska agencija za otkrivanje mineralnih rezervi za komercijalnu eksploataciju (Rosgeo), pronašli su stotine milijardi barela rezervi nafte i gasa na Antarktiku u oblastima na koje polaže pravo Velika Britanija.

13:25

24.5.2024.

1 d

Svet

"Čeka nas najgori scenario"

Predsednik i izvršni direktor kompanije JPMorgan Chase Džejmi Dajmon kaže da bi američka privreda mogla da doživi "teško sletanje".

19:36

24.5.2024.

1 d

Svet

"Zbogom dolaru"

Statistički izveštaj Banke za međunarodna poravnanja (Bank of International Settlements – BIS) za poslednji kvartal 2023, kao i godinu u celini, pokušava da sagleda protok gotovine kroz međubankarske sisteme u celom svetu.

8:31

24.5.2024.

1 d

Podeli: