Svet 0

16.04.2024.

20:09

Amerika mora hitno da reaguje

Zbog neviđenog broja migranata i tražilaca azila koji pokušavaju da uđu u SAD preko južne granice, imigracija je u mislima američkih birača uoči predsedničkih izbora u novembru.

Izvor: Poslovni dnevnik

Amerika mora hitno da reaguje
Shutterstock/Summit Art Creations

Podeli:

Paradoksalno, ta debata je dobila zamah u vreme kada američka ekonomija nadmašuje druge razvijene ekonomije, delimično zahvaljujući porastu stanovništva podstaknut imigracijom. Japanska ekonomija treba da posluži kao upozorenje o opasnostima protiv imigracije. Nakon brzog rasta nakon završetka Drugog svetskog rata, populacija Japana dostigla je vrhunac od 128,1 milion u 2010. Do početka 2024. godine pao je na 124 miliona, a očekuje se da će se dalje smanjiti do 2055. godine, padajući ispod 100 miliona do 2055. godine.

Ekonomska stagnacija Japana od 1990-ih može se delimično pripisati njegovim demografskim izazovima, jer je radno sposobno stanovništvo opalo sa 86,8 miliona 1993. na 81,5 miliona u 2010. godini. Iako se u početku protivio imigraciji, Japan je na kraju uveo različite podsticaje da bi je ohrabrio. Mere su dale samo skromne rezultate, a stanovništvo zemlje nastavlja da se smanjuje.

Nacionalna kriza

Japan nije jedini. Brojne razvijene zemlje i zemlje u razvoju, uključujući Kinu, takođe se bore sa padom stanovništva. U Južnoj Koreji, predsednik Narodne skupštine je nedavno opisao nisku stopu nataliteta u zemlji kao "nacionalnu krizu".

Predviđa se da će se radno sposobno stanovništvo Evropske unije do 2050. godine smanjiti za 20 odsto. Čak i u Africi, jedinom kontinentu za koji se očekuje snažan rast stanovništva u ovom veku, očekuje se da će se stopa rasta usporiti.

U međuvremenu, prema projekciji američkog Biroa za popis stanovništva o "majnstrim imigraciji", radno sposobno stanovništvo Amerike biće samo dva procenta veće do 2035. godine. Nasuprot tome, prema scenariju "nulte imigracije", američka radna snaga bi se smanjila za 5 procenata, a stanovništvo SAD bi se smanjilo za 32 procenta do 2100. godine.

Smanjenje stanovništva i radne snage može omesti ekonomski rast preusmjeravanjem investicija sa novih kapitalnih dobara, koja povećavaju produktivnost radnika, ka zamenskim radnicima.

Štaviše, prosečna obrazovna dostignuća novopridošlih radnika nadmašuju penzionere, što znači da su penzioneri obično manje obrazovani i obučeni od onih koji ulaze u radnu snagu.

Kada je novih učesnika na tržištu rada manje nego penzionera, to može negativno uticati na produktivnost. Po takvom scenariju, potražnja za zdravstvenom zaštitom i penzijama raste brže od ukupnog stanovništva.

Iako je broj radnika rođenih u Americi opao od 2019. godine, ukupna radna snaga je porasla za dva odsto zahvaljujući imigraciji. Kancelarija za budžet Kongresa procenjuje da bi visoke stope imigracije mogle da dodaju 0,2 procentna poena prosečnom godišnjem rastu BDP-a u narednoj deceniji.

Nažalost, imigracija postaje sve nepopularnija kao što su njeni ekonomski efekti sve veći. Imigranti, koji često stižu u mladosti, donose osnovne srednje veštine potrebne u industrijama kao što su zdravstvo, građevinarstvo i ugostiteljstvo.

Međutim, medicinske sestre i građevinski radnici nisu samo ključni za zamenu starijih u penziji. Oni takođe povećavaju produktivnost visokokvalifikovanih stručnjaka, uključujući doktore, inženjere i nastavnike.

Stoga bi prihvatanje većeg broja imigranata moglo podstaći rast proizvodnje u SAD.

Sulude tvrdnje

Sa istorijski niskom nezaposlenošću i stalnim nedostatkom radne snage, suludo je tvrditi da imigranti "oduzimaju" američka radna mesta.

Slično tome, malo je dokaza koji podržavaju populističku tvrdnju krajnje desnice da je veća verovatnoća da će imigranti počiniti zločine.

Naprotiv, studije su u više navrata pokazale da imigranti imaju tendenciju da se više pridržavaju zakona od američkih domorodaca.

Uprkos mogućim kratkoročnim poremećajima, imigracija je dugoročno ekonomski korisna za zemlje domaćine. Umesto upuštanja u neproduktivne debate o negativnim efektima imigracije, debate o javnoj politici SAD treba da se fokusiraju na određivanje njene optimalne stope, obezbeđivanje zakonitosti, podsticanje nesmetane integracije i povećanje produktivnosti.

Pored toga, kreatori politike treba da istraže načine za promovisanje ekonomskog rasta i povećanje nivoa prihoda u zemljama porekla migranata i tražilaca azila. Čak ni sadašnji nivo imigracije možda neće biti dovoljan da nadoknadi pad populacije SAD, s obzirom da je stopa fertiliteta u SAD pala sa 2,1 rođenja po ženi tokom fertilnog perioda u 2007. na 1,64 u 2020. godini.

Da bi održale trenutnu veličinu američke radne snage, SAD bi morale da prime 1,6 miliona imigranata – što je ekvivalentno 0,5 odsto stanovništva – godišnje.

Bez imigracije, stanovništvo i radna snaga bi se smanjivali za približno 0,5 odsto godišnje.

Kako sve više zemalja prepoznaje hitnu potrebu da povećaju svoju sve manju radnu snagu rođenih domorodaca, konkurencija u privlačenju imigranata sigurno će se intenzivirati. Da bi se izbegao period ekonomske stagnacije u japanskom stilu, politički diskurs širom razvijenog sveta mora da se pomeri ka olakšavanju legalnog ulaska i usvajanju efikasnije imigracione politike.
 

Podeli:

0 Komentari

Možda vas zanima

Svet

To je to – otimaju: Rusija uzvraća udarac

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz o postupku nadoknade štete Rusiji i centralnoj Banci Rusije "izazavane neprijateljskim delovanjem SAD" koji predviđa da Moskva može da zapleni američku imovinu u Ruskoj Federaciji.

13:14

26.5.2024.

1 d

Podeli: