Srbija prvi put u poslednjih 20 godina u trgovinskim suficitu sa Nemačkom

To pokazuju rezultati istraživanja Nemačko-srpske privredne komore o ekonomskim odnosima dve zemlje i analize poslovne klime u Srbiji za 2025. godinu. Istraživanje je sprovedeno među 21 odsto članica Komore tokom marta ove godine.

Predsednik Nemačko-srpske privredne komore Milan Grujić istakao je da 88 odsto članova Komore vidi Srbiju kao potencijalnu lokaciju za investicije.

"Rezultati ovogodišnje ankete potvrđuju stabilno poverenje nemačkih kompanija u Srbiju kao investicionu destinaciju. Anketa nam takođe pokazuje da je neophodno dodatno delovati kada je reč o pristupanju EU. To je za kompanije ključno pitanje", rekao je Gajić na konferenciji za medije.

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad navela je da su ekonomska istraživanja o uslovima poslovanja u Srbiji već dugi niz godina važan pokazatelj za nemačku privredu.

"Obim trgovinske razmene koji je veći od devet milijardi evra i više od 900 kompanija sa nemačkim kapitalom govore za sebe. Ukupno 85 odsto kompanija smatra proces pristupanja EU važnim i ovu oblast navodi kao jedan od najvećih izvora nezadovoljstva, zajedno sa borbom protiv korupcije. Nemačka podržava Srbiju u ovim oblastima delovanja", rekla je Konrad.

Rezultati istraživanja pokazali su da se ocena ekonomske situacije u Srbiji za 2025. godinu pogoršala, kao i da su ukupna očekivanja smanjena, ali nisu prešla u negativna očekivanja.

Ukupno 31 odsto anketiranih kompanija planira povećanje broja zaposlenih, što je za šest odsto manje u odnosu na prethodnu godinu.

Tokom 2025. godine, 33 odsto anketiranih kompanija planira uvećanje investicija, 45 odsto smatra da će nivo investicija ostati nepromenjen, dok isti broj kompanija kao u 2024. smatra da će se nivo investicija smanjiti (22 odsto).

Ovi rezultati pokazuju da Srbija i dalje nudi atraktivne uslove za investitore, ali se u trenutnim okolnostima mnogim kompanijama menjaju prioriteti i planovi za proširenje investicija.

Ispitanici su, kao faktore koji utiču na poslovanje u Srbiji, a na kojima treba dodatno raditi naveli: proces pristupanja EU, borbu protiv korupcije i kriminala, unapređenje pravne sigurnosti i javne uprave, transparentnost u procesu javnih nabavki, političku i društvenu stabilnost, kao i dostupnost stručne radne snage.

Kompanije su zadovoljne razvojem komunikacione strukture i infrastrukture, ali i produktivnošću i spremnošću zaposlenih za rad.

Sistem dualnog obrazovanja i ove godine je istaknut kao pozitivan faktor poslovanja za nemačke kompanije u Srbiji. Firme pomoću dodatnih finansijskih stimulacija motivišu zaposlene, ali i povećanjem plate iznad tržišnog proseka. Za motivaciju se koriste i interne obuke, automatizacija i digitalizacija procesa rada, kao i proširena saradnja sa obrazovnim institucijama.

Kao najveće rizike u poslovanju u toku 2025. ispitanici navode nedostatak pravne sigurnosti, povećanje troškova rada i nedostatak tražnje za proizvodima. Uticaj nove američke administracije nije percipiran kao relevantan.

Iz ugla ispitanika, najveći globalni izazov u narednih pet godina biće povećanje političkog uticaja na ekonomske prilike, inflacija, veštačka inteligencija, sajber bezbednost i ograničeno snabdevanje sirovinama i energentima.

U nastavku konferencije za medije predstavljeni su i rezultati studije koju je za Nemačko-srpsku privrednu komoru izradio Centar za visoko ekonomska istraživanja (CEVES) iz Beograda. Osnivač tog Centra Kori Udovički naglasila je da postoje sličnosti između nemačke i srpske privrede i afiniteti zbog kojih je saradnja dve zemlje do sada bila na obostranu korist.

"Verujem da je i sad, kada je nemačka privreda u restrukturiranju, a Srbija mora da traži novi model rasta, moguće pronaći formule da ta saradnja raste", rekla je Udovički.

Rezultati ove ankete ukazuju na otpornost i stabilan rast trgovinskih odnosa između Srbije i Nemačke.

Bilateralna trgovina Nemačke i Srbije porasla je za 11,1 odsto u 2023. i dostigla nivo od 9,37 milijardi evra. Taj trend se nastavio i u 2024, ali nešto sporijim tempom od sedam odsto. Srbija proizvodi ključne poluproizvode poput izolovanih žica i delova za mobilnost koji se integrišu u nemačke automobilske i industrijske lance snabdevanja.

Domaće kompanije su, uz nemačke investicije, uspešno ušle u ovaj lanac vrednosti sa značajnim doprinosima u mašinskoj obradi metala i proizvodnji gumenih delova, što pokazuje konkurentnost ovog sektora. Nemačka ostaje najvažniji trgovinski partner Srbije, pre svega zahvaljujući strateškom položaju naše zemlje i razvijajućoj infrastrukturi.

Izvoz iz Nemačke u Srbiju ostaje ključan za srpsku industriju i tržište potrošača, a najveći udeo ima sektor mobilnosti sa učešćem od 27 odsto zatim mašine, mehanički uređaji i električna oprema (23 odsto). U nemačkim firmama plate su značajno iznad proseka, često veće od 60 odsto.

To odražava tehnološku sofisticiranost i operativnu efikasnost nemačkih firmi čiji visoki standardi podižu ukupne standarde u srpskoj industriji.

Nemačke kompanije prisutne su u gotovo svim upravnim okruzima u Srbiji sa visokim udelom u zapošljvanju u nerazvijenim regionima poput Topličkog i Nišavskog.

Istorijsko nasleđe Srbije iz vremena socijalističke Jugoslavije stvorilo je osnovu za kompatibilnost sa razvijenim evropskim privredama.

Ta osnova, u kombinaciji sa kvalifikovanom radnom snagom i cenovnom konkurentnošću, učinila je Srbiju atraktivnom destinacijom za nemačke investicije.

Nemačko - srpska privredna komora deo je globalne mreže od 150 kancelarija nemačkih privrednih komora u inostranstvu i delegacija nemačke privrede u 93 države. Sa više od 450 članica, Nemačko-srpska privredna komora predstavlja najveću bilateralnu komoru u našoj zemlji.