Cene se približavaju Evropi, plate su i dalje daleko: Komšije najviše zaostaje za EU

Ipak, taj jedan broj ne otkriva celu sliku. Kada se sagleda šta građani zapravo kupuju – hranu, obuću, telefone, internet, automobile, kućne aparate, nameštaj, usluge prevoza, kao i usluge u restoranima i hotelima – vidi se mnogo složenija slika. Generalno gledano, cene u Crnoj Gori su daleko od evropskih, ali su u pojedinim kategorijama već veoma blizu nivoa u EU, dok su u nekima čak i iznad evropskog proseka.

Zato ključno pitanje nije samo koliko su cene u Crnoj Gori niže u odnosu na one u Evropi. Pravo pitanje glasi: koliko su crnogorske plate udaljene od evropskih primanja?

Cene su na 66 odsto proseka EU, ali zarađuju mnogo više

Prema podacima Monstata i Evrostata, nivo cena robe i usluga široke potrošnje u Crnoj Gori u 2025. godini iznosio je 66 odsto proseka EU-27. U regionalnom poređenju, Crna Gora je jeftinija od Hrvatske, Albanije i Srbije, ali skuplja od Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije.

Hrvatska, kao članica EU i najrazvijenija turistička ekonomija regiona, dostigla je 78 odsto proseka EU. Albanija je na 73 odsto, Srbija na 68 odsto, Crna Gora na 66 odsto, Bosna i Hercegovina na 59 odsto, a Severna Makedonija na 55 odsto.

Takođe je zanimljivo da je Crna Gora, po pitanju ukupnog nivoa cena, iznad dve članice EU — Rumunije, koja je na 65 odsto, i Bugarske, koja je na 63 odsto proseka Unije. To znači da članstvo u EU nije jedina linija razdvajanja između "skupih" i "jeftinih" ekonomija. Struktura tržišta, konkurencija, zavisnost od uvoza, turizam, marže i regulisane cene često igraju podjednako važnu ulogu.

Gde su najbliži Evropi: Komunikacije, tehnologija, obuća i automobili

Najvažniji nalaz nije u ukupnom proseku od 66 odsto, već u kategorijama koje su se već približile evropskim cenama.

Komunikacije u Crnoj Gori su na 106 odsto proseka EU. To znači da su usluge iz ove grupe, statistički gledano, skuplje od proseka Evropske unije. Informaciono-komunikaciona oprema, koja uključuje tehnološke uređaje, dostigla je 105 odsto proseka EU.

Drugim rečima, u segmentima koji čine osnovu savremenog života — telefon, internet, uređaji, digitalna oprema — Crna Gora nije "jeftina zemlja". Naprotiv, građani plaćaju više za neke od ovih proizvoda i usluga od evropskog proseka, iako su im prihodi daleko ispod evropskog nivoa.

Blizu proseka EU su obuća, sa indeksom od 99 odsto, odeća sa 95 odsto, motorna vozila sa 94 odsto i kućni aparati sa 94 odsto. To su kategorije u kojima se razlika između Crne Gore i Evropske unije gotovo istopila.

Za prosečnog potrošača to znači da kupovina patika, odeće, frižidera, telefona ili automobila u Crnoj Gori sve manje liči na "balkansku cenu", a sve više na evropsku. Razlika je u tome što evropski potrošač plaća takve cene sa evropskom platom.

Hrana nije evropski prosek, ali predstavlja ozbiljan pritisak.

Hrana i bezalkoholna pića u Crnoj Gori čine 87 procenata proseka EU. Ovo je ispod evropskog nivoa, ali dovoljno visoko da značajno optereti kućni budžet, posebno za porodice sa nižim i srednjim prihodima.

Što se tiče cena hrane, Crna Gora je jeftinija od Hrvatske, gde je hrana na 106 procenata proseka EU, Albanije, gde je na 104 procenta, i Srbije, gde je 97 procenata. Ali je skuplja od Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije.

Ovo je važna informacija jer hrana čini znatno veći udeo u potrošnji u domaćinstvima sa nižim prihodima nego u imućnijim porodicama. Kada se cene hrane približe evropskom proseku, a zarade ne prate taj nivo, statistički prosek prestaje da bude utešan.

Za građane nije ključno da li je ukupni indeks cena 66 procenata proseka EU. Ključna je cena onoga što se kupuje svakog dana.

Evropske cene, ali ne i evropski prihodi

Upravo tu nastaje ključni problem standarda.

Prosečna neto plata u Crnoj Gori u 2025. godini iznosila je 1.012 evra, dok je prosečna bruto plata bila 1.206 evra. U aprilu 2026. godine prosečna neto plata dostigla je 1.029 evra.

Na prvi pogled, ovo je snažan rast u odnosu na prethodne godine i rezultat je višestrukih talasa povećanja plata, poreskih reformi i rasta minimalne zarade. Međutim, poređenje sa EU pokazuje da je razlika i dalje veoma velika.

Najnoviji podaci Evrostata za Evropsku uniju pokazuju da je prosečna godišnja plata za zaposlene sa punim radnim vremenom u 2024. godini iznosila 39.800 evra. Kada se crnogorska prosečna bruto plata iz 2025. godine pretvori na godišnji nivo, ona iznosi oko 14.472 evra.

Ovo poređenje nije metodološki potpuno isto, jer Evrostat koristi indikator godišnjih zarada prilagođenih za puno radno vreme, dok Monstat objavljuje prosečnu mesečnu bruto zaradu. Ipak, kao orijentacioni indikator, razlika je dovoljno jasna: crnogorske cene su na 66 odsto proseka EU, dok su bruto zarade znatno dalje od evropskog proseka.

Upravo zato rečenica „Crna Gora je jeftinija od EU“ ne znači mnogo ako se ne doda: „ali su i plate mnogo niže“.