Koliko prosečno zarađuju Crnogorci i koja zanimanja su najplaćenija

Prosečna neto zarada u oktobru 2025. iznosila je 1.016 evra i ostala je ista u odnosu na septembar, dok je u bruto iznosu 1.211 evra.

U poređenju sa oktobrom prošle godine prosječna neto zarada veća je za 7,6 odsto, piše podgorički dnevnik Dan.

Ako se ima u vidu da su potrošačke cene u oktobru 2025. godine u odnosu na septembar 2025. zabeležile pad od 0,2 odsto, proizilazi da su realne zarade za isti period zabeležile rast od 0,2 odsto, precizirali su iz Monstata u mesečnom izveštaju.

Najveću prosečnu neto zaradu u Crnoj Gori primaju zaposleni u sektoru finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja – 1.641 evro. Njima je plata veća za 37 evra u poređenju sa mesecom ranije. Tako su njihova primanja za 625 evra veća od državnog proseka, odnosno 61,5 odsto.

Na drugom mestu su zaposleni iz oblasti snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom, sa zaradom od 1.388 evra, što je za 25 evra više nego u septembru.

U delatnosti informisanja i komunikacija prosečna plata bila je 1.359 evra. Zabeležen je blagi pad od sedam evra u odnosu na septembar.

Radnici koji su angažovani u poslovanju nekretninama plaćeni su prosečno 1.233 evra. Oktobarska zarada bila im je manja za 38 evra od septembarske.

Sektor vađenja ruda i kamena je na petom mestu sa neto zaradom od 1.175 evra, što je šest euva više u odnosu na prethodni mesec.

Zaradu od 1.061 evra u oktobru primili su zaposleni u oblasti stručnih, naučnih i tehničkih delatnosti. Njihovi prihodi u septembru bili su neznatno niži, po 1.042 evra.

Kategorija zaposlenih u državnoj upravi i odbrani (obavezno socijalno osiguranje) na sedmom je mestu sa 1.039 evra, što je za 17 evra manje nego mesec ranije.

Porast zarada u oktobru 2025. u odnosu na septembar evidentiran je u deset sektora, dok se pad desio u devet. Najveći porast zabeležio je sektor umetničke, zabavne i rekreativne delatnosti (2,4 odsto), a najveći pad zarada sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva (4,3 odsto).