Stanodavci dižu kirije: "Sto evra više ili iseljenje"; Kako zakupci mogu da se zaštite?

Od početka rata u Ukrajini primetan je i dolazak većeg broja Rusa u Srbiju, prevashodno u Beograd, a nakon što je Vladimir Putin naredio delimičnu mobilizaciju, u naredne dve nedelje očekuje se još oko 4.000 Rusa, koji će, predviđanja su, dodatno uvećati cene rentiranja stanova u prestonici.

Dok se svakodnevno čudimo oglasima za stanove, kuće, pa i garaže koji se mogu videti najpre na društvenim mrežama, svedoci smo da osim za prodaju, nekretnine postaju sve skuplje i za iznajmljivanje. Najbolje su na svojoj koži to osetili studenti i njihovi roditelji koje je u potrazi za kvadratima životnog prostora više puta oblio hladan znoj.

Ipak, donekle spremni na sadašnje stanje tržišta, mogli su unapred da procene koliko njihov budžet može da podnese i samim tim suze svoju potragu. U nebranom grožđu su se našli podstanari koji su došli u situaciju da stanodavac hoće da podigne kiriju i za neverovatnih 50 odsto.

Upravo takva situacija zadesila je jednu Beograđanku koja je od svog stanodavca dobila obaveštenje da joj kirija nakon pet godina stanovanja poskupljuje za 100 evra. Kako je navedeno, to je čak 40 odsto od celokupne kirije, a uz poskupljenje režija i životnih namirnica, gotovo je nemoguće da na nametnutu situaciju pristane. Pored toga, dat joj je rok da donese odluku u narednih nekoliko dana, te da se u suprotnom odmah iseli.

Čitava ova situacija pokrenula je niz pitanja, sa prvim i najvažnijim, koja su prava podstanara koji nemaju potpisan ugovor sa stanodavcem. Ugovor "garantuje" rok od 30 dana

Ugovori između zakupodavca i zakupca stana mogu biti na određeno i na neodređeno vreme. Najčešće je slučaj da se ugovori sklapaju na neodređeno vreme, a da je definisan rok za iseljenje 30 dana, dok zakon predviđa minimalnih 90 dana, koji se smatra za "primeran rok za iseljenje".

Ipak, još uvek postoji veliki broj primera da dogovor zakupodavca i zakupca bude usmene prirode. Upravo to je slučaj kada dolazi do zloupotrebe prava jedne ili druge strane.

Kako je za Blic ispričala jedna Novosađanka, slična situacija joj se dogodila već u prvom talasu poskupljenja.

"Živimo u istom stanu od 2015. godine, nikada nismo imali nikakvih problema sa stanodavcem. Tu smo stvorili porodicu, dobili dvoje dece i zaista smo navikli na taj životni prostor. Kao šamar sam doživela informaciju od stanodavca da planira da nam podigne kiriju već od idućeg meseca i da oko toga nema nikakvih pregovora. Ugovor nismo imali, jer smo stan našli preko prijatelja i sve je išlo nekako na dogovor. Nismo znali šta da radimo, jer smo bili svesni da svaki korak dovodi do komplikacije za čitavu porodicu", kaže ona.

Odlučili su se za konsultaciju sa advokatom, jer nisu bili upoznati sa tim kako se slične situacije rešavaju, kao ni to koja su njihova prava obzirom na to da nisu imali ugovor.

"Advokat nam je rekao da to što nismo potpisali ugovor jeste nezgodno, ali ne znači da nemamo nikakva prava. Kako nam je objasnio, zakon je to regulisao i mi imamo rok od 90 dana za iseljenje bez obzira na to što nismo potpisali ugovor. Ipak, morali bi dokazivati da smo zaista stanari, a već pri pomenu takvih komplikacija jednostavno smo odustali od toga", priča svoje iskustvo Novosađanka.

Pritom, kako kaže, porodica se navikla na taj stan, pa bi čitava priča oko preseljenja bila previše komplikovana.

"Odlučili smo da pristanemo na poskupljenje, jer smo praktično bili ucenjeni čitavom situacijom. Znali smo da traženje novog stana znači da ćemo verovatno morati da platimo i više nego što će nas povećana kirija u ovom stanu koštati, jer je poskupljenje svuda. Pritom smo bili svesni da nikakvu korist nećemo imati od toga da se povlačimo po sudovima, osim dodatnog troška i par dana više da se iselimo", istakla je.

Odnosi zakupodavac - zakupac rizični za sve

Nedostatak ugovora može biti jednako štetan i za stanodavca, kao i za stanara, kaže za Blic direktor jedne agencije za prodaju nekretnina.

Kako kaže, zloupotrebe ima sa obe strane, a neretko se dešava da do kršenja prava dolazi i pored postojanja ugovora, a pogotovo u nedostatku istog.

"Na prvi pogled sitnica, ali taj rok za iseljenje nekome može puno da znači. Naročito ukoliko bude uslovljen da se iseli odmah ukoliko ne pruži pozitivan odgovor. S druge strane, razumljivo je da stanodavci razmišljaju o povećanju kirije, ako uzmemo u obzir da za istu nekretninu danas mogu da uzmu i duplo više novca, nego što je to bio slučaj pre nekoliko godina. Oni se takođe suočavaju sa poskupljenjima i može se slobodno reći da su obe strane u veoma nepovoljnoj situaciji", zaključuje on.