Velika trojka ex SFRJ: Šta su bili a gde su sad?

Koliko god u ovom trenutku i dalje bila neizvesna budućnost Agrokora kao vlasništva Ivice Todorića, trenutak u kojem je najimućniji hrvatski preduzetnik prepustio upravljanje Agrokorom prinudnom upravniku, bio je trenutak kad je posrnuo i poslednji od tri velika maloprodajna musketara koji su godinama vladali tržištem država bivše Jugoslavije. U poslednjih desetak godina Zoran Janković, Miroslav Mišković i Ivica Todorić svaki je u svom trenutku bio primoran odreći se dobrog dela svoje preduzetničke prošlosti.

Prema informacijama koje su kroz godine objavljene u raznim medijima, još sredinom prošle decenije trojica biznismena raspravljala su o stvaranju neke vrste balkanskog preduzetničkog konglomerata koji je trebalo da objedini koncerne kojima su oni bili na čelu i zavladati tržištem država bivše Jugoslavije, pa i šire. Pregovori koji su se, navodno, održavali u Beogradu, nisu urodili plodom, no da su se Todorić, Mišković i Janković u tom trenutku uspeli dogovoriti, možda bismo danas pisali o nekoj regionalnoj verziji Volmarta, Balmartu. Ovako nam preostaje podvući svojevrsnu crtu pod tri maloprodajna diva koja su, svako na svoj način, završila na debelom sniženju.

Zoran Janković nalazio se na čelu Merkatora, najjačeg slovenačkog trgovačkog lanca koji je svoja prodajna mesta, između ostalih, imao i u Hrvatskoj i Srbiji. Ono što je razlikovalo Jankovića od Todorića i Miškovića bilo je to što je on bio samo menadžer kompanije, dok su preostala dvojica bili i vlasnici koncerna kojima su upravljali. Janković je na čelo Merkatora došao 1997. godine i tamo je ostao do kraja 2005. kad su ga smenili novi akcionari.

Razdoblje pod upravljanjem Jankovića činilo se kao najbolje poslovno doba Merkatora. Slovenački trgovački lanac brzo i masovno proširio se kroz preuzimanja manjih konkurenata i otvaranja novih trgovina, posebno u inostranstvu (2000. godine otvaranjem trgovina u Sarajevu te Puli, a 2002. u Beogradu) gde je zauzeo solidne tržišne pozicije. Ali Merkator je to svoje širenje finansirao uglavnom zaduživanjem te su visoki dugovi u idućim godinama prisilili Merkator na traženje novih vlasnika. Na kraju su ga 2014. godine, nakon nekoliko godina raznih pokušaja, preuzeli Todorić i Agrokor.

Janković je, u međuvremenu, svoju karijeru nastavio u politici. Krajem 2006. pobedio je na izborima za gradonačelnika Ljubljane, a nakon neuspešnog pokušaja da se izbori za premijersku poziciju, u proleće 2012. ponovno je izabran za ljubljanskog gradonačelnika. No njegova politička karijera začinjena je nizom afera i sumnji u nelegalne poteze te su uz njega vezane istrage o utaji poreza, primanju mita, zloupotrebi položaja i druge. Na nekad sjajnom menadžeru slovenske trgovine nakupilo se, tako, poprilično patine.

Miroslav Mišković, kao uostalom i Janković i Todorić, svoje preduzetničke korene vuče još iz vremena pre raspada Jugoslavije. Nakon osamostaljivanja bivših republika osnovao je Delta holding i uvek se smatralo da neguje dobre odnose i ima uticaja na srpsku političku vrhušku, od režima Slobodana Miloševića pa nadalje. Delta holding, sličan Todorićevom Agrokoru u tome što je imao širok spektar delatnosti, naročito je narastao tokom privatizacionog talasa, a jedna od glavnih njegovih firmi bio je trgovački lanac Maksi, najveći takav lanac u Srbiji.

Za razliku od Todorića koji je svoju poslovnu politiku bazirao na neprestanom širenju bez prave konsolidacije, Mišković je, već prema situaciji u kojoj bi se našao Delta holding, bio spreman i prodati neke njegove delove, poput Delta banke ili Delta Đenerali osiguranja. Trgovački lanac Maksi, u tom trenutku najvredniji deo holdinga i nešto poput Konzuma u Agrokoru, prodat je 2011. godine belgijskoj kompaniji Delez, a Mišković se posvetio i drugim ulaganjima.

Kobni trenutak za srpskog tajkuna, čije se bogatstvo i danas procenjuje na nekoliko stotina miliona evra, stigao je krajem 2012. godine kad je Mišković, sa sinom Markom i još nekoliko osoba, uhapšen zbog sumnji u nezakonitosti vezane uz privatizaciju kompanija za puteve. U pritvoru je boravio nekoliko meseci, a lani je oslobođen optužbi za nezakonitosti u privatizaciji, ali je i nepravosnažno osuđen na pet godina zatvora zbog pomaganju sinu Marku pri utaji poreza.

Poslednji u nizu je Ivica Todorić, a njegova priča još uvek je vrlo aktuelna. Nekako kao i u slučaju Merkatora, samo u još većim razmerima, Todorić je Agrokor širio zaduživanjima koja su ga konačno pre nekoliko nedelja stisnula uz zid. Dugovno priklješten između banaka i dobavljača, vladar hrvatske maloprodaje koji je, poput Miškovića, temelje vlastitog carstva najvećim delom izgradio od privatizacijskog betona, Todorić se morao odlučiti između toga da upravljanje Agrokorom preuzme stečajni upravnik ili posebni konsultanti koje su doveli njegovi poverioci. Slamku za spas pružila je hrvatska vlada sa svojim savetnicima koji su u kratkom roku sastavili nekoliko paragrafa i uobličili ih u zakon koji je državi dao legitimitet da se umeša.

Iako se situacija u Agrokoru privremeno i donekle stabilizovala, iduće nedelje tek će otkriti može li se koncern održati u sadašnjem obliku, hoće li se pribeći prodaji dela imovine i kakve će sve to posledice imati za vlasničke udele koje drži Ivica Todorić. Uz to, nagađanja o mogućim malverzacijama s finansijskim izveštajima, pokažu li revizije da su istinita, mogla bi kumovati otvaranju vazdušne helikopterske linije Kulmerovi dvori – Remetinec.

Iako nas u ovom trenutku mori želja da se pozovemo na mudrost iz 17. veka i stihove Ivana Gundulića koji tvrdi da 'kolo od sreće uokoli vrteći se ne pristaje: tko bi gori, eto je doli, a tko doli gori ustaje' i zaključimo kako je Todorića, Jankovića i Miškovića sustigla ta ciklična zakonitost, toj želji ćemo se ipak odupreti, piše list. Stvarnost je da uprkos padu trojice sekretara balkanske maloprodaje i mogućim ishodima eventualnih i već pokrenutih sudskih postupaka, sva trojica i dalje uživaju povlastice koje im je donela trgovina. Bili to stambeni dvori, gradonačelničke privilegije ili i dalje pozamašna svotica na računima, Todorić, Janković i Mišković i njihove porodice i dalje se nalaze blizu centara moći. Do konačne rasprodaje, očito, još nije došlo.