Na današnji dan, 4. novembar

1307 - Švajcarski kantoni proglasili su da ne priznaju vlast Habzburga, što je bio začetak kasnije švajcarske države.

1612 - Jedinice sastavljene od dobrovoljaca iz Nižnjeg Novgoroda, predvođene Kuzmom Minjinom i knezom Dmitrijem Požarskim, zaputile su se ka Moskvi, s ciljem da iz nje proteraju Poljake. Na čelu narodne vojske nošena je tada ikona Kazanska Bogorodica i njenim čudotvornim moćima pripisano je zauzimanje Moskve. Pohod je uspesno okončan i poljski okupatori proterani su iz Rusije. Taj datum obeležava se u savremenoj Rusiji kao nacionalni praznik - Dan narodnog jedinstva.

1650 - Rođen je engleski kralj Vilijam III, koji je tokom vladavine od 1689. do 1702. pomagao jačanje građanskih i poslovnih krugova i uopšte kapitalističku privredu. Pod njegovom vlašću Engleska je ponovo zauzela Irsku.

1847 - Umro je nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson, osnivač konzervatorijuma u Lajpcigu, istaknuti predstavnik romantizma. Kao pijanista debitovao je u devetoj godini, u 15. je napisao prvu simfoniju, a u 16. majstorsko delo, scensku muziku za "San letnje noći". Sa uspehom se ogledao u svim muzičkim oblastima sem u operi. Dela: simfonije "Škotska", "Italijanska", uvertira "Hebridi" ili "Fingalova pećina", klavirska kompozicija "Pesme bez reči", oratorijumi "Paulus", "Elijas", "Koncert za violinu i orkestar u e-molu", solo pesme, kamerna muzika.

1890 - U Londonu je otvorena prva linija podzemne električne železnice u svetu - metro. Prvi metro na evropskom kontinentu bio je budimpeštanski otvoren 1896.

1916 - Rođen je Volter Kronkajt američki novinar. Kronkajt, dugogodišnji urednik Si-Bi-Es-a, jedan od najcenjenijih radio/Tv novinara na svetu, svojevremeno je proglašen "čovekom kojem se najviše veruje u Americi".

1918 - U Prvom svetskom ratu je poginuo engleski pisac Vilfred Oven, čija je poezija najsnažnija osuda ratnih zverstava. Znatno je uticao na moderne engleske pesnike, posebno na Vistena Hjua Odna i Stivena Spendera.

1918 - Sile Antante saglasile su se u Prvom svetskom ratu sa uslovima kapitulacije Nemačke, zasnovanim na "14 tačaka" predsednika SAD Vudroa Vilsona.

1921 - Japanski predsednik vlade Takaši Hara ubijen je u atentatu.

1922 - U dolini kraljeva kod Luksora u Egiptu engleski arheolog Hauard Karter otkrio je grob faraona Tutankamona.

1931 - Društvo naroda optužilo je Japan zbog agresije na Mandžuriju (Mandžukuo) a napuštanje te organizacije u martu 1933. usledilo je kao odgovor Japana na osudu svetske javnosti.

1932 - Rođen je Žarko Petrović, kompozitor, pisac, pesnik. Godine 1955. kada je imao 23 godine komponovao je hit koji ga je proslavio "Sve moje jeseni su tužne". Bio je to evergrin standard, prepevan na čak 30 jezika. Sarađivao je s nizom muzičara i pevača bivše Jugoslavije, komponovao muziku za pozorišne komade, dokumentarne filme, balet, za decu. Autor je preko 600 aranžmana. Široku popularnost uživale su i njegove kompozicije: "Dve crvene ruže", "Serenada Beogradu". Pored drugog, predano je sakupljao pesme i druge materijale na temu Solunskog fronta i uopšte učešća Srbije u Prvom svetskom ratu.

1939 - Na zahtev predsednika Frenklina Ruzvelta, Kongres SAD je doneo zakon o prodaji ratnog materijala na osnovu principa "plati pa nosi" što je bio prvi korak SAD na putu ulaska u Drugi svetski rat. Marta 1941. taj zakon je zamenjen novim, prozvanim "o zajmu i najmu" sa još većim povlasticama zemljama koje su se borile protiv nacizma. Zvanični naziv bio je Zakon o daljem unapređenju odbrane Sjedinjenih Država.

1942 - Britanska Osma armija generala Bernarda Montgomerija potukla je u Drugom svetskom ratu u egipatskoj pustinji kod gradića El Alamejn nemačko-italijanske snage čija je okosnica bio Afrički korpus generala Ervina Romela, gotovo ga uništivši posle 12 dana ogorčenih borbi. Četiri dana potom usledilo je iskrcavanje saveznika u severnoj Africi posle kojeg su u maju 1943. potpuno slomljene snage sila Osovine u Africi.

1942 - Rukovodilac ustanka u Banatu protiv nemačkih okupatora u Drugom svetskom ratu, Žarko Zrenjanin, sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu, poginuo je u obruču okupatorske nemačke policije u selu Pavliš kod Vršca.

1950 - Doneta je Evropska konvencija o ljudskim pravima.

1952 - Republikanac Dvajt Ajzenhauer, bivši general, pobedio je na izborima za predsednika SAD. Na tom mestu nalazio se tokom dva četvorogodišnja mandata.

1956 - Umro je srpski arheolog Miloje Vasić, jedan od osnivača arheologije u Srbiji, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Njegovo životno delo je otkopavanje preistorijskog naselja Vinča. Na osnovu toga postavio je tezu da podunavska kultura potiče iz Sredozemlja (egejska kultura) i prednje Azije, a ne iz nordijskih zemalja. Objavio je više od stotinu naučnih radova. Dela: "Preistorijska Vinča I-IV", "Arhitektura i skulptura u Dalmaciji", "Žiča i Lazarica", "Jonska kolonija Vinča".

1956 - Sovjetska armija ugušila je pobunu u Mađarskoj, a umesto Imre Nađa, koji je sklonište potražio u ambasadi Jugoslavije, predsednik vlade je postao Janoš Kadar. Bunt je ipak mestimično trajao još otprilike nedelju dana.

1966 - Najgore poplave u istoriji Italije pogodile su trećinu teritorije zemlje, nanevši ogromnu štetu. U Firenci je pritom znatno stradalo dragoceno kulturno blago drevnog grada.

1976 - Britanska vlada je sugerisala nezavisnost Rodezije, sadašnji Zimbabve, pod vladavinom crnačke većine od 1. marta 1978. Prethodno, do 1965. Južna Rodezija je bila britanska kolonija, kojom je vladala bela manjina, po uzoru na susednu Južnoafričku republiku. Od aprila 1980. zemlja je međunarodno priznata pod imenom Zimbabve, pod vođstvom Roberta Mugabea, čelnika borbe protiv dotadašnjeg rasističkog režima.

1979 - Islamski studenti u Teheranu zauzeli su ambasadu SAD, čija su 52 službenika potom 444 dana držali kao taoce, tražeći izručenje zbačenog šaha Reze Pahlavija, koji se u to vreme nalazio u bolnici u Kairu neizlečivo bolestan.

1980 - Za predsednika SAD izabran je republikanac Ronald Regan, koji je na položaju ostao dva mandata, pošto je dobio i izbore 1984.

1983 - U Libanu je poginulo više od 40 izraelskih vojnika, u detonaciji kamiona punog eksploziva koju je izazvao islamski terorista-samoubica.

1984 - Prvi slobodni izbori u Nikaragvi završeni su pobedom Sandinističkog fronta koji je osvojio 68 odsto glasova.

1995 - Ubijen je izraelski predsednik Jicak Rabin, u trenutku dok je napuštao mirovni miting u Tel Avivu. Bio je šef vlade od 1974. do 1977. i od juna 1992. dok ga revolverskim hicima nije usmrtio jevrejski student Jigal Amir. Od 1940. se kao član ilegalnog jevrejskog pokreta Palmah borio protiv britanske kolonijalne uprave u Palestini i francuskih (višijevskih) trupa 1941. u Siriji. U ratu 1948. komandovao je brigadom. General i načelnik generalštaba postao je 1964. i imao je istaknutu ulogu u nanošenju teškog poraza Arapima u ratu 1967. ali je posle ponovnog preuzimanja vlasti 1992. postao arhitekta mirovnog procesa na Bliskom istoku i izmirenja sa Arapima. To je izazvalo gnev izraelskih nacionalista, posebno politika prepuštanja Palestincima teritorija zauzetih u ratu 1967. (Zapadna obala, pojas Gaze).

2008 - Umro je Majkl Krajton, američki književnik, autor bestselera "Park iz doba Jure" i "Sfera". Po profesiji bio je lekar. Njegove knjige prodate su u tiražima većim od 150 miliona primeraka širom sveta. Proslavio se romanom "Andromedin soj" (1969), a pored "Parka iz doba Jure" i njegovog nastavka "izgubljeni svet", koji su postali holivudski hitovi, među njegovim najpoznatijim delima su romani "Kongo", "Plen" i "Gospodar Gena". Bio je jedan od scenarista filmova "Park iz doba jure" i "Tvister", a za rad na TV seriji "Urgentni centar" osvojio je 1996. Emi nagradu.

2018 - U Novoj Kaledoniji, Melanezija, održan je referendum o daljem statusu tog pacifičkog arhipelaga, na kojem je većina građana odlučila da ostane u sastavu Francuske. Nova Kaledonija je od od 1853. do 1946. godine, bila francuska kolonija, da bi potom postala Prekomorska teritorija Francuske sa specijalnim statusom.

2025 - U požaru u Domu za stare u Tuzli, BiH, poginulo je 17 lica, neposredno 12 a ostali od posledica. Preko 30 lica je povređeno.

2025 - Zohran Mamdani, imigrant indijskog porekla, rođen u muslimanskoj porodici u Ugandi, izraziti protivnik politike predsednika Trampa, izabran je za gradonačelnika Njujorka.