Naše penzije: Da li Svetska Banka prikriva neuspeh II stuba?

Ovih dana možemo videti u medijima da Hrvatska planira da radnicima koji štede u obaveznim privatnim penzijskim fondovima, tzv. drugom stubu, omogući povratak u državni penzijski sistem tekućeg finansiranja, tzv. prvi stub. Naime, ispostavilo se da će penzije za više od 97% radnika biti niže ukoliko ostanu u obaveznim privatnim fondovima nego da se vrate u državni penzijski sistem.

Izvor: Politika
Podeli
(Foto: Thinkstock)
(Foto: Thinkstock)

Za penzijski stručnjake ova odluka Hrvatske vlade nije iznenađenje jer je već odavno jasno da su prinosi privatnih fondova niži od prinosa državnog penzijskih sistema u svim zemljama Istočne Evrope koje su uvele drugi stub. Zašto onda stručna javnost Hrvatske u velikom broju kritikuje ovu odluku njihove Vlade?

Profesionalna konfuzija u pogledu (ne)isplativosti drugog stuba prevashodno je odgovornost Svetske banke i njihovog penzijskog odeljenja koje je pre dve decenije snažno propagiralo uvođenje drugog stuba.

Problemi sa drugim stubom su nastali jer su obavezni privatni fondovi u Istočnoj Evropi dizajnirani da istiskuju državni penzijski sistem, umesto da ga nadopunjuju i osnažuju, kao što je slučaj u zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike. Upravo zato je ova kontroverzna reforma i odbačena u razvijenim zemljama, ali je primenjena u Istočnoj Evropi uz podršku Svetske Banke. I Srbija je u par navrata bila pod pritiskom da uvede drugi stub, ali je na sreću imala dovoljno znanja i snage da se odupre pritiscima. Nakon što su mnogi nedostaci drugog stuba postali očigledni u prethodne dve decenije, i sami penzijski eksperti Svetske Banke bili su primorani da se ograde od ovog reformskog pristupa. Međutim, eksperti Svetske Banke idalje nisu objasnili niti korigovali netačne podatke koje godinama objavljuju u svojim izveštajima i na taj način „prikrivaju“ neuspeh drugog penzijskog stuba.

Naime, prinosi privatnih fondova su već godinama niži od prinosa državnih penzijskih sistema u zemljama Istočne Evrope koje su uvele drugi stub. Međutim, ovu činjenicu je nemoguće pročitati u izveštajima Svetske Banke koji godinama, a naročito u periodu od 2009. do 2014. godine, prikazuju netačne i preuveličane podatke o prinosima privatnih fondova. Na ovaj način su građani, kao i same Vlade, bili obmanuti u pogledu stvarnih performansi drugog stuba i stvorena su nerealna očekivanja u pogledu visine penzija iz drugog stuba. Ova iluzija upravo se raspršava u Hrvatskoj gde prve generacije penzionera iz drugog stuba shvataju da bi 97% njih primalo veće penzije da su ostali samo u državnom sistemu. Ovakav razvoj događaja nije nikakva novina – identična situacija je zatekla penzionere pre nekoliko godina u Mađarskoj, Poljskoj i Slovačkoj, dok će radnici u Bugarskoj i Letoniji svoje „otrežnjenje“ doživeti u najskorijoj budućnosti. Upravo su ove razočaravajuće performanse navele veliki broja zemalja, uključujući Mađarsku, Poljsku, Slovačku, Rumuniju, Letoniju i Litvaniju da drastično smanje drugi penzijski stub, ili da ga kompletno ukinu.

Naravno, greške su neizostavni deo istraživočkog rada. Tako je svojevremeno jedan nenamerni propust Rajnhart i Rogofa izazvao veliku buru u stručnoj javnosti zapadnih zemalja i promptnu korekciju ovo dvoje autora. Ono što zabrinjava je činjenica da su autori Svetske Banke već par godina upoznati sa propustima i greškama u njihovim izšeštajima, ali ipak odbijaju da objave korekciju podataka i na taj način otežavaju, pa i onemogućavaju, da se preispita (ne)isplativost drugog stuba. Pritom, ne radi se o jednom već o desetini propusta koji sistematski precenjuju prinose privatnih fondova. Tako je Anita Švarc, glavni autor spornih studija Svetske Banke, u razgovoru za Politiku u januaru 2016. godine potpuno odbijala da objasni ili koriguje netačne podatke u svojim studijama. Link1 Link2
Sudbine miliona ostarelih radnika u Istočnoj Evropi ključno zavise od integritata i tačnosti podataka o prinosima privatnih fondova. Da su države raspolagale tačnim i nepristrasnim podacima, mogle su još ranije da anticipiraju razočaravajuće penzije iz drugog stuba i da pravovremeno preduzmu odgovarajuće korake. Umesto toga, radnici u većini zemalja dočekuju nespremni i nepriprimljeni niske penzije iz drugog stuba.

Zato je od ključne važnosti da se penzijsko odeljenje Svetske Banke povinuje profesionalnim normama, koriguje netačne podatke u svojim izveštajima, otvori transparentnu debatu o neuspehu drugog stuba da poveća penzionerska primanja i omogući državama Istočne Evrope da koriguju svoje penzijske politike. Pravovremena reakcija, bezirana na tačnim podacima, omogućila bi da se na vreme obezbede dodatni izvori penzionerskih prihoda i samim tim pristojna storost budućim generacijama. U protivnom, građani Istočne Evrope će nastaviti da ispaštaju zbog tućih grešaka i loših penzijskih politika. A ovaj ceh upravo dolazi na naplatu građanima Hrvatske.

Autor: Dr Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta