Ne dolivajmo ulje na vatru

Prvo – smanjivanje obavezne rezerve predstavlja dodavanje novca u finansijski sistem (ekspanzivna monetarna politika). Kada je inflacija uvek iznad inflacionog cilja, svi bi trebalo da znamo, novac se ne sme dodavati u sistem.

Drugo – obavezna rezerva je dodatna garancija štednje naših građana. Na svakih hiljadu evra devizne štednje građana, 250 do 300 evra (u zavisnosti od oročenja) odlazi na potpuno sigurno mesto, u NBS. Smanjivanje obavezne rezerve bi smanjilo i sigurnost depozita građana. U krizi, svi bi trebalo da znamo, ne treba donositi bilo kakve mere koje mogu uticati na smanjenje poverenja građana u depozite u bankama.

Treće – obavezna rezerva je jedan, a (referentna) kamatna stopa NBS je drugi alat monetarne politike. Ako bi se smanjila obavezna rezerva, suzio bi se prostor za dalje smanjivanje (referentne) kamatne stope NBS. Smanjivanje kamatnih stopa, koje mesecima sprovodi NBS osnovni je način podizanja privredne aktivnosti i zaposlenosti u našoj zemlji. Ako smanjivanjem obavezne rezreve suzimo prostor za dalje smanjivanje kamatne stope, svi bi trebalo da znamo, nećemo pomoći privrednu aktivnost i zaposlenost.

Četvrto – ako bi se smanjila obavezna rezerva, ne postoji bilo kakva garancija da bi banke u tom slučaju smanjile kamatne stope ili povećale kreditnu aktivnost. Zašto? Da banke nemaju novac bilo bi izvesno da smanjivanje obaveznih rezervi doprinosi rastu kreditne aktivnosti i padu kamatnih stopa. Međutim, banke već sada imaju 97,5 milijardi dinara koje dobrovoljno (bez ikakve obaveze) drže u NBS u okviru REPO poslova. Uz to, banke već sada na svojim deviznim računima drže i 1,8 milijardi evra. Ako taj novac banke već sada imaju, a ne daju ga privredi, zašto bi sa dodatnim novcem bilo drugačije?

Peto – šta bi se, po svoj prilici, desilo kada bi se ipak, i uprkos svemu smanjila obavezna rezerva? Dodatne devize bi se najverovatnije dodale na postojećih 1,8 miilijardi evra na deviznim računima banaka uz rizik da se povaća razduživanje banaka i odliv kapitala iz Srbije. Dodatni dinari bi se najverovatnije dodali na postojećih 97,5 milijardi koje banke drže kod NBS. S tim što na obavezne rezreve dinarima NBS plaća bankama 2,5 odsto, a na REPO transakcije NBS referentnu kamatnu stopu koja je trenutno 10 odsto. TIh 7,5 procentnih poena razlike bili bi čist gubitak za NBS, a čist dobitak za banke bez ikakvog pozitivnog uticaja na privrednu aktivnost i zaposlenost u zemlji.

Alternativno oslobađeni dinari mogli i biti ponuđeni na deviznom tržištu čime bi se mogao destabilizovati kurs dinara.

Ko bi, na kraju, imao neposredne koristi od evenutalnog smanjivanja obaveznih rezervi?

1. Od oslobađanja deviznih obaveznih rezervi zbog nešto viših kamatnih stopa na inostranim računima banaka u odnosu na držanje deviza kod NBS, kroist bi imale - banke.

2. Zbog manjeg prostora za dalje snižavanje referentne kamatne stope na REPO transakcije između NBS i banaka, korist bi imale – banke.

3. Od oslobađanja dinarskih obaveznih rezervi zbog viših kamatnih stopa na REPO poslove NBS u odnosu na držanje dinarskih obaveznih rezervi kod NBS, korist bi imale – banke.

Iako načelno, nemam ništa protiv dodatnog rasta profitabilnosti banaka u Srbiji, da li mi zaista verujemo da je izlaz i z problema u kojima se nalazi srpska privreda u predlogu koji jedini izvesni ishod ima u dodatnom rastu profitabilnosti banaka? Razumeo bih da ovakvi predlozi dolaze od banaka, jer se tiče njihovih neposrednih interesa, ali ne i od privrednika.

Ili su privrednici možda, ipak, promašili temu, pa, čini mi se, i adresu…

Predlagači kao da su zaboravili da NBS ima druge zakonom definisane nadležnosti: stabilnost cena i finansijsku stabilnost. Oni su odlučili da svoje problem i predloge ispostavljaju NBS kao nenadležnoj instituciji za njihovo rešavanje. Ostaje nejasno zašto se zaobilaze oni kojima bi rešavanje problema privrednika trebalo da bude osnovni posao: ministarstvo ekonomije, finansija, životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja. Ako težimo da Srbija bude dobro uređena evropska država, važno je da se navikavamo i a to da svaka institucija radi svoj posao u dugoročnom interesu građana kao i da snosi odgovornosti za rezultate iz svoje nadležnosti.