BBC 0

21.04.2024.

9:02

Istorija: Mapa Mundi - najbolja srednjovekovna karta na svetu

Mapa Mundi zbir je svog geografskog znanja davnog vremena i verovatno najbolja srednjevekovna mapa na svetu.

Izvor: Ana Bresanin - BBC putovanja

Istorija: Mapa Mundi - najbolja srednjovekovna karta na svetu
BBC

Podeli:

Sa ostrvceta u venecijanskog laguni, kaluđer iz 15. veka nekako je uspeo da iscrta zapanjujuće preciznu planisferu sveta.

Na drugom spratu Biblioteke Svetog Marka u Veneciji, jedna mapa sveta zauzima čitavu prostoriju - i to s pravom, imajući u vidu istorijski značaj i njenu impozantnu veličinu (2,4 puta 2,4 metra, veća od ogromnog kreveta).

Dovršena 1459. godine, Mapa Mundi zbir je svog geografskog znanja onoga vremena i verovatno najbolja srednjevekovna mapa na svetu.

Gotovo dvostruko veća od slavne engleske Hirfordske Mape Mundi (otprilike iz 1300. godine), ova izvrsno ukrašena planisfera koja prikazuje Evropu, Afriku i Aziju, bila je remek-delo fra Maura, kaluđera iz reda Kamaldolijanaca, koji je živeo na malom venecijanskom ostrvu San Mikele.

Iako kaluđer nikad nije kročio nogom van Venecije, njegova Mapa Mundi je fantastično tačna u opisu gradova, pokrajina, kontinenata, reka i planina.

Amerika nije na mapi, budući da će Kristofer Kolumbo uputiti na prekookeansko putovanje 33 godine kasnije; a nije ni Australija.

Ali Japan (ili po rečima Fra Maura, "Cipango") je tu, prvi put se pojavivši na nekoj zapadnjačkoj karti.

Još više iznenađuje što je Afrika tačno nacrtana kao oplovljiva, mnogo pre nego što su Portugalci oplovili Rt Dobre nade 1488. godine.

"To je najstarija preživela srednjevekovna mapa", kaže Meredit Frančeska Smol, autorka knjige Ovde počinje mračno more, opisavši je i kao najkompletniju srednjevekovnu mapu koja je opstala do savremenog doba.

"To je prva mapa koja je bila zasnovana više na nauci nego na religiji. Hirfordska mapa je čista propaganda, verska propaganda."

I dok je Hirefordska mapa opisivala Raj i Pakao i bila osmišljena da služi kao skup svetskih znanja iz duhovne perspektive, fra Mauro je kartografiji pristupio sa naučnog stanovišta.

On je u zapisima naveo da će "verifikovati tekst praktičnim iskustvom, istražujući godinama i posećujući osobe od poverenja koje su rođenim očima videle ono što ja verno prenosim ovde".

Njena važnost, međutim, prevazilazi naučnu i istorijsku vrednost.

Najupečatljiviji aspekt mape, koja vam momentalno zapadne za oko čim se popnete uz mermerne stepenice Biblioteke Svetog Marka, gde se čuvaju neki od najvrednijih i najstarijih rukopisa na svetu, jeste njena puka raskoš.

"Ogromna je, prelepa, fantastično izrađena", kaže istoričar Pieralvise Zorzi.

Pored oblika zemalja i kontinenata, fra Maurova Mapa Mundi je i veličanstveno zlatno-plavo oslikan rad sačinjen od detaljnih crteža predivnih palata, mostova, jedrenjaka, uskomešanih plavih talasa i predimenzioniranih morskih čudovišta, plus ukupno 3.000 kartilja - crvenih i plavih anotacija napisanih na drevnom venecijanskom koje pričaju priče, anegdote i legende.

U Norveškoj, na primer, jedan kartiljo označava mesto na kom je venecijanski trgovac Pjetro Kverini isplivao na obalu posle brodoloma.

Prema predanju, on ne samo da je preživeo nesreću već je doneo kući bakalar, tako otpočevši venecijansku strast za bakalom (kremasti riblji namaz koji možete pronaći u svakoj osteriji).

Drugi kartiljo ukazuje na Tarsiju, "kraljevstvo odakle su potekla Tri kralja", za koje se tada verovalo da je locirano negde između Kine i Mongolije.

Sve ove anotacije čitljive su na mapi i relativno lake za dešifrovanje za govornike venecijanskog budući da aktuelni dijalekt nije drastično drugačiji od idioma 15. veka.

Međutim, zapisi su takođe prevedeni na engleski na interaktivnoj mapi koju su napravili Institut Galileo i Firentinski muzej.

Prikazan na flet-skrinu u istom izložbenom prostoru kao i Mapa Mundi, on pruža pomalo neobično iskustvo ulaska u um učenog kaluđera i tumačenja sveta kroz njegove srednjevekovne oči.

To nije bio mali svet.

Iako je fra Mauro proživeo čitav život u ostrvskom manastiru u zabitom delu lagune, iskoristio je znanje putnika i trgovaca čiji su se putevi ukrštali u trgovačkoj Veneciji, "glavnom gradu kartografije u to vreme", objasnila je bibliotekarka iz Svetog Marka Margarita Ventureli.

"Mape su bile ključne za trgovinu jer ako ste imali dobru mapu, mogli ste da putujete bilo gde", dodaje Zorzi.

"Svaka inovacija što se tiče kartografije bila je dobrodošla u Veneciji i dobro plaćena."

Glavni izvor fra Maura za Aziju bio je trgovac i zemljak iz Venecije Marko Polo, koji je objavio svoje putničke beleške više od 150 godina ranije.

Na mapi, 150 lokacije direktno mogu da se povežu sa Putovanjima Marka Pola.

Na primer, planina Adam bila je smeštena na ostrvo Cejlon (današnja Šri Lanka), gde je, prema legendama koje je prepričao Polo, sahranjeno telo prvog čoveka, zajedno sa njegovim zubima i čak njegovom zdelom, koja je navodno imala magično svojstvo umnožavanje hrane.

Pored Marka Pola, Fra Mauro je imao brojne druge izvore sa čitave planete.

Činjenica da karta izgleda naopačke savremenim zapadnjačkim očima, sa jugom odozgo, mogla bi da ukaže na to da je on bio inspirisan arapskom kartografijom, kao što je mapa iz 12. veka severnoafričkog geografa Muhamaeda Al Adrisija.

Brojke koje fra Mauro navodi kao "udaljenost do Nebesa" potekle su od matematičara i astronoma Kampanusa de Novare.

"Od središta sveta do površine Zemlje je 5.222 kilometra.

"Od središta sveta do niže površine Nebesa na Mesecu je 173.706 kilometara", i tako dalje, piše on u gornjem levom uglu Mape Mundi.

Fra Mauro je takođe iskazao zdravu dozu skepticizma i nije se ustručavao da kritikuje - kao da i povremeno koristi - cenjenu Ptolemejevu geografiju, zbirku koju je u Aleksandriji, u Egiptu, napisao Klaudije Ptolemej 150. godine nove ere i bila je izgubljena vekovima za zapadni svet sve dok nije ponovo pronađena i prevedena na latinski u 15. veku.

Ovaj renesansni racionalistički stav takođe se ogleda u načinu na koji je smestio Adama i Evu u Rajski vrt izvan planisfere, jasno naznačivši da Nebesa nisu mesto na Zemlji; što je stanovište koje je razdvojilo religiju i geografiju i predstavljalo napredno razmišljanje za bilo kog sredovečnog čoveka, a kamoli jednog kaluđera.

Ove novine i činjenica da je mapa dovršena nekoliko decenija pre nego što je Kristofer Kolumbo otplovio za Ameriku, doprinose tome da se Mapa Mundi fra Maura smatra geografskom vezom Srednjeg veka i Renesanse.

Za savremene posetioce, njegova mapa je podsetnik na činjenicu da mape nekada nisu bile samo praktične alatke, već i predmet lepote - i sredstvo da se ispričaju najfantastičnije priče.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Podeli:

0 Komentari

Možda vas zanima

Svet

Sprema se haos: Evakuisano 800.000 ljudi

U Bangladešu je evakuisano gotovo 800.000 ljudi iz ugroženih područja pred dolazak jakog ciklona koji se formirao iznad Bengalskog zaliva, saopštilo je Ministarstvo za vanredne situacije te zemlje.

12:28

26.5.2024.

1 d

Podeli: