BBC 0

18.04.2024.

11:44

Izbori u Hrvatskoj: Ko bi mogao da čini novu vladu Hrvatske i kako će rezultati glasanja uticati na život ljudi

HDZ Andreja Plankovića je osvojila najviše mandata u hrvatskom Saboru. Ako budu u prilici da ponovo naprave vladu, mogu li isti ljudi doneti promene nezadovoljnima?

Izvor: Nataša Anđelković - BBC novinarka

Izbori u Hrvatskoj: Ko bi mogao da čini novu vladu Hrvatske i kako će rezultati glasanja uticati na život ljudi
BBC

Podeli:

Iako se govorilo da će izbori iznedriti promene i drugačiju Hrvatsku, koja će se pre svega obračunati sa takozvanom "koruptivnom hobotnicom", kao i bolji životni standard i povećanje penzija, raspored političkih snaga ostao je skoro isti.

Hrvatska demokratska zajednica, koju već osam godina vodi premijer Andrej Plenković, na vlasti je skoro tri decenije u Hrvatskoj, u sredu je ponovo osvojila najveći broj mandata na parlamentarnim izborima - 61 od 151 ukupno.

"HDZ je treći put zaredom ubedljivo pobedila na parlamentarnim izborima", rekao je Plenković kasno u izbornoj noći.

U smirenom, ali radosnom obraćanju najavio je i treću vladu, a zatim sa saradnicima nazdravio šampanjcem.

Građani Hrvatske su odlučili da "podržavaju lopove i krađu", rekao je Fred Matić iz redova Socijaldemokratske partije Hrvatske (SDP) koja je na izborima osvojila 42 zajedno sa partnerima okupljenim u koaliciju 'Rijeke pravde'.

"Ljudi noću plaču jer su im deca u Nemačkoj i Irskoj, a preko dana glasaju za HDZ. Nauka to zove Stokholmski sindrom.

"To sam primetio gorko u Slavoniji", rekao je Matić, dodajući da je članska karta HDZ-a postala ulaznica za sve.

"Institucije su nam ubijene".

Slavonija, nekada zlatna žitnica Jugoslavije, već godinama je sinonim za napuštena sela i smanjenje broja stanovnika, a prema projekcijama do 2030. imaće još 100.000 manje ljudi.

Da se glasanjem ništa nije promenilo, smatra Joško Buterin, penzioner iz Zagreba.

"Političari su ljudi koji misle samo na sebe, ne samo kod nas, nikada vladari nisu brinuli o ljudima, nego samo o sebi.

"Ništa se nije promenilo hiljadama godina, kao ni juče, isti ljudi, to su samo brbljivci", kaže sedokosi muškarac za BBC na srpskom.

BBC

Uprkos rastu penzija, teško živi i tužan je i zabrinut zbog budućnosti unučića koji rastu u Hrvatskoj, jer se ruše "tradicionalne vrednosti".

Ko ulazi u igru za novu vladu?

Tradicionalne vrednosti, kritika ženskih prava, uz takozvano vraćanje porodici i suverenoj državnoj vlasti pokazale su se kao dobar recept za osvajanje mandata na izborima u Hrvatskoj.

Desno orijentisan Domovinski pokret postao je treća politička snaga i osvojio je 14 mandata, zatim slede takođe konzervativni Most i partneri sa 11 i tek na petom mestu je levičarska i zelena platforma Možemo, koji imaju vlast u glavnom gradu Zagrebu, sa osvojenih 10 mandata.

U parlamentu će se naći i Istarski demokratski sabor sa tri mandata, Fokus dva i Nezavisna platforma Sever lokalnog lidera Matije Posavca sa jednim mandatom.

Hrvatski sabor ima ukupno 151 mesto, te je neophodno da se stranke ili koalicije prikupe većinu od 76 glasova da bi napravile novu vladu.

Lider Domovinskog pokreta Ivan Penava je u izbornoj noći poručio da će već sledećeg dana početi da "kroje sudbinu" Hrvatske, kao i da saradnja sa manjinskom Samostalnom demokratskom srpskom strankom (SDSS) Milorada Pupovca ne dolazi u obzir pod bilo kakvim uslovima, a da je sa platformom Možemo "nemoguća misija".

Iako je rekao da su "HDZ i SDP dva krila jedne ptice", nije isključio mogućnost saradnje sa tim krilima.

Upravo to Goran Čular, profesor Fakulteta polititičkih nauka u Zagrebu, tumači kao najavu da će prvi pokušaj pravljenja vlade biti između HDZ i Domovinskog pokreta.

"Pobednik je onaj ko je to po brojevima, a to je HDZ, a šire bismo mogli reći da je pobednik izbora desnica.

"Ako bi se išlo u smeru da se sastavi vlada desnog centra oko HDZ, Domovinski pokret će to sigurno usloviti nekim čvršćim politikama na onome što je Plenković dosad izbegavao", kaže Čular.

Reuters/Antonio Bronic

Plenković je tokom premijerskog mandata i liderskog staža u stranci, povukao HDZ sa desnice ka centru, kroz zelene politike i zaštitu žena, dodaje profesor.

"Ako ta koalicija uspe, bilo bi to prvi put u Hrvatskoj da imate vladu HDZ i stranke desno od HDZ", kaže Čular.

Slično ocenjuje i Ankica Mamić, komunikacijska stručnjakinja, koja napominje da Domovinski pokret ima izrazito suverenističke stavove i politike o ilegalnim migrantima, koje se kose sa Plenkovićem kao "vernim vojnikom politika EU koji ne solira".

"Ako bi došlo do toga da zajedno prave vladu, oni će sigurno insistirati na barem malo neposlušnijoj politici prema Briselu", kaže Mamić.

Zato smatra da će prvi "pik" Plenkovića biti da napravi vladu sa malim strankama, manjinama i uz "krađu nekog od poslanika", takozvanih preletača, jer ne bi morao da menja utabanu stazu.

"Domovinski pokret je možda u poziciji da budu kingmakers - da odlučuju ko će postati kralj", zaključuje Mamić.

BBC

Treća opcija, mada teško održiva na duži rok zbog velikih ideoloških i ličnih razmimoilaženja, jeste da se svi koji su ušli u Sabor okupe i sruše HDZ, kao manjinska vlada - to znači da bi neke stranke glasale u skupštini za zakone, ali ne bi imale ministre u vladi.

Ko su gubitnici izbora?

SDP se može smatrati gubitnikom, mada će dobiti mandat ili dva više nego 2020.

"Uz celu pomoć Milanovića, očito da nije moglo da se pređe preko onoga što je SDP dobio prethodni put", kaže Čular.

Presudnu ulogu u kampanji odigrao je predsednik Zoran Milanović koji je najavio da će se kandidovati na izborima, posle čega je preko noći skočila podrška njegovom SDP i ljudi su bili podstaknuti na glasanje.

Milanović je odustao od ostavke i formalne kandidature, da ne bi kršio ustav, ali je oštrim rečima vrlo posvećeno učestvovao u kampanji, priželjkujući da u narednim nedeljama s Pantovčaka, gde je sedište hrvatskog predsednika, pređe u premijersku fotelju.

"Kad se Milanović uključio u kampanju, iz SDP su stali kao da će se sad sve samo od sebe dešavati.

"Niti su kampanju uradili kako treba, niti je bila dobra, i u nekim gradovima i opštinama su imali jako loše rezultate", kaže Mamić.

I za predizborne poruke i spotove HDZ, kaže da su bili "dosadni i loši" i da bi, da su im bili bolji, "nasuprot tako lošeg SDP", mogli da naprave još ubedljiviji rezultat.

SDSS

Jedina kampanja koju je pohvalila kao "top hit", jer je kreativna, smislena i otvara dobre teme na civilizovan način - kroz toleranciju jeste bila ona SDSS "Hrvatska treba Srbe".

I zaista u probleme hrvatskog društva, sudeći po poslednjih mesec dana u Hrvatskoj, više se ne ubrajaju nacionalne ili istorijski obojene teme - inače često moderne u političkom životu Balkana - slabo se pominjao raspad Jugoslavije ili Drugi svetski rat.

Kampanja se, ipak, svela na tekuće probleme, pre svega ekonomske.

Kako se živi u Hrvatskoj?

Dok šeta psa centralnim zagrebačkim ulicama, Marija kaže da očekuje da i ubuduće bude kao i dosad, a to je - "jako dobro".

"Mnogo bolje se živi, s obzorom da imamo sredstva EU, jako dobro smo ih povukli i iskoristili i za obnovu od potresa i za sve.

"To su prvi novci koje imamo do sada, konačno imamo neki kapital", kaže Marija.

Uverena je da je vlada dobro vodila zemlju i da će nastaviti tako, ako HDZ ponovo bude stožer vladajuće većine.

BBC

Ne dele svi njen optimizam.

Zadovoljstvo životom u Hrvatskoj ocenjeno je sa 6,8, što je manje od proseka EU - 7,1.

Tome doprinosi i loša kupovna moć, o kojoj se mnogo govorilo u kampanji.

Godišnja stopa inflacije u Hrvatskoj je u decembru, prema zvaničnim podacima bila 4,5 odsto, dok je prema podacima Eurostata iznosila 5,4 - gotovo dvostruko više nego u zoni evra.

Neposredno pre izbora, premijer Plenković je povećao plate u javnom sektoru i penzije za 1,63 milijarde evra, što je bilo "najveće povećanje u istoriji".

Minimalna plata - takozvani minimalac - u Hrvatskoj je 840 evra, prosečna plata 1.191 evro, a penzija 551.

"Mi smo se šalili da su ovo najskuplji izbori, jer će nas koštati otprilike tri milijarde koliko je povećanje plata i penzija, to je počelo sa isplatama u aprilu.

"Ne vidim da bi HDZ bitno menjao politike, velika snaga Plenkovića je u tome što je on jako dobra veza Hrvatske sa Briselom", kaže Mamić.

Hrvatska ne samo da prima novac iz budžeta EU, već joj i značajno i što je deo Šengen prostora, pošto skoro 20 odsto bruto domaćeg proizvoda dobijaju od turizma.

Hrvatska je prošle godine bila i rekorder u EU po privrednom rastu, saopštio je Eurostat.

Sve to je bilo moguće, kako je rekao Plenković, zahvaljujući "čvrstom sidrenju" u evropskom i šengenskom području, uprkos krizama bez presedana.

U poslednje četiri godine Hrvatska se suočila sa pandemijom kovida-19, dva razorna zemljotresa, energetskom krizom kao posledicom rata u Ukrajini i na Bliskom istoku, inflacijom, afričkom svinjskom kugom i ekstremnim vremenskim nepogodama.

Plenkoviću uspeh na ovim izborima i treća pobede zaredom mogli otvoriti vrata u Evropskoj narodnoj partiji (EPP), najvećoj grupi u Evropskom parlamentu, da dobije još veći uticaj i još značajniju funkciju na predstojećim izborima za evropski parlament, dodaje Mamić.

Zato ona ne očekuje promene spoljnopolitičkog kursa Zagreba ili u odnosu na rat u Ukrajini, koju Hrvatska snažno podržava od početka ruske invazije.

Marko Djurica/REUTERS

Borba protiv korupcije i slučaj Turudić

Ipak, bez obzira na statistički boljitak u džepovima, Hrvati i dalje smatraju da su korupcija i stranačko povezivanje rak rana društva, pokazao je Indeks percepcije korupcije koji je Hrvatsku svrstao na začelje Evropske unije.

Funkcioneri HDZ bili su proteklih godina deo brojnih korupcionaških i afera sukoba interesa od kojih su mnoge dobile i rasplet pred hrvatskim sudovima.

"Hrvatsko pravosuđe je možda jedno od najvećih problema i zato je percepcija korupcije takva, jer nema kažnjavanja.

"Procesi traju tako dugo da mi već zaboravimo ko je šta napravio dok se dođe do presude prođu godine, nekad i decenija", kaže ona, dodajući da zato raste poverenje u u kancelariju Evropske tužiteljke Laure Kovesi među Hrvatima.

Dodatno se situacija zakomplikovala postavljanjem novog državnog tužioca Ivana Turudića, sudije Visokog krivičnog suda, čije poruke sa ženom kojoj se sudi za korupciju i to o predmetima koji traju pred pravosuđem danima su bile glavna vest u hrvatskim medijima.

Postavljanje Turudića je i Milanoviću bilo okidač da se uključi u kampanju.

"Tužilac će biti pod velikom pažnjom i medija i javnosti i tu bi se moglo dogoditi da Turudić, da bi dokazao da taj posao može raditi, bude izuzetno efikasan.

"Kad ga gledaju i opozicija i javnost, onda mora malo više nego kad ga ne gledaju", napominje analitičarka.

Iseljavanje i stranci

Dok je čekao da glasa u Zagrebu, mladić Jadran Đuić je za BBC rekao da ako ne dođe do promena u Hrvatskoj, ubrzo "neće biti ni nas, sve će nas iseliti" i to je jedan od gorućih problema.

BBC

Ukupan broj stanovnika u Hrvatskoj smanjio se za 413.000 ljudi za deset godina, što je oko 9,6 odsto, pokazali su podaci popisa iz 2021.

Ta decenija se poklapa sa ulaskom ove države u Evropsku uniju 2013. što je otvorilo vrata Hrvatima da lakše potraže novi život ili posao u razvijenijim zemljama.

Kao odgovor na to, u Hrvatsku stižu strani radnici, pa bicikle za dostavu po Zagrebu najčešće voze Nepalci, a i u mnogim drugim poslovima poput građevine je sve više doseljenika što dalje vodi do porasta ksenofobije i straha da će stranci oboriti cenu rada.

Tako je, recimo, Domovinski pokret u kampanji tražio i da strani radnici moraju da znaju hrvatski jezik i zalagali su se i za posebne kvote pri uvozu strane radne snage, a možda će baš oni odlučivati o kursu nove vlade.

Pogledajte video: Poljubac hrvatskog ministra za nemačku koleginicu

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Podeli:

0 Komentari

Možda vas zanima

Region

Loše vesti za korisnike ove banke

Privredna banka Zagreb (PBZ) odlučila je da podigne deo naknada svojim korisnicima za neke njihove usluge od 1. avgusta 2024. godine. Svojim korisnicma nisu posebno obrazložili zbog čega su se odlučili na ovaj potez.

14:52

18.5.2024.

23 h

Svet

Totalni raspad: Ljudi beže iz Ukrajine

U Lavovoskoj oblasti u Ukrajini na granici sa Poljskom, nastao je pravi kolaps usled saobraćajnih gužva koje čine stotine automobila, prenosi TV kanal Obsšćestvenoe, pozivajući se na predstavnicu lokalnog pograničnog odreda Aleksandru Kučkovsku.

19:58

17.5.2024.

1 d

Podeli: