BBC 1

17.04.2024.

18:36

Rat u Bosni i Hercegovini i UN: Šta donosi rezolucija o genocidu u Srebrenici

Generalna skupština Ujedinjenih nacija će na zatvorenom sastanku raspravljati o Nacrtu rezolucije o "Međunarodnom danu refleksije i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine".

Izvor: Grujica Andrić - BBC novinar

Rat u Bosni i Hercegovini i UN: Šta donosi rezolucija o genocidu u Srebrenici
FEHIM DEMIR/EPA-EFE/REX/Shutterstock

Podeli:

Saglasnosti oko genocida u Srebrenici iz 1995. na Balkanu nema ni gotovo tri decenije kasnije, uprkos pravosnažnim presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu.

Novi talas rasprava vodiće se hiljadama kilometara daleko, u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku, gde će Generalna skupština ove organizacije na zatvorenom sastanku raspravljati o Nacrtu rezolucije o "Međunarodnom danu refleksije i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine".

Tekst dokumenta nije zvanično objavljen, a glasanje o rezoluciji, koju su predložile Nemačka i Ruanda, a podržale zapadne sile poput Amerike, Nemačke i Francuske, ali i Slovenija i Severna Makedonija, zakazano je za 2. maj.

U julu 1995. pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS) ubili su više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka u Srebrenici, mestu udanašnjoj Republici Srpskoj,jednom od dva entiteta Bosne i Hercegovine (BiH).

Pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu vođeni su postupci protiv 20 okrivljenih, a prva osuđujuća presuda za genocid u Evropi posle suđenja nacistima doneta je 2004. protiv Radislava Krstića, bivšeg generala Vojske Republike Srpske.

Tada je i prvi put sudski utvrđeno da je u Srebrenici počinjen genocid.

Na doživotne kazne zatvora, između ostalog i zbog genocida u Srebrenici, osuđeni su i Ratko Mladić, bivši komandant VRS,2017. godine, kao i bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, u martu 2019.

Dok se u Srbiji i Republici Srpskoj, oštro protive inicijativi o usvajanju rezolucije, u Sarajevu kažu da će ona biti prilika za nastavak procesa pomirenja u regionu.

Iz Memorijalnog centra u Srebrenici nazivaju je "prilikom da se konačno okonča dnevna politizacija, negiranje genocida i narušavanje dostojanstvenog sećanja na žrtve".

Uprkos brojnim raspravama o rezoluciji, ona neće imati formalne posledice, jer "Generalna skupština UN ne donosi pravno obavezujuće akte", kaže Mihajlo Vučić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu, za BBC na srpskom.

"To su više političke deklaracije, a posledica bi mogla da bude pojačan diplomatski pritisak na Republiku Srpsku i Srbiju da ne osporavaju javno odluke Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, kao i da izmene krivične zakone i u budućnosti to počnu da sankcionišu", ocenjuje stručnjak za međunarodne sudove, arbitražu i međunarodno krivično pravo.

Erik Gordi, profesor Univerzitetskog koledža u Londonu, ukazuje i na faktor trenutne geopolitičke situacije, u kojoj se odvija "borba za definiciju genocida", kaže za BBC na srpskom.

"Sada se menja globalni narativ o genocidu usled ratova u Ukrajini i Gazi.

"Dosad se koristila uska pravna definicija genocida, postavljena zbog slučajeva Ruande i bivše Jugoslavije, a u ovom trenutku Zapad možda želi da upotrebi širu definiciju genocida zbog odnosa prema Rusiji, kao što i globalni Jug želi da takav stav primeni prema Izraelu", priča Gordi.

Šta se dosad zna o rezoluciji?

Bujar Osmani, ministar spoljnih poslova Severne Makedonije, rekao je da se rezolucijom 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici i "bez rezerve se osuđuje svako poricanje genocida".

Osuđuju se i "svi akti glorifikovanja osuđenih za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, između ostalog i odgovornih za genocid u Srebrenici", rekao je Osmani, a prenosi televizija N1.

Naglašen je i značaj pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava, kojih je više od 1.000, njihovo dostojanstveno sahranjivanje, a poziva se i na nastavak procesa počiniocima genocida.

Pozivaju se sve zemlje da u potpunosti ispunjavaju obaveze u skladu sa Konvencijom UN o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida u skladu sa međunarodnim običajnim pravom o sprečavanju i kažnjavanju genocida, imajući u vidu relevantne odluke Međunarodnog suda pravde.

Glas Amerike, navodi da je predlog da se uvede Međunarodni dan sećanja nastao po uzoru na rezoluciju Generalne skupštine UN iz 2004, kojom se uspostavlja Međunarodni dan sećanja na genocid u Ruandi.

Vladimir Živojinović

Zašto rezoluciju donosi Generalna skupština, a ne Savet bezbednosti UN?

Dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić rezoluciju naziva "otvaranjem Pandorine kutije" za koju lobiraju zapadne sile, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik najavljuje da bi taj entitet mogao da "napusti odlučivanje u BiH" ukoliko bude usvojena.

Denis Bećirović, bošnjački član Predsedništva BiH, izjavio je da je cilj rezolucije da "ojača proces poverenja i pomirenja", što smatra "jako važnim za budućnost regiona".

Vućić kritikuje glasanje u Generalnoj skupštini UN, smatrajući da je Savet bezbednosti mesto za odlučivanje.

"Obaveza je da se pitanjem BiH bavi Savet bezbednosti zato što je i dalje reč o nestabilnom regionu, zato što i dalje tu postoje i međunarodne snage i ono što oni nazivaju visokim predstavnikom", rekao je predsednik Srbije.

Međutim, i rezolucija o genocidu tokom građanskog rata u Ruandi 1994. takođe je usvojena u Generalnoj skupštini UN 2003. godine., ukazuje Mihajlo Vučić, stručnjak za međunarodno pravo.

"Nema razloga da i sada ne bude tako, jer tema rezolucije spada u domen kulture sećanja ili političke deklaracije, za šta Savet bezbednosti nije adekvatna institucija", kaže.

Savet bezbednosti se "isključivo bavi očuvanjem mira i bezbednosti, donosi pravno obavezujuće akte i ima mehanizme da ih silom sprovede u praksi, ukoliko ih države ne poštuju" objašnjava.

Dokumente Generalne skupštine UN Mihajlo Vučić poredi i sa rezolucijama Evropskog parlamenta.

"To su srodne institucije, imaju širok demokratski legitimitet, jer predstavljaju sve članice Ujedinjenih nacija, odnosno Evropske unije, ali države ne snose odgovornost za kršenje njihovih akata", ukazuje.

Gordi podseća da je usvajanje rezolucije o genocidu u Srebrenici pokušano 2015. baš kroz Savet bezbednosti, ali bezuspešno usled veta koji je uložila Rusija.

"Zbog toga se sada ide na Generalnu skupštinu, jer tamo ne postoji pravo veta, a rezolucija može da bude izglasana prostom većinom.

"Da bi kasnije prošla i u Savetu bezbednosti mora da dobije dvotrećinsku podršku, što nije lako, s obzirom na podele u svetu", smatra.

Pogledajte video: Šta se dešavalo u Srebrenici

Šta je genocid?

Definiše se kao svesno i sistematsko uništavanje grupe ljudi zbog njihove etničke, nacionalne, religijske ili rasne pripadnosti, navodi se na sajtu enciklopedije Britanika.

Rafael Lemkin, poljski advokat, prvi je iskoristio ovaj termin 1944. godine kako bi opisao, pored ostalih, zločine nacista nad Jevrejima tokom Drugog svetskog rata.

Ujedinjene nacije od 1946. prepoznaju genocid kao vid zločina, a dve godine kasnije usvajaju i Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, koju su ratifikovale 153 države sveta.

Pored presuda nacistima za zločine nad Jevrejima i pripadnicima Vojske RS za masovno ubistvo muslimana u Srebrenici, Međunarodni krivični sud za Ruandu doneo je presudu da su Huti, većinska etnička grupa u toj afričkoj zemlji, tokom građanskog rata 1994. godine sproveli genocid nad manjinskim narodom Tutsi.

Pogledajte i ovu priču:

Menja li rezolucija odnose na Balkanu?

Prilikom susreta sa Vučićem prošle nedelje u Beogradu, Milorad Dodik je ponovo negirao genocid u Srebrenici.

Rezoluciju je nazvao "izmišljenom formom" čiji je cilj da se "kroz individualne presude u Hagu prebaci kolektivna odgovornost na jedan narod, srpski narod".

Mihajlo Vučić smatra da bi rezolucija mogla da bude "vrsta opomene vlastima u Republici Srpskoj zbog osporavanja odluka centralnih institucija BiH i visokog predstavnika Kristijana Šmita, kao i secesionističkih izjava".

On ne smatra da se ista poruka upućuje i srpskim vlastima, jer "Beograd formalno nema ohrabrujući stav prema takvim istupima vlasti u RS".

"Ali, činjenica je da ni Krivični zakonik u Srbiji ne prepoznaje negiranje genocida u Bosni i Hercegovini kao krivično delo, pa je moguće da međunarodna zajednica rezolucijom pokušava da podstakne Srbiju da to promeni", dodaje.

Međunarodni sud pravde u Hagu oslobodio je Srbiju direktne odgovornosti za genocid u Srebrenici presudom iz 2007. godine, iako je utvrđeno da Srbija nije preduzela korake kako bi sprečila genocid ili kaznila počinioce.

Skupština Republike Srbije je 2010. usvojila Deklaraciju o Srebrenici kojom je osuđen ovaj zločin, koji nije okarakterisan kao genocid, i srpski zvaničnici i danas odbijaju da ga tako nazivaju.

Ukoliko bi rezolucija doprinela donošenju zakona u Srbiji kojim se negiranje genocida u Srebrenici smatra krivičnim delom, moglo bi da dođe do pomaka u odnosima na Balkanu, smatra Mihajlo Vučić.

"To bi bio konkretan korak za Srbiju, značajno bi se popravili odnosi sa Sarajevom, koje to odavno traži od Beograda, što očekuje i međunarodna zajednica".

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Podeli:

1 Komentari

Možda vas zanima

Svet

Komandant jurišne brigade priznao: Čeka nas haos

Ukrajinske trupe će se suočiti sa ozbiljnim poteškoćama ovog leta, zbog brzog napredovanja Oružanih snaga Ruske Federacije, napisao je zamenik komandanta 3. jurišne brigade ukrajinske vojske Maksim Žorin na svom Telegram kanalu.

8:34

21.5.2024.

1 d

Podeli: