BBC 0

16.04.2024.

20:24

Srbija i Kosovo: Parlamentarna skupština Saveta Evrope podržala prijem Kosova - 131 glas 'za' i 29 'protiv'

Dve godine posle podnošenja zvaničnog zahteva za prijem u evropsku organizaciju, Kosovo je blizu punopravnog članstva.

Srbija i Kosovo: Parlamentarna skupština Saveta Evrope podržala prijem Kosova - 131 glas 'za' i 29 'protiv'
Reuters/LAURA HASANI

Podeli:

Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) podržala je danas prijem Kosova u članstvo Saveta Evrope, najstarije panevropske organizacije, i pozvala Komitet ministara da donese takvu odluku.

Nacrt Mišljenja o zahtevu Kosova za članstvo kojim se preporučuje prijem Kosova u Savet Evrope na današnjoj sednici u Strazburu podržao je 131 poslanik, dok je 29 glasalo protiv.

Dokument koji je sačinila grčka poslanica Dora Bakojani prethodno je, 27. marta, usvojio Komitet PSSE za politička pitanja i demokratiju.

Konačnu odluku o članstvu Kosova doneće Komitet ministara Saveta Evrope sredinom maja, tačno dve godine otkako je Priština podnela zvaničan zahtev za punopravno članstvo u u ovoj evropskoj organizaciji.

Komitet ministara, izvršno telo Saveta Evrope, odluku donosi dvotrećinskom većinom ministara ili ambasadora koji ih predstavljaju i koji su prisutni u trenutku glasanja.

Iako se Beograd protivi, u ranijem sporazumu iz Brisela, u članu 4, navodi se da Srbija neće sprečavati članstvo Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.

Ako Komitet ministara Saveta Evrope većinom glasova podrži Kosovo, bilo bi to prvi put da se odluka o prijemu nove članice ne donosi jednoglasno, kako je to do sada uvek bio slučaj u istoriji ove organizacije.

Bilo bi to i prvi put da u ovu organizaciju bude primljena teritorijalna jedinica koja nije članica Ujedinjenih nacija i koju nisu priznale sve članice Saveta Evrope kao državu, već je proglasila ocepljenje od države koja jeste članica Saveta Evrope, odnosno od Srbije u ovom slučaju.

Šta piše u dokumentu?

Poslanici iz 46 država članica SE usvojili su dokument u kojem se navodi se da bi članstvo u Savetu Evrope doprinelo da Kosovo "nastavi da napreduje u jačanju ljudskih prava, demokratije i vladavine prava".

Kosovo bi, prema dokumentu, trebalo i da se posveti postojećim izazovima, kao što su jaz između normativnih standarda i njihove efikasne primene, potreba da se poboljša zaštita prava manjina, i podsticanje klime koja pogoduje izgradnji poverenja, pomirenju i inkluziji.

Reuters/Valdrin Xhemaj

Ovo telo je kao "veliki iskorak" pozdravio nedavno sprovođenje presude Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine kojom je manastiru Visoki Dečani priznato vlasništvo nad 24 hektara zemljišta.

Vraćanje zemlje manastiru Visoki Dečani bio je jedan od tri uslova za ulazak Kosova u Savet Evrope.

Preostali su formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) i revizija kontroverznih eksproprijacija u opštinama sa srpskom većinom na Kosovu, između ostalog i imovine Srpske pravoslavne crkve.

Reuters/FLORION GOGA

Ta dva uslova su u nacrtu Mišljenja označena kao "postpristupne obaveze Kosova", koje Priština mora da ispuni posle prijema u Savet Evrope, prenela je agencija Beta.

U dokumentu se navodi da će formiranje ZSO pomoći da se obezbedi zaštita prava kosovskih Srba i da PSSE treba da očekuje od Prištine preduzimanje "suštinskih i konkretnih koraka" u cilju njenog uspostavljanja.

Šta kaže Srbija?

Delegacija Srbije uložila je 10 amandmana na Nacrt mišljenja o o članstvu Prištine u Savet Evrope, protiveći se uopšte prijemu Kosova u tu evropsku organizaciju.

Svi amandmani su odbijeni, pa će Srbija uložiti prigovor, rekla je šefica srpske delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Biljana Pantić Pilja.

Odbijeni su i amandmani koji su predložili članovi italijanske delegacije i jedan član delegacije Mađarske, dodala je.

Srbija smatra da Kosovo nije država, već deo njene teritorije i da stoga ne može ni da bude primljeno u Savet Evrope.

GEORGI LICOVSKI/EPA-EFE/REX/Shutterstock

Srpska strana smatra i da nisu ispunjeni nikakvi preduslovi da bi Kosovo postalo član Saveta Evrope, jer, pre svega, vlasti u Prištini nisu ustanovile Zajednicu srpskih opština na severuKosova, gde većinski živi srpsko stanovništvo.

ZSO je predviđena Briselskim sporazumom, potpisanom pre više od 10 godina, ali i drugim sporazumima koji su usledili uz posredovanje Evropske unije.

Najviši srpski zvaničnici rekli su da je ovo "presedan" i da će razmisliti da li će Srbija ostati članica Saveta Evrope.

Krajem marta, predsednik Aleksandar Vučić rekao je da će "odgovor Srbije biti snažan i odgovoran".

Šta je Savet Evrope?

Savet Evrope često nazivaju "predvorjem Evropske unije", s obzirom na to da je članstvo u ovom telu neophodan preduslov za članstvo u EU.

Ovo nije organ Evropske unije već samostalna međunarodna organizacija, koju ne treba mešati sa Evropskim savetom i Savetom EU, koji jesu organi EU.

Srbija je postala članica Saveta Evrope 2003. godine u okviru bivše Državne Zajednice Srbije i Crne Gore, posle čijeg raspada 2006. je "nasledila" članstvo po pravilu sukcesije.

BBC

Jedan od organa Saveta Evrope je i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu koji je nadređen svim sudovima u svim državama članicama.

Ovaj sud razmatra slučajeve koje pojedinci i grupe pokreću protiv država - potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Osnovan je 5. maja 1949. na inicijativu deset država, a danas ima 47 članica koje su ujedno i potpisnice Evropske konvencije za zaštitu ljudski prava i osnovnih sloboda.

Zemlje osnivači su Belgija, Danska, Francuska, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Švedska i Velika Britanija.

Među članicama je do početka rata u Ukrajini bila i Rusija, kao i Švajcarska.

Od zemalja bivše Jugoslavije, najduži staž u Savetu Evrope ima Slovenija, koja je članica od 1993. godine.

Posle nje, pridružila se Hrvatska 1996, zatim Bosna i Hercegovina 2002. godine, dok je poslednja pristupila Crna Gora 2007. godine.

Osim članstva u Savetu Evrope, države i druge organizacije mogu dobiti status posmatrača, poput Sjedinjenih Američkih Država, Japana, Meksika i Kanade.

Organi Saveta Evrope su Komitet ministara, Parlamentarna skupština, Generalni sekretarijat, kao i Evropski sud za ljudska prava, zatim Komesar za ljudska prava i Kongres lokalnih i regionalnih vlasti.

Jedan od prethodnih generalnih sekretara rad saveta je opisao kao "nežan i blag, koji ne pravi novinske naslove".

Glavni organ odlučivanja je Komitet ministara.

Čine ga ministri spoljnih poslova država članica, koji se sastaju najmanje jednom godišnje, i stalni diplomatski predstavnici država članica u Strazburu, koji se sastaju svake nedelje.

Parlamentarnu skupštinu čini 324 poslanika koji govore u ime 830 miliona Evropljana.

Šesnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Podeli:

0 Komentari

Možda vas zanima

Svet

Komandant jurišne brigade priznao: Čeka nas haos

Ukrajinske trupe će se suočiti sa ozbiljnim poteškoćama ovog leta, zbog brzog napredovanja Oružanih snaga Ruske Federacije, napisao je zamenik komandanta 3. jurišne brigade ukrajinske vojske Maksim Žorin na svom Telegram kanalu.

8:34

21.5.2024.

1 d

Podeli: