BBC 0

14.04.2024.

18:39

Izbori u Hrvatskoj: Tradicionalni rivali u klinču, a odluka možda u rukama trećeg

Dok je kampanja protekla u znaku razmirica HDZ i SDP, za formiranje vlade mogle bi da se pitaju liste sa daleko manjom podrškom.

Izvor: Grujica Andrić - BBC novinar

Izbori u Hrvatskoj: Tradicionalni rivali u klinču, a odluka možda u rukama trećeg
BBC/Jakov Ponjavic

Podeli:

Hrvatska je spremna da otpočne super-izbornu godinu.

Političari sa bilborda i aktivisti sa partijskih štandova pokušavaju da pridobiju i poslednje birače za parlamentarne izbore u sredu, 17. aprila.

Najbrojnije su poruke onih koji predstavljaju liste okupljene oko večitih političkih rivala - Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) premijera Andreja Plenkovića i Socijaldemokratske partije (SDP) - čiji je sukob obeležio i ovu kampanju.

Poslednje ankete objavljene ove nedelje pokazuju da bi HDZ, pro-evropska desno orijentisana partija koja je vodila zemlju samostalno ili u koaliciji 26 od više od 32 godine otkako je Hrvatska proglasila nezavisnost, mogao da računa na 60 mesta u parlamentu sa 151 poslanikom.

SDP, čiji je imidž oštešćen brojnim korupcionim skandalima poslednjih godina, ipak može da računa na tri poslanika više nego što ih sad ima - 44, pokazuju istraživanja.

Ipak, postizborna matematika mogla bi da isturi i druge, manje koalicije, u prvi plan, pošto postoji realna mogućnost da nijedna od dve velike liste neće moći sama da formira vladu, napominje politički analitičar Jaroslav Pečnik za BBC na srpskom.

"HDZ bi mogao da bude relativni pobednik, ali ne verujem da će sam moći da ostvari većinu za formiranje vlade, dok će SDP-u, pored liste Možemo, biti potrebni i partneri iz desnice, što bi mogao da bude izazov", objašnjava Pečnik.

Izbori 17. aprila biće tek prvi tokom "super-izborne godine", kako je u Hrvatskoj nazivaju, jer je za 9. jun zakazano glasanje za poslanike u Evropskom parlamentu., a krajem godine očekuju se predsednički izbori, jer Zoranu Milanoviću mandat ističe u februaru 2025.

Jedna od lista koje bi mogle da imaju ulogu tasa na vagi za formiranje naredne vlade je koalicija Most-Suverenisti, smeštena u desni centar političkog spektra.

Marijan Pavliček, lider Suverenista, očekuje da će izbori biti "jako nategnuti, možda kao nikad dosad".

"Može da se dogodi da nekoliko mandata odlučuje o većini, a zbog toga me ne bi začudilo i da premijer dođe iz neke treće opcije.

"Mi se nadamo da će to biti naša opcija", dodaje.

Sandra Benčić, kandidatkinja za premijerku levičarske i opozicione liste Možemo, koja od 2021. godine predvodi vlast u prestonici Zagrebu, veruje da na predstojećim izborima "prvi put, posle više godina, postoji vrlo ozbiljna šansa da se sruši HDZ".

"Naša platforma bi mogla da ima veliku ulogu, jer pretpostavljamo da ćemo biti među tri ili četiri liste sa najboljim rezultatom", kaže za BBC na srpskom.

HDZ protiv SDP

Reuters

Socijalna, ekonomska i spoljnopolitička pitanja tokom kampanje bila su na margini, a predizborna utakmica vrtela se oko imena predsednika republike i premijera, čiji je sukob u središtu hrvatske politike već nekoliko godina.

Kada je Zoran Milanović 15. marta objavio da je "došlo vreme da se konji osedlaju", najavivši premijersku kandidaturu na izborima 17. aprila, izazvao je pravi zemljotres na hrvatskoj političkoj sceni.

Ustavni sud ubrzo je Milanoviću zabranio direktno učešće na izborima i premijersku kandidaturu dok ne podnese ostavku na predsedničku funkciju, što on do danas nije učinio.

SDP je prestao da pominje njegovo ime, ali bez objašnjenja da li je prestala mogućnost da Milanović posle izbora zameni predsedničku funkciju premijerskom.

Milanović je prilikom najave kandidature najavio katarzu i "zaustavljanje hrvatske tragedije", a iz SDP-a su HDZ ponajviše optuživali za korupciju.

Premijer Plenković je prethodno Milanovića nazivao "skrivenim liderom opozicije".

"Sve ovo što se događa je pokušaj mini državnog udara, zloupotrebe institucija", rekao je.

BBC/Grujica Andric

Marijan Pavliček kaže da je zbog ovog sukoba pitanje programa postalo nevažno.

"Imamo svađu dva velika ega, što ne priliči njihovim funkcijama.

"Neke građane to sada zabavlja, ali bi naredne četiri godine mogli da plaču, ako neko od njih dvojice dođe na vlast", smatra Pavliček.

BBC/Grujica Andric

Ni Sandra Benčić ne gleda blagonaklono na privatizaciju kampanje i zapostavljanje programa i ideologija tokom prethodnih nedelja.

"Mi sve vreme namećemo programske teme, u debatama predstavljamo naš program i to što želimo da uradimo nam je najbitnije, što mislim da smo pokazali u Zagrebu", kaže.

Duopol, koji u hrvatskoj politici već decenijama drže ove dve partije, mogao bi da bude narušen 17. aprila, veruje Benčić.

"Mislim da je on u većoj meri već razbijen, ali da bi se skroz razbio, potrebno je vreme, jer nove ili relativno nove stranke ni izbliza nemaju sredstva kao te stare stranke", tvrdi ona.

'Efekat Milanović'

Reuters

Sandra Benčić, predstavnica liste ideološki bliskije Milanovićevom SDP-u, smatra da je predsednik Hrvatske "efektom iznenađenja uticao na rast levice i uvećao joj šanse na izborima".

"Postoji jedan korpus birača koji bi inače možda birao između nas i SDP-a, pa će sada glasati za Milanovića, ali i drugi korpus koji bi možda glasao za SDP, pa sada ne želi zbog njega.

"Na izborima ćemo videti koji je od ta dva veći", kaže Benčić.

Marijan Pavliček smatra da je njegov potez doveo do polarizcije biračkog tela između HDZ-a i SDP-a.

Štetu bi u takvoj raspodeli snaga mogle da pretrpe liste sa manjom podrškom, dodaje.

"Verujem da ne postoji političar ili analitičar koji može da predvidi ko će formirati vladu, a posebno posle ulaska u trku predsednika Milanovića, koji je kandidaturom uzdrmao i poremetio celu političku scenu", priča Pavliček za BBC na srpskom.

Analitičar Pečnik ocenjuje da bi upravo liste koje predstavljaju Benčić i Pavliček mogle najviše da izgube usled aktiviranja Zorana Milanovića.

"Svi oni, koji bi pre toga glasali za ove dve opcije, ulaskom Milanovića vide način da njihov glas ima više efekta, da ne bude 'protraćen' i šanse da se realizuje vlast koju bi oni želeli", smatra hrvatski stručnjak.

Ko sa kim (ne) može, a ko sa kim mora?

Najavu zanimljive postizborne kombinatorike dodatno bi mogli da zakomplikuju odnosi među nekoliko hrvatskih stranaka sa najvećom podrškom.

Za platformu Možemo "apsolutno je neprihvatljiva" buduća vlada u kojoj bi se našle stranke desnice, kaže Sandra Benčić.

U tu grupu, pored vladajućeg HDZ-a, svrstava i koaliciju Most-Suverenisti i Domovinski pokret.

"Za njih nećemo dizati ruke u parlamentu, niti ćemo u vladu sa njima", kaže kandidatkinja za premijersko mesto na idućim izborima.

"Naš cilj je da sakupimo dovoljno mandata da sa koalicijom okupljenom oko SDP-a i drugim strankama od centra ka levici formiramo većinu", dodaje Benčić.

Dok su HDZ-u prirodni ideološki partneri upravo te dve manje koalicije, odnos između čelnih ljudi ovih partija ukazuju da sastavljanje vlade neće ići glatko.

Marijan Pavličekkaže da je "teško zamisliti sastavljanje vlade bez HDZ-a ili SDP-a", ali dodaje da njegova lista "teško može i u koaliciju sa kandidatima koju su se već loše pokazali".

"Plenković i Milanović su lice i naličje iste politike, pa bez radikalnih promena i novih lica mi ne možemo napred", tvrdi on.

Pavliček kao kompatibilne saradnike prepoznaje Domovinski pokret, sa kojim dele sličnu ideologiju, kao i "neke manje stranke i koalicije" u hrvatskoj politici.

Pečnik veruje da bi magični broj na ovim izborima mogao da bude 61, jer bi sa toliko mandata HDZ verovatno bio u stanju da oformi većinu.

"To je moguće, ali teško dostižno.

"U tom slučaju bi, uz manjinske stranke i Domovinski pokret, mogli da imaju dovoljno za većinu, iako je činjenica da postoje delovi Domovinskog pokreta koji se, makar javno, zaklinju da ne žele da sarađuju sa HDZ-om", smatra Pečnik.

SDP-u bi, ideološki gledano, prirodan partner bila platforma Možemo, ali je upitno da li ove dve liste mogu do dovoljno mesta u parlamentu kako bi sastavili vladu, dodaje stručnjak iz Osijeka.

"Ako bi se ponašali kao higijeničari, SDP ni u ludilu ne bi mogao da sarađuje sa desničarskim strankama, ali mi se čini da bez desnice, odnosno makar bez Mosta i Suverenista, neće moći da formiraju vladu", zaključuje Pečnik.

Ovaj stručnjak za političke prilike u Hrvatskoj ne očekuje odstupanja od dosadašnjeg kursa manjinskih partija, koje su pretežno sarađivale sa vladajućom koalicijom oko HDZ-a.

Tu pre svega misli na Milorada Pupovca, lidera Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS).

"Sudbine Pupovca i Plenkovića su povezane, pogotovo zbog toga što bi Pupovac i Milanović teško mogli da sarađuju.

"Ali, problem je što su delu HDZ-ovih partnera Pupovac i Srbi trn u oku i 'večni neprijatelji', pa postoji šansa da će u HDZ-u izračunati da se isplati žrtvovati tri mandata koje Pupovac donosi radi većeg broja mandata drugih partnera", navodi Pečnik.

Da li je manjinska vlada rešenje?

Takav rasplet dosad nije viđen u tri decenije dugoj istoriji višestranačja u Hrvatskoj.

"Ukoliko bismo imali pat poziciju i ako bi od nas zavisilo da li će vladu formirati HDZ ili SDP, spremni smo da u parlamentu podržimo manjinsku vladu SDP-a sa manjim partnerima", kaže Sandra Benčić sa liste Možemo.

"Verujemo da bi takva vlada bila održiva neko vreme, koliko bi bilo potrebno da se provedu reforme koje smatramo važnim", dodaje ona.

Za Marijana Pavličeka manjinska vlada je "jedna od opcija", posebno ako se na njenom čelu nađe neko ko nije član jedne od dve partije sa najvećom podrškom.

Analitičar Jaroslav Pečnik smatra da bi formiranje ovakve vlade bilo moguće samo oko SDP-a sa ciljem smene HDZ-a, podsećajući da je o takvom scenariju Zoran Milanović već govorio i nazivao ga "vladom narodnog jedinstva".

"To bi moglo da se desi čak i uz podršku desnice, pre svega Mosta, Suverenista i dela Domovinskog pokreta.

"Ali, postavlja se pitanje funkcionalnosti i dugoročnosti te vlade, jer bi se oko nje okupili ljudi i opcije koji nisu samo rogovi u vreći, već tu ima animoziteta već 30 godina", dodaje Pečnik.

Kako se u Hrvatskoj glasa na parlamentarnim izborima?

Ukupno 3.733.283 hrvatskih državljana imaće pravo glasa 17. aprila, što je za 127.000 ili tri odsto manje nego na prethodnim parlamentarnim izborima 2020. godine.

Oni su podeljeni u ukupno 12 izbornih jedinica: 10 je raspoređeno na teritoriji svih županija u Hrvatskoj, u 11. glasa dijaspora, a 12. čine birači nacionalnih manjina.

U svakoj od prvih 10 izbornih jedinica bira se po 14 predstavnika u parlamentu, dok tri mandata bira dijaspora, a osam dolazi iz redova manjinskih partija.

Prijavljeno je ukupno 165 lista u 11 izbornih jedinica, uz još 17 kandidata manjinskih lista.

Ukupan broj poslanika će iznositi 151, pa je za većinu u Hrvatskom saboru potrebno prikupiti 76 mandata.

Results in 10 electoral districts, which decide who takes 140 of Parliament's 151 seats, should be clear late on election night. The remaining seats, chosen in two special electoral districts open to ethnic Croats living in neighboring Bosnia and to Serbs and other minorities living in Croatia, could take longer.

Depending on how close the race is, the formation of a new government could happen quickly or take weeks.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Podeli:

0 Komentari

Možda vas zanima

Svet

Palo 600 ratnih aviona: Rusi se oglasili

Ruske trupe uništile su 600 ukrajinskih ratnih aviona i 1.300 višecevnih raketnih bacača od početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

20:30

16.5.2024.

1 d

Podeli: