BBC na srpskom - B92

Srbija i energetika: Ruski gas i dalje najvažniji, azerbejdžanski može da popuni zalihe

Izgradnjom veze između Srbije i Bugarske otvara se mogućnost kupovine gasa iz Azerbejdžana. Bugarska odustaje od naplate takse za tranzit ruskog gasa.

Izvor: BBC
Podeli
Reuters/MAXIM SHEMETOV
Reuters/MAXIM SHEMETOV

Tekst je ažuriran 12. decembra

Rat u Ukrajini traje gotovo pune dve godine i ostavlja duboke energetske rane Evropi.

Oslonjen na ruski gas, Stari kontinent je morao da potraži alternativne načine snabdevanja, a Azerbejdžan se nametnuo kao jedan od glavnih igrača od koga će koristi imati i Srbija.

Gas iz Azerbejdžana će dolaziti do Srbije novim interkonektorom, odnosno vezom preko Bugarske, ali njime će moći da se zadovolji tek manji deo godišnjih potreba.

"Evropa nema alternativu ruskom gasu. Tako je i Srbija, kada je uvoz gasa u pitanju, vezana za Rusiju sto odsto", kaže Vojislav Vuletić, predsednik Skupštine Udruženja za gas Srbije, za BBC na srpskom.



Izgradnju interkonektora Niš - Sofija prati i spor u kojem treba da presudi Evropska komisija jer je Bugarska zatražila da joj Srbija i Mađarska plaćaju tranzitnu taksu, čemu se one protive.

Dva dana posle otvaranja interkonektora, Bugarska je najavila da će ipak odustati od naplate tranzitne takse za ruski gas.

Najveći deo potrebnih količina gasa Srbija dobija preko Turskog toka.

Od kada je 8. januara 2021. godine energent počeo da stiže iz Rusije ovim putem, Srbija ima dovoljne količine gasa, a predstavnici vlasti kažu da su sada zalihe "istorijski rekordne".

Gasovod Turski tok postavljen je duž Crnog mora od Rusije do obale Turske, a zatim kopneni tranzitni krak ide do Bugarske, ulazi u Srbiju i dalje vodi ka Mađarskoj i Austriji.

Sve dok gas nije potekao ovim putem, Srbija je imala samo jedan pravac snabdevanja - preko Mađarske.

Šta je Južni gasni koridor i kuda prolazi do Srbije?

BBC/ilustracija Jakov Ponjavić
BBC/ilustracija Jakov Ponjavić

Južni gasni koridor (Southern Gas Corridor, SGC) je najveći projekat gasovoda na svetu od 2017. godine.

Krakom Transjadranskog gasovoda (Trans Adriatic Pipeline, TAP), gas sa nalazišta u Kaspijskom jezeru, pred obalom Azerbajdžana, će preko Gruzije, Turske, Grčke iz Albanije, Jadranskog mora, stizati do juga Italije.

Jedan krak, TANAP, ide preko preko Grčke, Bugarske i ulaziće u Srbiju, zahvaljujući novom interkonektoru.

Južni gasni koridor je podržavao i bivši američki predsednik Donald Tramp, jer će preko njega do potrošača u južnoj Evropi stizati i američki gas s terminala u Grčkoj, a na njega su priključeni i terminali u Turskoj.

Izgradnja Južnog gasnog koridora koštala je oko 40 milijardi dolara.

Izgradnja interkonektora između Srbije i Bugarske počela je u februaru 2022. godine, a troškovi su premašili 94 miliona evra, rečeno je listu Danas u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Na početku izgradnje, iz Vlade Srbije saopšteno je da će projekat koštati 85,5 miliona evra.

Gasovod u Srbiji je dužine 109 kilometara, ukupna dužina dvosmernog gasovoda kroz obe države je 170 kilometara, a projektovan je za kapacitet od 1,8 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Delom je finansiran iz srpskog budžeta, delom kroz bespovratnu pomoć EU, Srbija je uz to uzela kredit od 25 miliona evra od Evropske investicione banke.

"Konekcija Niš-Dimitrovgrad, koja bi se spojila sa Bugarskom, bila je planirana još pre 30 godina, kada je Srbija imala dobru industrijsku potrošnju.

"Tada se trošilo više od tri, a sada oko 2,4 milijarde kubnih metara gasa", priča Vuletić.

Interkonektor je otvorio put novom dogovoru, a novembra 2022. Srbija i Azerbejdžan su potpisali memorandum o saradnji.

Ugovorom kompanije Srbijagas i azerbejdžanske državne naftne kompanije Sokara dogovoreno je da u Srbiju do kraja 2024. godine stigne do 400 miliona kubnih metara gasa.

Prema pisanju lista Danas, ta količina dovoljna je tek za oko 40 dana potrošnje u Srbiji.

Nije objavljeno po kojoj ceni će Srbija kupovati gas iz Azerbejdžana, a iz Ministarstva energetike su za Danas u novembru 2023. rekli da su "dogovoreni veoma povoljni uslovi".

Gotovo nijedna država ne otkriva po kojoj ceni kupuje gas, kaže Vuletić.

"Cena se menja u zavisnosti od toga šta je u ponudi, ali je trenutno nešto niža nego ranije, jer su se tokom leta punila skladišta, nije bila potrošnje, pa je i cena pala", objašnjava.

Dodaje da se cena ugovara unapred "pa je normalno ako Srbija plaća gas skuplje nego što on sada košta na tržištu".

"Mađarska je ugovorila cenu za period od 15 godina, pa šta god da se desi, da poskupi ili pojeftini, oni plaćaju ono što su dogovorili", ističe Vuletić.

Bugarska ipak odustaje od naplate tranzita za ruski gas

Najava Sofije da će početi naplatu tranzita ruskog gasa, naljutila je Srbiju i Mađarsku, a Budimpešta je uložila žalbu Evropskoj komisiji koja je trenutno razmatra.

Dva dana posle otvaranja interkonektora sa Srbijom, iz Bugarske je saopšteno da će ipak odustati od plana da naplaćuje tranzitnu taksu za ruski gas.

"S obzirom da smo prilično blizu dogovora o ulasku Bugarske u zonu Šengena (ukidanje viza), trebalo bi ukloniti svaku mogućnost da nas to omete, kao što je ova taksa", rekao je Borisov.

Ovu odluku potvrdila je za RTS i srpska ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović.

Početkom jeseni, Bugarska je uvela dodatne takse na tranzit ruskog gasa kroz njenu teritoriju, oko 10 evra po megavat satu.

Beograd i Budimpeštu su potom u zajedničkom saopštenju potez Sofije nazvali "neprijateljskim korakom" protiv Mađarske i Srbije.

Iako je odluka bugarske skupštine stupila na snagu 13. oktobra, postojale su velike sumnje da će Sofija uopšte moći da naplati procenjenih 2,4 milijarde evra od tranzita ruskog gasa.

Dok nije izgrađen Turski tok, Srbija je za tranzit gasa plaćala Mađarskoj.

"Srbija je sada tranzitna zemlja i njoj plaćaju Mađarska i Slovačka, koje koriste taj gas", kaže Vuletić.

Ne traži samo Srbija nove izvore kupovine gasa, već i Evropska unija.

"Evropa je zbog toga delimično i finansirala srpsku deonicu interkonektora Srbija-Bugarska da bi se na neki način dobijao tečni prirodni gas preko Grčke, odnosno Aleksandropulosa gde se gradi terminal".

"Svakako, dobro je imati mogućnost dobijanja nekog drugog gasa koji nije ruski, jer kada postoji konkurencija u snabdevanju, imate bolju poziciju da pregovarate o ceni", istakao je Vuletić.

Priča se mnogo o tečnom gasu, dodaje Vuletić, ali njega nema u dovoljnim količinama.

"Čak i to što se u Aleksandropulosu pravi terminal za tečni gas, pitanje je koliko će ga stizati.

"Hrvatska ima takav terminal, pa joj je stizao jedan brod godišnje. To su izuzetno male količine", naglašava Vuletić.

Srbija oslonjena na ruski gas

Reuters
Reuters

Iako će interkonektor doprineti boljem snabdevanju Srbije, ruski gas ostaje najvažniji izvor.

Tokom 2022. godine, Srbija je uvezla nešto više od 2,7 milijardi kubnih metara gasa, a najveći deo iz Rusije.

Prirodni gas u Srbiji se proizvodi iz 78 bušotina, pokazuje Energetski bilans Srbije.

Srbija može da zadovolji samo 10 odsto potreba iz domaće proizvodnje, sve ostalo uvozi.

Prošle godine je potpisala trogodišnji sporazum sa Rusijom oko nastavka isporuke gasa i ceni po kojoj će ga kupovati.

Direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović rekao je za Radio televiziju Srbije da očekuje da će za Srbiju cena gasa od sledeće godine biti snižena sa 470 na 420 dolara za 1.000 kubnih metara.

Ministarka energetike Đedović Handanović uverava da je situacija u vezi sa gasom za Srbiju vrlo povoljna, navodeći da je u skladištima blizu 700 miliona kubnih metara gasa, što je "istorijski rekord".

BBC
BBC

Evropa je do pre godinu dana oko 40 odsto svojih potreba za gasom zadovoljavala uvozom iz Rusije, dok je nekih 30 procenata imala iz sopstvenih izvora, a oni su u Švedskoj, Holandiji, Norveškoj i Rumuniji, objasnio je Vuletić.

"Mali procenat je stizao sa juga Afrike, preko Sredozemnog mora za Italiju, Španiju i Francusku.

"Preko Severnog toka 1 i 2 Evropa je trebalo da se snabdeva sa nekih 110 milijardi kubnih metara gasa, ali toga sada nema", govori Vuletić.

Tri od četiri gasovoda Severnog toka koji vode od Rusije do Nemačke, ispod Baltičkog mora, uništena su u eksploziji 26. septembra 2022. godine.

Evropska unija je odmah saopštila da je reč o sabotaži.

BBC
BBC

Ove cevi snabdevale su Zapadnu Evropu prirodnim gasom.

Ipak, ni posle više od godinu dana istraga nije završena i do sada nije saopšteno ko je odgovoran za eksploziju u gasovodu Severni tok.

Šta su gasovodi Severni tok 1 i 2?

BBC
BBC

Gasovod Severni tok 1, sa dva paralelna kraka, prostire se u dužini od 1.200 kilometara ispod površine Baltičkog mora, od ruske obale nadomak Sankt Peterburga do severoistočne Nemačke.

Otvoren je 2011. i maksimalni kapacitet ovog gasovoda je 170 miliona kubnih metara gasa, koji se šalje iz Rusije za Nemačku.

Severni tok 2 proteže se paralelno sa prvim gasovodom i on je u ruskom vlasništvu.

Izgrađen je u septembru 2021, ali nije pušten u rad jer je Nemačka odbila da ga odobri.

Projekat je u potpunosti zaustavljen samo nekoliko dana pre početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara.

Naftovod sa Mađarskom: Šta to znači za Srbiju?

Vlada Srbije je 7. decembra ove godine saopštila da je usvojila projekat izgradnje naftovoda sa Mađarskom, nazivajući ga "prioritetnom i strateškom investicijom".

Procenjena vrednost srpskog dela novog naftovoda ka Mađarskoj je 157 miliona evra, izjavila je ministarka Dubravka Đedović Handanović.

"Svaka diversifikacija izvora snabdevanja energentima, u manjoj ili većoj meri doprinosi povećanju sigurnosti snabdevanja tržišta.

"Izgradnja naftovoda spada u strateške državne projekte", kaže Tomislav Mićović, predsednik Udruženja naftnih kompanija Srbije, za BBC na srpskom.

Naftovod će Srbiji omogućiti snabdevanje jeftinijom naftom sa Urala, priključenjem na naftovod "Družba", čiji južni krak ide preko Ukrajine do Mađarske, kroz Slovačku i Češku i glavni je izvor sirovog crnog zlata za te tri zemlje.

Srbija se naftom do sada snabdevala preko Jadranskog naftovoda (JANAF), koji je pušten u rad kao Jugoslovenski naftovod 1979. godine, objašnjava Mićović.

Ovo je jedini pravac snabdevanja sirovom naftom Rafinerije nafte u Pančevu, gradu kod Beograda, čija proizvodnja zadovoljava oko 80 odsto potreba srpskog tržišta za motornim gorivom.

"Od kada su uvedene sankcije Rusiji u decembru 2022. godine, ruska nafta više ne stiže u JANAF", kaže Mićović.

Pogledajte video: Curenje gasovoda Severni tok i uticaj na životnu sredinu

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 95 idi na stranu