BBC na srpskom - B92

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro položio zakletvu za drugi mandat

Nikolas Maduro otpočeo drugi šestogodišnji predsednički mandat, bez obzira na optužbe za nameštanje izbora.

Izvor: BBC
Podeli
Nikolas Maduro je odbacio tvrdnje o nameštanju izbora/Getty Images
Nikolas Maduro je odbacio tvrdnje o nameštanju izbora/Getty Images

Nikolas Maduro je položio zakletvu i otpočeo drugi predsednički mandat, bez obzira na međunarodne kritike da je njegov reizbor bio ilegalan.

Izbore održane u maju 2018. godine obeležili su bojkot opozicije i optužbe za nameštanje glasanja.

Sjedinjene Američke Države i još 13 drugih zemalja sa američkog kontinenta prošle nedelje su saopštile da neće priznati pedesetšestogodišnjeg Madura za predsednika.

Socijalistički lider je rekao da je njegov novi šestogodišnji mandat "korak mira" za Venecuelu.

Među hiljadama prisutnih na ceremoniji održanoj u Karakasu bili su i predsednici Nikaragve i Bolivije Danijel Ortega i Evo Morales.

Snage bezbednosti su bile raspoređene po prestonici i drugim gradovima, dok su pripadnici jedne opozicione grupe pozivali na lupanje u lonce i duvanje u rog u znak protesta tokom ceremonije.

"Venecuela je u središtu svetskog rata koji vode Sjedinjene Države i njihove satelitske države", rekao je Maduro u govoru.

"I Venecuela, kao i svaka druga zemlja, ima probleme. Ali mi, Venecuelani, ćemo ih rešiti, bez strane intervencije", dodao je.

Lider Venecuele je rekao i da su politička prava u Latinskoj Americi bila "kontaminirana", pozivajući se na moć brazilskog predsednika Žaira Bolsonaroa, koga je nazvao "fašistom".



Druga inauguracija je održana pred Vrhovnim sudom u zemlji umesto pred Kongresom na čijem se čelu nalazi opozicija. Kongres je inače lišen moći nakon što je Madurova vladajuća Socijalistička partija izgubila većinu 2016. godine.

Nekoliko minuta pošto je Maduro podneo zakletvu, predsednik Paragvaja Mario Abdo je na Tviteru napisao da je prekinuo diplomatske veze sa Venecuelom i da je povukao diplomate iz Karakasa.

Organizacija američkih država takođe je odobrila rezoluciju kojom se drugi Madurov mandat proglašava "nelegitimnim".

Zašto je Madurov reizbor kontroverzan?

Maduro je na čelu države od 2013. godine/Getty Images
Maduro je na čelu države od 2013. godine/Getty Images

Maduro je prvi put izabran 2013. godine, nasledivši Huga Čaveza koji je preminuo od kancera nakon 14-ogodišnje vladavine.

Ponovo je izabran u maju prošle godine, mada su izbori prvobitno planirani za decembar. Glasanje su obeležili bojkot opozicije i optužbe za nameštanje izbora.

Nacionalna izborna komisija te zemlje saopštila je da je izlaznost bila 46 odsto, ali političke opozicione grupe tvrde da je bila niža.

Glavna opoziciona koalicija u Venecueli saopštila je da je datum izbora bio promenjen kako bi bio iskorišćen nered unutar opozicionih grupa.



Takođe je tvrdila da je nekim od najperspektivnijih kandidata bilo zabranjeno da istupaju ili da su bili pritvoreni, dok su mnogi drugi pobegli iz zemlje.

Glavni opozicioni kandidat Anri Falkon je odbacio rezultate izbora ubrzo po zatvaranju birališta i pozvao na ponavljanje glasanja.

Sudija Vrhovnog suda Kristijan Zerpa je ranije ove nedelje prebegao u Sjedinjene Države u znak protesta protiv drugog Madurovog mandata, navodeći da izbori "nisu bili slobodni i fer".

Misija SAD-a u Ujedinjenim nacijama nazvala je proces "uvredom demokratije".

Susedne države - Bolivija, El Salvador i Kuba su, sa druge strane, izrazile podršku izbornim rezultatima.

Maduro je odbacio tvrdnje o nelegitimnosti uz reči "opozicija nas mora ostaviti na miru da upravljamo".

Zašto je njegova vladavina bila kritikovana?

I u Brazilu su održani protesti povodom inauguracije/AFP
I u Brazilu su održani protesti povodom inauguracije/AFP

Od kada je preuzeo dužnost, Maduro je osuđivan u zemlji i inostranstvu zbog navodnih kršenja ljudskih prava i zbog državnog upravljanja privredom, koja je gotovo došla do kolapsa.

Venecuela je jedan od najvećih svetskih proizvođača nafte i predsedava kartelom Opek do 2025. godine.

Međutim, preterano oslanjanje na naftu - koja donosi oko 95 odsto izvozne zarade - ostavilo je zemlju ranjivom pošto su cene pale 2014. godine.

Zbog toga su cene uvozne robe, poput hrane i medicinskih sredstava, porasle, a infalcija je dostigla neverovatne vrednosti.

Vlada se takođe sve više bori da dobije kredit nakon što je propustila neke od svojih državnih obveznica. Kao odgovor, vlada je odštampala više novca, dodatno devalviravajući valutu.

Prema studiji opozicione Narodne skupštine, godišnja stopa inflacije u Venecueli za 12 meseci do novembra 2018. godine dostigla je enormnih 1,3 miliona odsto.

Sjedinjene Države su ovoj državi uvele sankcije za koje je Maduro tvrdi da su zemlju prošle godine koštale 20 milijardi dolara.



Ujedinjene nacije su saopštile da je 2,3 miliona Venecuelaca pobeglo iz zemlje od 2015. godine zbog ekonomskih teškoća.

U antivladinim nemirima 2014. godine stradale su 43 osobe, dok je najmanje 125 ljudi stradalo tokom protesta 2017. godine koji su trajali mesecima.

Maduro je novinarima rekao prošle godine da SAD planiraju da ga ubiju i sruše njegovu vladu, ali nije dao nikakve dokaze za to.

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 109 idi na stranu