"Imamo rešenje, spasićemo dizelaše!"

Jedan od najštetnijih nusprodukata rada dizel motora su azot-oksidi. Zbog novih ograničenja emisija ovih gasova, koja će stupiti na snagu 2020, proizvođači automobila prinuđeni su da razmišljaju o ukidanju dizelaša.

Da dizel motori možda ipak imaju budućnost u auto-industriji, nagovestio je Folkmar Dener, prvi čovek kompanije Bosch, jednog od najvećih snabdevača automobilskih kompanija delovima i komponentama.

Dener je na redovnoj godišnjoj konferenciji za medije otkrio da je Bosch napravio "odlučujući proboj u dizelskoj tehnologiji".

On je objasnio da nova tehnologija omogućava da dizel motori emituju svega 13 mg azot-oksida po km. To je značajno manje od aktuelnog dozvoljenog limita koji iznosi 168 mg, kao i od novog ograničenja od 120 mg koje će stupiti na snagu 2020. godine.

Detalji nove tehnologije nisu precizirani, ali navodi se da ona predstavlja kombinaciju unapređene tehnologije ubrizgavanja goriva i novorazvijenog sistema upravljanja vazduhom koji se koristi za rad motora, kao i inteligentnog sistema upravljanja temperaturom motora.

Foto: Bosch

Bosch posebno ističe da je smanjenje emisije azot-oksida postignuto unapređenjem postojećih sistema i tehnologija i da nema potrebe za ugradnjom dodatnih komponenata koje bi povećale troškove proizvodnje.

Takođe, prema rečima prvog čoveka kompanije, ova tehnologija neće značajnije uticati na porast potrošnje goriva.

Dener je rekao da on i čelnici kompanije veruju da će dizel motori opstati u automobilma i u budućnosti, barem do momenta dok vozila na električni pogon ne počnu da se masovno proizvode.

Bosch je saopštio da je nova tehnologija zasnovana na komponentama koje su već dostupne u auto-industriji, što znači da praktično može odmah da se primenjuje.

Folkmar Dener je pozvao i na veću transparentnost oko utvrđivanja emisija ugljen-dioksida, naročito kada je reč o električnim automobilima, kako bi vozači imali realnu sliku o tome koliko njihova vozila zaista utiču na klimatske promene.

Bosch je jedna od kompanija koja je posredno učestvovala u Volkswagenovom dizelgejtu, zahvaljujući komponentama koje je proizvodila za potrebe nemačkog auto-giganta.

Iako nikad nisu priznali da su učinili nešto pogrešno u vezi sa dizel skandalom, kompanija je na kraju platila oko 330 miliona dolara zbog učešća u ovoj aferi.