Holesterol i trigliceridi (2.deo): kome treba medicinski tretman?

Šta dovodi do povećanog nivoa holesterola?  Povišen nivo holesterola može da bude posledica nekoliko faktora, među kojima su nasleđe, loša ishrana, gojaznost, celodnevno sedenje u stolici, godine, i pol (žene pre menopauze imaju niži nivo holesterola nego muškarci). Od navedenih uzročnika jedino se nasleđe, starost i pol ne mogu kontrolisati.  

"Sekundarno" povećanje nivoa holesterola  Kod pojedini ljudi povišen nivo holesterola je rezultat specifičnih medicinskih stanja, među kojima su dijabetes, hipotireoza, ciroza jetre, hronično oboljenje bubrega, i lekovi (anabolički steroidi, progesteronski lekovi, i kortikosteroidi). Kod tih pacijenata, lečenje navedenih poremećaja često za sobom povlači poboljšan nivo holesterola.  

Kome treba tretman zbog povećanog nivoa holesterola? Odluka da se počne sa medicinskim tretmanom zavisi od dva faktora: nivoa lipida (ukupnog holesterola, i LDL i HDL), i prisustva dodatnih faktora rizika, kao što sledi:  Poželjan nivo lipida: Ukupan holesterol: Poželjan nivo ispod 200 mg/dL.  

Dodatni faktori rizika koji mogu da utiču na nivo holesterola: 
*        pušenje cigareta
*        dijabetes
*        hipertenzija (visok krvni pritisak)
*        nizak nivo HDL holesterola
*        istorija preranih srčanih oboljenja kod članova porodice
*        više of 45 godina za muškarce, i više od 55 za žene
*        ako je 10-godišnji rizik od srčanog udara viši od 20%. 10-godišnji rizik se računa uz pomoć formule koja uzima u obzir nivo lipida i druge faktore. Kliknite ovde da biste izračunali 10-godišnji rizik.  

Na osnovu ove dve grupe faktora (nivoa lipida i postojanja dodatnih faktora rizika), preporučuje se sledeći tretman:  

Za osobe sa faktorom rizika 0 - 1: targetirani LDL: 160 ili niži. Promenu načina života treba sugerisati za LDL > 159, a tretman lekovima za LDL > 189.
Za one sa 2 ili više faktora rizika: targetirani LDL: 130 ili niži. Promenu načina života treba sugerisati za LDL > 129, a tretman lekovima za LDL > 159. 
Ukoliko postoji srčano oboljenje ili je 10-godišnji rizik > 20%, ili postoji dijabetes: targetirani LDL: 100 ili niži. Promenu načina života treba sugerisati za LDL > 100, a tretman lekovima za LDL > 129.   

Da li je potreban tretman za povišen nivo triglicerida?  Najnovije medicinske preporuke (maj 2001) po prvi put sugerišu tretman za pacijente koji imaju povišen nivo triglicerida. Preporuke su zasnovane na najnovijim analizama i u njima se izričito tvrdi da trigliceridi zaista predstavljaju faktor rizika za koronarne bolesti arterija. Odluka da se započne s tretmanom pre svega zavisi od nivoa triglicerida. Normalan nivo triglicerida iznosi manje od 150 mg/dL. Granični povišen nivo iznosi 150-199 mg/dl. Pod visokim nivoom podrazumeva se 200 - 499 mg/dL, a nivo triglicerida je vrlo visok ukoliko prelazi 500 mg/dL. Kod ljudi sa graničnim ili visokim nivoom triglicerida, tretman treba pre svega da obuhvata smanjenje telesne težine i fizičku aktivnost. Lekovi se preporučuju za osobe sa vrlo visokim nivoom triglicerida. Većina osoba kojima je potreban tretman zbog visokog nivoa triglicerida imaju metabolički sindrom X.   

Koje su ostale "specijalne okolnosti" koje zaslužuju pažnju? Pacijenti koji imaju vrlo visok nivo LDL holesterola (više od 189 mg/dL): Kod tih pacijenata često postoji neki genetski oblik poremećaja lipida. Oni ne samo što u nedostatku agresivne terapije rizikuju prerana srčana oboljenja, već bi trebalo da i članovi njihovih porodica provere da li imaju povišen nivo holesterola, i oni kod kojih se utvrdi visok nivo holesterola treba da se podvrgnu tretmanu. Pacijenti sa niskim nivoom HDL holesterola (manje od 40 mg/dL):  U najnovijim preporukama se nizak nivo HDL holesterola tretira kao ozbiljan nezavisan faktor rizika za koronarne bolesti arterija. Mnogi pacijenti sa niskim nivoom HDL imaće ili dijabetes ili "metabolički sindrom X." To su obično gojazni i fizički neaktivni ljudi.  Ostali uzroci niskog nivoa HDL su pušenje, ishrana sa visokim unosom ugljenih hidrata (više od 60% kalorija), i lekovi (anabolički steroidi, progesteron, i beta blokatori). Nažalost, sadašnje terapije lekovima obično ne dovede do značajnog skoka nivoa HDL. Tretman za pacijente sa niskim nivoom HDL obično se svodi na smanjenje telesne težine, prestanak pušenja, fizičku aktivnost, i kontrolisanje ostalih faktora rizika (kao što je hipertenzija, LDL holesterol, i trigliceridi.)