"Kafići smrti" - Razgovori utehe

Takvi kafići već nekoliko godina postoje u Evropi, a sada su počeli da niču i širom Amerike.

“Cilj je da se podigne svest o smrti i da pomognemo ljudima da najbolje moguće prihvate gubitak bližnjih ili se suoče sa sopstvenom smrtnošću”, kaže Lizi Majls, socijalni radnik koji organizuje radionice i diskusije u jednom kafiću u Ohaju.

Iako se diskusije menjaju, forma je ista – organizator koristi donacije kako bi kupio kafu, čaj ili kolač i započinje temu svojim viđejem smrti.

Kada jedom počne, razgovor teče. Neki ljudi žele da ispričaju nešto o stvaranju testamenta, dok bi drugi da komuniciraju sa mrtvima.

Naravno, uvek se povede i priča o tome šta se dešava posle smrti.

“Kafići smrti” počeli su sa radom 2004. kada je sociolog Bernard Kretaz prvi takav otvorio u Švajcarskoj. Smrt je bila polje njegovog istraživanja, pa je nastavio da organizuje takve večeri u Belgiji i Francuskoj.

Prvi “kafići smrti” u Velikoj Britaniji otvoreni su 2011. a glavni inicijator bio je Džon Andervud.

Svaki kafić ima socijalnog radnika, konsultanta za sahrane ili nekog slične profesije ko ima iskustva sa smrću.