Nađeno pravo mesto Isusovog rođenja?

Oko 160 km severno od mesta gde su se hodočasnici okupili, pastiri i dalje vode svoja stada kroz netaknute zelene brežuljke, a malo njih zna da prolaznike uputi do zabačenog sela s imenom koje čudno zvuči: Vitlejem u Galileji. Međutim, arheolozi koji su tamo kopali kažu kako postoji dovoljno dokaza da je taj Vitlejem upravo Vitlejem Hristovog rođenja, izvestio je u utorak američki javni radio NPR, a prenosi Jutarnji list.

"Mislim da je pravo mesto Isusovog rođenja ovde, a ne u drugom Vitlejemu u blizini Jeruasalima", kaže Aviram Oshri, arheolog izraelske Uprave za starine, koji je na toj lokaciji vodio opsežna iskopavanja. Izgradnja puta kroz selo dovela je do otkrića prvog dokaza da je Vitlejem u Galileji možda imao posebno mesto u istoriji.

"Nastanjivali su ga Jevreji. Znamo da su bili Jevreji jer smo ovde našli ostatke proizvodnje kamenih posuda, a njih su koristili samo Jevreji i to samo u Isusovo vrieme", kaže Oshri.

On je takođe pronašao artefakte koji pokazuju da je nekoliko vekova kasnije ta zajednica postala hrišćanska i sagradila veliku i bogato ukrašenu crkvu. On kaže kako postoje značajni dokazi da je u ranom hrišćanstvu taj Vitlejem slavljen kao rodno mesto Hrista. Car Justinijan je izgradio zidine oko naselja kako bi ga zaštitio. Ruševine tih zidina danas još uvek okružuju delove tog sela u Galileji, kaže Oshri.

On misli kako bi mnogi naučnici koji pručavaju to razdoblje zaključili da je taj Vitlejem rodno mesto Isusa Hrista.

"Ima puno više smisla da je Marija jahala na magarcu, kad je bila pri kraju trudnoće, iz Nazareta u Vitlejem Galilejski koji je udaljen samo sedam kilometara, a ne u drugi Vitlejem do kojeg je 150 km," kaže Oshri.

On dodaje kako postoje dokazi da drugi VItlejem na Zapadnoj obali, koju Izraelci nazivaju Judeja, nije ni bio naseljen u I. veku.

Paula Fredriksen, američka naučnica koja proučava istoriju Isusa, kaže da je rano hrišćanstvo počelo obraćati pažnju na Vitlejem u Judeji tek u IV. veku, kada je car Konstantin proglasio hrišćanstvo službenom religijom Rimskog carstva.

Prema Starom zavetu, judejski Vitlejem je Davidov grad u kojem će se roditi budući Mesija. Fredriksen kaže kako je imalo smisla da se rano hrišćanstvo usredsredi na taj Vitlejem.

"Jedini Vitlejem koji je bitan za tradiciju je Davidov. A Davidov Vitlejem je sasvim konkretno u Judeji", kaže Fredriksen.

Oshri izvlači slične zaključke. On kaže da je za bogobojazne hrišćane, priča o Isusu i njegovom rođenju neraskidivo povezana s međunarodno poznatim gradom Vitlejemom.

Oshri veruje da na hriščane neće uticati saznanje da je Vitlejem koji oni imaju na umu pogrešan.

"Ne mislim da će to imati bilo kakvog uticaja. Tradicija je jedna stvar, ljudi će i dalje verovati i ja to mogu da razumem", zaključuje izraelski arheolog.