"Nauku finansiraju poreski obveznici"

Prošle nedelje Srbiju je prvi put posetio Robert-Jan Smits, generalni direktor Glavne uprave za istraživanje i inovacije Evropske komisije. Mada njegova poseta nije privukla veliku medijsku pažnju, ona je bila gotovo istorijska za naučnu zajednicu u Srbiji.

Izvor:
Foto: Tanjug / Jaroslav Pap
Foto: Tanjug / Jaroslav Pap

Kao praktično drugi čovek evropske nauke, Smits je odgovoran za najveći program finansiranja nauke u istoriji, program „Horizont 2020“ koji je težak čak 80 milijardi evra. Njegov dolazak predstavlja dodatno priznanje brojnim uspešnim naporima domaćih istraživača da budu konkurentni u takozvanom evropskom istraživačkom prostoru i da osvoje sredstva iz „Horizonta 2020“.

„Ovo je moja prva poseta Srbiji i moram reći da sam izrazito impresioniran onim što sam video tokom ova dva dana“, rekao je Robert-Jan Smits u ekskluzivnom razgovoru za naučnopopularni portal Centra za promociju nauke, Elementarijum.

„Imao sam priliku da vidim prvoklasne univerzitete i institute, briljantne mlade ljude, izrazito elokventne i samouverene, koji se bave prvoklasnim naučnim istraživanjima, spremni su da grade partnerstva i budu deo evropskih projekata“, zaključio je Smits, dodajući i da se u Srbiji „veoma vešto promoviše nauka”.

Tokom posete Srbiji, Robert-Jan Smits je u petak, 3. marta gostovao na izložbi „Srbija u Horizontu 2020“ koju je organizovao Centar za promociju nauke u Galeriji nauke i tehnike SANU. Izložba predstavlja kratki presek dosadašnje saradnje domaćih istraživača, naučnoistraživačkih i drugih ustanova sa Evropskom unijom.

„Ovo je dodatni razlog zašto treba što pre ponovo da posetim vašu zemlju, ali i da prenesem svojim kolegama u Evropskoj Uniji: obratite više pažnje na Srbiju i predivne stvari koje se događaju tamo u oblasti naučnih istraživanja i inovacija“, poručio je Smits.

Posebno je istakao da će evropskim naučnicima preneti poruku: „Ostvarite saradnju sa srpskim naučnicima i zovite ih da postanu deo važe mreže, što je svakako u interesu Evrope kao celine“.

Pored Smitsa, na otvaranju izložbe Centra za promociju nauke govorili su i akademik Zoran Petrović, upravnik Galerije nauke i tehnike SANU, kao i Nemanja Đorđević, direktor Centra za promociju nauke.

Tom prilikom, Centar za promociju nauke je pozvao i doktorande iz Srbije koji na skupu u Galeriji nauke i tehnike SANU, mogli da postave pitanja visokom evropskom predstavniku o stanju nauke u Evropi i Srbiji, projektima i podršci istraživanjima.

„Veoma je važno, više nego ikada ranije, da se promoviše nauka, da se govori o naučnim idejama i rezultatima“, rekao je Robert-Jan Smits, posebno ukazujući na značaj povezivanja građana i nauke.

„Ko finansira nauku? To su naravno poreski obveznici. Oni žele da znaju gde je otišao novac koji su dali. Iz tog razloga smatram da je obaveza naučnika i inovatora da pokažu na koji način je potrošen novac koji je uložen u nauku“, poručio je Smits.

Celokupan video intervju sa Robert-Janom Smitsom biće objavljen na Elementarijumu i u narednom broju časopisa Elementi.

Izvor: Elementarium.cpn.rs

Nauka

Neverovatni snimci najmanjih živih bića

Mikroskopi nam omogućavaju da posmatramo čak i najsitnije postojeće predmete i bića, ali se ograničenja javljaju kod uočavanja pokreta. Nekada je potrebno da prođu sati, pa čak i dani da bi se neki pokret uočio.

Nauka četvrtak 23.03. 11:27 Komentara: 1

One pomeraju granice nauke

Povodom obeležavanja deset godina osnivanja Evropskog istraživačkog saveta (European Research Council, ERC), koji dodeljuje jedan od najprestižnijih grantova u okviru programa Horizont 2020. Evropske komisije, Institut BioSens, Institut za fiziku u Beogradu i Univerzitet u Novom Sadu priključili su se institucijama širom Evrope u organizovanju niza događaja kojim obeležavaju dosadašnje uspehe.

Nauka utorak 14.03. 08:16 Komentara: 0

Sedam planeta: Otkriće i posledice

Tri od sedam planeta koje su nedavno otkrivene imaju uslove u kojima se može zamisliti život, rečeno je na skupu "Sedam planeta, otkriće i posledice" u organizaciji Centra za promociju nauke.

Nauka sreda 8.03. 08:47 Komentara: 10

Krvavi minerali

Konfliktni minerali nalaze se u džepovima, torbama i rančevima skoro svakog od nas. Vaš mobilni telefon i laptop rade zahvaljujući ovakvim materijalima. Nadimak „konfliktni“ duguju svom poreklu, zbog toga što su najveća nalazišta na svetu smeštena duboko u ratnim zonama država Centralne Afrike, najviše u DR Kongo.

Nauka ponedeljak 27.02. 17:50 Komentara: 1

Kako je slučajnost usporila evoluciju živih bića

Grupa istraživača sa Univerziteta u Ekseteru objavila je članak u časopisu Nature Communications u kojem su objasnili kako je jedna neobična i slučajna prirodna pojava sprečila porast količine kiseonika u atmosferi, a time i razvoj višećelijskih organizama za čitave dve milijarde godina.

Nauka četvrtak 9.02. 15:10 Komentara: 12

Novi oblik materije: Postoji u vremenu, ali ne i u prostoru

Slavni Univerzitet u Berkliju u Kaliforniji u središtu je medijske pažnje nakon izrazito nasilnih protesta 1500 studenata protiv nastupa ekstremnog desničara Mila Janopulusa. U sukobe studenata i policije umešao se i novi američki predsednik Donald Tramp, koji je, do sada neviđeno, preko Tvitera zapretio Univerzitetu Berkli da će im uskratiti finansiranje iz federalnih fondova jer „ne dozvoljavaju slobodu govora“.

Nauka ponedeljak 6.02. 14:57 Komentara: 59
strana 1 od 132 idi na stranu