Ovo je najelektričnije mesto na svetu

Čak hiljadu puta za sat vremena sevnu munje iznad jezera Marakaibo. Takav fenomen nosi nekoliko različitih naziva, poput svetionik Marakaibo, Katatumbo munje ili „večna oluja“. Na mestu gde se reka Katatumbo susreće s jezerom Marakaibom u proseku je 260 olujnih dana u godini, dok po kvadratnom kilometru ovde udari 250 munja tokom godine.

Zbog toga je jezero prozvano mestom s najvećom koncentracijom munja na svetu, zbog čega je i završilo u Guinisovoj knjizi rekorda.

Oluje svoj vrhunac dosežu u oktobru, kad se iznad Katatumbe može videti u proseku 28 munja svakog minuta, a noćno nebo je redovno osvetljeno po devet sati zbog hiljadu munja koje stvaraju prirodni elektricitet.

Budući da dosad nije potvrđena nijedna naučna teorija zbog čega ovde nastaju munje, Katatumbov 'lajt šou' se pripisuje moćnoj kombinaciji topografije i vetrova.

“Pojavu tolikog broja munja moguće je povezati s terenom, odnosno zbog kombinacije padina planinskih lanaca i zakrivljene obale. Nepravilan teren može da doprinese generisanju vetrova i grejanju ili hlađenju što može da prouzrokuje nastanak oluje“, objašnjava dr. Danijel Sesil iz Globalnog hidrološkog i klimatskog centra za munje.

Katatumbo munje toliko svetle da se mogu opaziti čak i s udaljenosti od 400 kilometara, pa su mornarima nekada služile i kao sredstvo navigacije.

Metereološke podatke 17 godina prikuplja i snima satelit Tropical Rainfall Measuring Mission (TRMM), zajednički projekt NASA-e i japanske agencije za istraživanje vazdušnog prostora koji ima postavljene senzore za snimanje munji na tropskom nebu. Pomoću prikupljenih podataka naučici su izradili karatu svetskih “najmunjevitijih“ mesta.

Sve do tada, planinsko selo Kifuka u Kongu u središnjoj Africi smatralo se „najelektričnijim mestom“ na setu. Tamo, naime, bljesne 158 munja po kvadratnom kilometru svake godine.

Ali, prema zvaničnim podacima NASA-e iz prošle godine, dolina Bramaputre daleko u istočnoj Indiji ima najveći procenat munjevitih aktivnosti u vremenu između aprila i maja tj. na početku sezone monsuna, piše BBC.

“Nova generacija meteoroloških satelita izuzetno je uzbudljiva. U narednih pet godina, planirano je mapiranje munja na nekoliko različitih geostacioniranih satelita smeštenih iznad različitih delova sveta. Oni će nam omogućiti kontinuirana merenja nevremena s grmljavinama umesto kratkih snimaka koje smo dobijali s prethodnih satelita“, kaže dr. Sesil.