Otkriveno "najstarije" parče naše planete

U radu objavljenom u žurnalu "Nature Geoscience", tim istraživača navodi da njihovo otkriće ukazuje na to da se Zemljina kora formirala relativno brzo nakon forimranja same planete.

"Rana Zemlja nije bila toliko surovo mesto koliko se ranije mislilo", rekao je vođa tima Džon Veli, profesor na Univerzitet u Viskonsinu.

Britanski "Gardijan" precizira da se naša planeta formirala pre 4,5 milijarde godina, a da ovo otkriće znači da je dobila koru prilično brzo - "samo" 100 miliona godina kasnije. Starost kristala znači i to da se kora pojavila samo 160 miliona godina nakon formiranja našeg solarnog sistema.

Otkriće podržava teoriju "hladne rane Zemlje" na kojoj su temperature bile dovoljno niske da postoje okeani, a možda i život u njima, ranije nego što se ranije mislilo.

"Veoma nas interesuje pitanje kada je Zemlja postala mesto pogodno za život? Kada se dovoljno ohladila da bi život mogao da se pojavi. Starost ovog kristala sugeriše da je naša planeta možda mogla da podrži život na mikro nivou pre 4,3 milijarde godina", kaže Veli.

On ističe da nema nikakvih dokaza da je život tada zaista i postojao, ali i da nema nikakvih dokaza koji bi ukazali na to da definitivno nije postoja.

"Nema razloga da kažemo da pre 4,3 milijarde godina život nije mogao da postoji", dodaje on.

Zvanično najstariji fosilni ostatak koji su naučnici pronašli star je oko 3,4 milijarde godina.

Cirkon koji bi mogao da promeni pogled na istoriju naše planete pronađen je na jednoj farmi ovaca u oblasti Džek Hils u Australiji i veoma je mali. Dimenzija je oko 200x400 mikrona, dva puta većeg prečnika od vlasi ljudske kose.

"Cirkoni znaju da budu veliki i veoma lepo, ali oni sa kojima mi radimo su mali i ne previše privlačni, osim za geologe. Kada biste ga držali u dlanu, ako baš dobro vidite, možda biste mogli da ga primetite pomoću kvalitetne lupe", kaže Veli.