Da li u Americi zaista pada "veštački sneg"?

Cilj im je, naravno, smanjenje populacije kroz trovanja i pandemije, a sve to povezano je s misterioznim tajnim vojnim sistemom HAARP. Ubojiti sneg, javljaju susedi, pada i u BiH.

To je onako u par rečenica suština nove neobične teorije zavere koja je proteklih dana viralno zaposela YouTube, internet i medije kako svetske, tako i lokalno-regionalne.

Autori brojnih video klipova kojima se “dokazuje”' ova teorija zavere ne tumače zašto američke vlasti opasni sneg obilno isporučuju baš u sopstvenoj zemlji, a ne na neprijateljskim teritorijima Iraka, Irana, Severne Koreje i sl. Međutim, ko će znati kakve planove imaju pravi svetski vladari? Kada bismo znali, ne bi bili tajni.

A kako se nova teorija zavere dokazuje? Na video klipovima autori pokušavaju da upaljačima za cigarete otope sneg, međutim on ne kaplje, već se čini da gori i poprima tamnu boju paljevine. Štaviše, posle smrdi na izgorelu plastiku. Da li postoji jasniji dokaza da je veštački i opasan? Zar ne? Pa baš i ne.

Zašto se sneg ne topi?

Za razumevanje naučne pozadine ove teorije zavere nije neophodno završiti neki hemijski, tehnološki ili rudarsko-geološko-naftni fakultet. Dovoljno je malo zdravog razuma i par informacija iz osnovne škole.

Pre svega, treba uočiti da mokre ruke protagonista ovih video radova pokazuju kako se njihov navodno netopivi sneg ipak topi. Možda ne baš onako kako to oni ili njihovi naivni gledaoci očekuju, ali ipak se topi.

Istovremeno treba znati da se sneg ne mora nužno pretvarati u vodu na vrućini. Sećate li se možda izraza sublimacija sa časova hemije? To je termin kojim se označava direktan prelazak neke materije iz čvrstog u gasno stanje. Naime, molekuli vode uvek imaju sklonost da pobegnu, odnosno da ispare kako iz vode tako i iz leda. Sublimacija se dešava čak i u frižideru u kom se kockice leda s vremenom smanjuju jer led isparava i na temperaturama ispod nule. Ako ih ostavite dovoljno dugo, mogu čak nestati a da ni u jednom trenutku nisu prešle u tečno stanje.

Proces sublimacije posebno se intenzivira u ekstremnim situacijama kada je led direktno izložen vatri. Konačno, čađ i masnoće će na snegu stvoriti svojevrsnu izolaciju i usporiti dalje otapanje. Zašto se led iz frižidera topi?

Na nekim od video snimaka autori sneg upoređuju s ledom iz frižidera pokazujući kako se ovaj drugi, za razliku od prvog, topi. Kako je to moguće?

Sada malo jednostavne fizike. U snegu ima više vazduha nego vode. Ako u njega usmerite plamen, on će lakše isparavati nego gusti led. Deo koji ne ispari pretvoriće se u vodu ali sneg će je upiti pa ona neće odmah oticati kao s površine leda već će se mešati sa snegom i pretvoriti ga u mokar sneg. Ovo mešanje pospešuje struktura snega – privlačne kohezijske i adhezijske sile vode nateraće otopljene kapi da se rašire među kristalima kao što se šire kroz tkaninu. Deo te vode može se ponovno pretvoriti u led pod uticajem okolnog snega. Kada se led topi, voda nema gde da ode kao što nema gde na površini impregnirane tkanine ili stakla. Deo će ispariti, deo će se ponovno zalediti dok klizi niz led, a deo će se ocediti niz kocku kao voda.

Zašto led poprima tamnu boju i smrdi na plastiku?

Jedan od ključnih dokaza koje autori predstavljaju u prilog tvrdnji da je sneg veštački jeste njegov izgled i miris pri izlaganju vatri. Zašto izgleda i smrdi kao spaljena plastika?

Treba znati da je većina upaljača za cigarete punjena plinom butanom koji se dobija iz nafte. Setite se da se i plastika dobija iz nafte. Ako upaljač držite ispod bilo kakve površine, posebno neke hladnije, na njoj će se skupiti čađ, a njen sastav nije bitno različit od čađi koja nastaje gorenjem plastike. Dakle, logično je očekivati da će crni nagoreli delovi na ledu mirisati i izgledati kao spaljena plastika. Isto će se dogoditi i ako neku hladnu teglicu pokušate da zagrejete upaljačem.