Dve trećine populacije pati od deficita ovog minerala

Kada štitna žlezda duže vreme nema dovoljnu količinu joda, ona ovaj deficit nadoknađuje uvećanjem sopstvenog tkiva, zbog čega dolazi do pojave strume.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, gotovo 70 odsto svetske populacije pati od deficita joda.

Iako se u mnogim zemljama kuhinjska so jodira, smatra se da se ishranom dnevno unese svega 80 mg ovog minerala, a preporuka je minimalno 150 mg na dan.

Jod se prvenstveno koristi u prevenciji smanjene funkcije štitne žlezde, ali često se primenjuje i kao sastojak sirupa za iskašljavanje sekreta iz bronhija, za prevenciju razvoja fibrocističnih promena na dojkama, u slučaju vaginitisa... Kod pojave prekomerne funcije štitnjače koristi se takozvani radioaktivni jod.

Ipak, trebalo bi istaći da i previše joda, kao i premalo narušava zdravlje. Zato se dodatni unos joda ne savetuje onima koji žive u oblastima u kojima zemljište i hrana sadrže dovoljne količine ovog minerala.

Naglo uzimanje velikih količina joda može da dovede do poremećaja u proizvodnji hormona tiroide kod ljudi koji imaju normalnu funkciju ovog organa.

Kontraindikacije za suplementaciju jodom su i upotreba antitiroidnih lekova i antikoagulansa, lakova za pritisak i diuretika.

Namirnice bogate jodom su mleko i mlečni proizvodi, brusnice, jagode, maline, banane, krompir i pasulj.

Izvor: novosti.rs