Šta se događa u našem telu kada nam je hladno?

Percepcija hladnoće počinje kada nervi u koži pošalju mozgu impulse o temperaturi kože. Ovi impulsi reaguju ne samo na temperaturu kože, već i na stopu promene u njenoj temperaturi.

Nalet nervnih impulsa nastalih padom temperature kože,može da budu i rano upozorenje na nešto što će verovatno da izazove temperaturu celog tela (temperaturu unutrašnjih organa) da padne. Ako se ne proveri na vreme, pad u temperaturi celog tela može da rezultira smrtonosnom hipotermijom.

Impulsi koji dopiru do cerebralnog korteksa, dela mozga gde se javlja rezonovanje, generišu informacije o tome koliko nam je hladno. Oni se kombinuju sa impulsima koji pristižu iz limbičkog sistema, koji su odgovorni za naše emotivno stanje, kako bi odredili koliko jako osećamo hladnoću. Ova osećanja nas teraju na određena ponašanja, kao što je savijanje tela, toplije oblačenje ili negodovanje.

“Osećam hladnoću“ nije isto što i “hladno mi je“. Na primer, kada smo prehlađeni i imamo temperaturu, često osećamo da nam je hladno. To se dešava zato što temperatura tela počinje da raste i nervni krugovi koji kontrolišu telesnu temperaturu resetovani su na viši nivo. Telo na to odgovara kao da mu je hladno, dok se temperatura ne stabilizuje oko povećanog nivoa.

Neki ljudi pate od Rejnoovog sindroma, stanja u kojem je protok krvi toliko slab da prsti na nogama i rukama ne mogu da se ugreju.

Veoma često se dešava da zdravi ljudi više osećaju hladnoću od ostalih koji se nalaze u istoj prostoriji. Ženama je često hladnije nego muškarcima, a to je verovatno zato što imaju nižu temperaturu kože.

Osećanje hladnoće može takođe da bude nasledno. Studija sprovedena na blizancima otkrila je da je osećanje hladnoće u rukama i nogama veoma nasledno.

Možda je najveći krivac za to što smo zimljivi zapravo topla odeća u koju se sakrivamo od zime. Industrija garderobe radi za nas posao koji bi trebalo da obavlja naš metabolizam. Za hladnoću se treba čeličiti.