Ljudi uče saosećajnost od pacova?

Studija koju su obavili neurolozi Univerziteta u Čikagu, pokazuje da čak i ta primitivna bića mogu da pokažu empatiju na svoj način, prenosi Agencija Frans pres.

Istraživači su započeli taj projekat smeštanjem 30 pacova u parovima u isti kavez na dve nedelje. Zatim su ih premestili u novi kavez, gde je jedan pacov bio stavljen u uređaj koji ga je prisiljavao da bude na jednom mestu, dok je drugi pacov mogao da se kreće slobodno.

Slobodni pacov je mogao da vidi i čuje svog zarobljenog druga i izgledao je uzrujanije nego ranije. Teško je bilo otvoriti vrata koja su otključavala zamku, ali je većina pacova shvatila kako to da uradi za tri do sedam dana.

Da bi testirali pravu povezanost pacova, istraživači su uradili još jedan eksperiment. Stavili su igračke u zamku da bi videli da li će pacovi izbaviti i njih kao i svoje drugove. Oni to nisu učinili.

Pacovi su izbavljali svoje drugove čak i kada je oslobađanje iz zamke značilo da odu u drugi kavez, što pokazuje da nisu motivisani samo činjenicom da će imati s kim da se druže.

U poslednjem testu, naučnici su u kavez stavili čokoladu, za koju su ranije utvrdili da bi pacovi pojeli pre hrane koje uobičajeno jedu. I dalje su se slobodni pacovi pokazivali empatiju.

Čak i kada bi probali malo čokolade, oni bi onda oslobodili svog druga i dozvolili mu da pojede ostatak čokolade. Pacovi su podelili svoju čokoladu u 52 procenta testova.

Naučnici su kasnije promenili uloge pacova, tako da su oni koji su bili slobodni bili zarobljeni. U tim slučajevima, svih šest ženki je otvorilo zamku, dok je to uradilo 17 od 24 mužjaka, "što se slaže sa zaključkom da su ženke saosećajnije od mužjaka" navodi se u studiji.

Naučnici su ocenili i da je njihova studija važna lekcija ljudima. "Kada postupamo bezosećajno, ponašamo se protiv prirode. Ako bi ljudi slušali i postupali kako im priroda nalaže, bili bi bolji", naveli su stručnjaci.