Treba li nam banka matičnih ćelija?

Stojković je istakao da bi banka matičnih ćelija u Srbiji učinila znatno konfornijim i jeftinijim čuvanje i primenu ovog genetskog materijala.

"Ljudima bismo mogli direktno da pomognemo u slučajevima gde matične ćelije mogu da se primene. Zatim, skuplje je čuvanje u inostranstvu, a skupo je i slati tamo pacijente na lečenje", rekao je dr Stojković.

On je u Zdravstvenom centru "Studenica" održao predavanje na temu "Embrioni i matične ćelije u službi zdravlja".

Stojković je objasnio da su matične ćelije "pojednostavljeno rečeno, ćelije koje se nisu odlučile šta će da budu", pa se od jedne takve može dobiti ćelija jetre, ili srca, ili kosti.

"Kod nekih bolesti ćelije ne vrše svoju funkciju, pa ih nadomešćujemo matičnim ćelijama. Vrlo je bitno da se bavimo naukom, ali i da ta znanja što pre dovedemo od laboratorije do bolesničkog kreveta", istakao je Stojković.

Prema njegovim rečima, poželjno je uzimanje matičnih ćelija iz pupčane vrpce, naročito u slučajevima kada je poznato da u porodici postoje bolesti koje mogu da se leče matičnim ćelijama.

Međutim, upozorava Stojković, ni matične ćelije "nisu sveta vodica", ne mogu da leče sve vrste bolesti, najduže je iskustvo u lečenju pojedinih bolesti krvi, ali je sve više i drugih oblasti primene.

Direktor Specijalne bolnice za lečenje steriliteta i veštačku oplodnju naglašava da značaj ovog načina oplodnje postaje sve veći, jer sterilite postaje sve veći problem.

"Razlog na prvom mestu je način života koji donose stres, dugo sedenje, alkohol i pušenje. Nekada je ženski sterilitet bio dominantan, a prema naših studijama, sada je odnos muškog i ženskog steriliteta pola-pola", naglasio je Stojković.

On kaže da je nakon tretmana u ustanovi na čijem je čelu, za četiri godine rođeno oko 300 dece i da dolaze bračni parovi iz svih delova Srbije.

Podsetio je da prva dva pokušaja veštačke oplodne plaća država. Ako trudnoća ne uspe, a bračni par želi da nastavi terapiju, cena je u proseku oko 2.500 evra, ali nekada i više, u zavisnosti od dužine i vrste terapije.

Specijalna bolnica u Leskovcu ima odgovarajući kadar, kaže njen direktor, ali bi proširenje kapaciteta bilo značajno jer veliki broj parova bez potomstva po nekoliko meseci čeka na prijem.

"Bilo bi dobro da imamo i dijagnostiku putem genske aktivnosti. Jer, ne zaboravimo, nije problem samo sterilitet, već veliki broj žena gubi trudnoću, svejedno da li je nastala prirodnim ili vantelesnim putem, a ne zna se razlog tome", rekao je dr Stojković.

Prof. dr Miodrag Stojković je jedan od prvih naučnika u Evropi koji je devedesetih počeo da se bavi kloniranjem domaćih životinja, a 2004. godine je od vlade Velike Britanije dobio dozvolu da se prvi u Evropi bavi dobijanjem ljudskih embrionalnih matičnih ćelija iz kloniranih embriona.

Od 2008. godine je osnivač i vlasnik Specijalne bolnice za lečenje steriliteta i vantelesnu oplodnju u Leskovcu, čije otvaranje i opremanje su pomognuti sredstvima iz gradskog i državnog budžeta.