Kad prehlada nikako ne prolazi...

To je jednim delom zato što prehlada može da traje duže nego što ljudi misle – i do dve nedelje, a kašalj i duže.

Takođe, postoji mogućnost da ste dobili neku sekundarnu infekciju, poput bakterijskog sinusitisa.

Međutim, dešava se i da neki pacijenti jednostavno ponovo dobijaju prehladu i to zahvaljujući nekom drugom virusu.

"Kada vam se neko žali da prehlada 'neće da prođe', obično je reč o novim infekcijama", kaže Derilin Mojer, lekar Univerzitetske klinike Templ.

Stručnjaci kažu da se odrasli u proseku prehlade dva do pet puta godišnje, dok deca školskog uzrasta mogu imati i do deset prehlada.

Stariji se generalno ređe inficiraju, jer imaju imunitet na mnoge viruse.

"U svakom trenutku, postoji barem pet rinovirussa u vašem nosu, ali se vi nećete razboleti" , objašnjava En Palmenberg, istraživač Instituta za molekularnu virologiju Univerziteta Viskonsin Medison.

Rinovirus je najčešći izazivač prehlade, a ima više od 150 sojeva.

Kako biste se inficirali, takozvani ICAM receptori u nosu, kojima se rinovirusi služe kako bi ušli u ćelije, moraju biti otvoreni. Dakle, čak iako su oni stalno tu, razbolećete se tek kad ih vaše telo prihvati.

Različiti faktori poput stresa, nedostatka sna i ukupnog stanja organizma mogu uticati na to, da li ćete se inficirati.

Više od 150 sojeva ili genotipa rinovirusa do sad je identifikovano, a istraživači smatraju da ih verovatno ima i mnogo više.

Rinovirusi se najbolje razmnožavaju na relativno niskoj temperaturi tela gornjeg respiratornog trakta, poput nozdrva, sinusa i grla.

Drugi virusi poput manje učestalih adenovirusa mogu da se razmnožavaju i vezuju za receptore i donjih i gornjih delova respiratornog trakta i tako izazivaju mnogo ozbiljnije bolesti.

"Najinteresantnije je to što mi još nismo identifikovali uzroke 20 do 30 odsto slučajeva prehlade kod odraslih", kaže Entoni Fauči, direktor američkog Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti.

Nekada je naizgled beskrajna prehlada znak mnogo ozbiljnijeg oboljenja. Možda je reč o sinusnoj infekciji, bronhitisu ili upali pluća. Takođe, simptomi prehlade često se mešaju sa sezonskim alergijama.

Neobično suv kašalj koji dugo traje posle prehlade, obično je posledica hiperaktivnosti bronhija ili zapaljenja traheja, kažu lekari.

"Nakon što prođe infekcija vašeg respiratornog sistema, možete ući u neki tranzitni oblik astme u kojem su vaše bronhije vrlo reaktivne, iritirane i upaljene", objašnjava dr Mojer iz Univerzitetske klinike Templ.

Pregled više različitih studija objavljenih prošle godine u žurnalu Anali porodične medicine, otkrile su da kašalj u proseku traje oko 18 dana.

Izveštaji istraživanja na gotovo 500 ljudi pokazali su takođe da učesnici očekuju da kašalj treba da prođe posle nedelju dana i veruju da bi im antibiotici pomogli. Inače, antibiotici leče samo bakterijske infekcije, a u slučaju virusnih čak odmažu.

Neki stručnjaci veruju da jedan virus prehlade i oslabljen imunitet koji ostavlja za sobom, ljude može učiniti podložnijim drugim virusima.

Naime, epitel nozdrva oslabljen je posle prehlade i omogućava prolazak i drugih virusa, ali proteini poput interferona, koji se luče tokom prehlade, daju vam kakvu takvu zaštitu.

Šta možete učiniti kako biste sprečili ili barem skratili prehladu?

Mnogi se kunu u ehinaceu, cink, ili velike količine vitamina C, ali lekari kažu da se ne može sa sigurnošću tvrditi da bilo koji od ovih lekova pomaže. Neka istraživanja ukazuju da vežbanje i meditacija sprečavaju prehlade.

Foto: Image courtesy of David Castillo Dominici / FreeDigitalPhotos.net