Na današnji dan, 11. jul

1533 &ndash; Papa Klement VII zapretio je engleskom kralju Henriju VIII da će ga ekskomunicirati iz Rimokatoličke crkve ako ne obnovi brak s Katarinom Aragonskom, od koje se razveo u maju 1533. Henri VIII je ignorisao pretnju, raskinuo sve veze s Vatikanom i 1534. osnovao je Anglikansku crkvu, proglasiv&scaron;i sebe za njenog poglavara.1804 &ndash; Biv&scaron;i potpredsednik SAD Aron Ber ubio je biv&scaron;eg ministra finansija Aleksandera Hamiltona u dvoboju izazvanom političkim rivalstvom i međusobnim optužbama.1844 &ndash; Rođen je kralj Petar I Karađorđević, poznat i kao kralj Oslobodilac, vladar Srbije od 1903. do 1918. i potom Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca do smrti 1921. Tokom njegove uprave ojačane su političke i kulturne veze s južnoslovenskim narodima, a Srbija je doživljavana kao svojevrsni južnoslovenski Pijemont. Pored razvoja parlamentarizma, njegova vladavina obeležena je i samovoljom grupe oficira zaverenika iz 1903, pripadnika &quot;Crne ruke&quot;. Posle zbacivanja s prestola 1858. njegovog oca kneza Aleksandra Karađorđevića, živeo je u inostranstvu i zavr&scaron;io je Vojnu akademiju u Sen Siru i Vi&scaron;u vojnu akademiju u Mecu. Učestvovao je kao dobrovoljac u Legiji stranaca u Francusko-pruskom ratu 1870/1871, kada je zbog ispoljene hrabrosti odlikovan Ordenom Legije časti, postav&scaron;i jedini evropski vladalac koji je to odličje zaslužio na bojnom polju. Pod imenom Petar Mrkonjić u bosansko-hercegovačkom ustanku protiv Turaka komandovao je 1875/1876. jednim ustaničkim odredom. Posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovića, Skup&scaron;tina Srbije ga je 15. juna 1903. izabrala za kralja. U Balkanskim ratovima je kao vrhovni komandant predvodio do pobede srpsku vojsku, a s vlasti se povukao 1914. u korist sina Aleksandra, koji je u njegovo ime vladao kao regent. U Prvom svetskom ratu 1915. pro&scaron;ao je sa srpskom vojskom preko planinskih bespuća do jadranske i jonske obale. Preveo je na srpski spis &quot;O slobodi&quot; engleskog filozofa Džona Stjuarta Mila.1863 &ndash; Rođen je srpski biolog Živojin Juri&scaron;ić, osnivač Muzeja srpske zemlje i Srpskog botaničkog dru&scaron;tva. U rodnom &Scaron;apcu zavr&scaron;io je gimnaziju, a Veliku &scaron;kolu u Beogradu. Proučavao je floru Srbije, Bugarske, dana&scaron;nje Makedonije i Bosne i objavio niz naučnih radova. Prikupio je veliku zbirku narodnih imena biljaka i popularisao biljne kulture.1882 &ndash; Gu&scaron;eći bunt u Egiptu, britanske trupe su napale Aleksandriju, a zatim zauzele Kairo i čitavu zemlju. Potom je na međunarodnoj konferenciji utvrđen sporazum o bezbednosti Sueckog kanala, za Veliku Britaniju izuzetno značajnog plovnog puta zbog britanskih kolonija u Aziji, pa su od tada Britanci, zajedno s Francuzima, nadzirali Kanal, čime je Egipat potpao pod punu zavisnost od velikih sila. Egipat je tek 1956. preuzeo kontrolu nad Sueckim kanalom.1920 &ndash; Rođen je američki filmski i pozori&scaron;ni glumac ruskog porekla Jul Briner, upečatljiva, snažna ličnost. Pojavio se u brojnim filmovima, ali je verovatno najvi&scaron;e upamćen po ulozi u muzičkom filmu &quot;Kralj i ja&quot;, za koji je nagrađen Oskarom, a godinama je igrao u istoimenoj pozori&scaron;noj predstavi. Ostali filmovi: &quot;Deset božjih zapovesti&quot;, &quot;Anastasija&quot;, &quot;Braća Karamazovi&quot;, &quot;Solomon i Saba&quot;, &quot;Sedmorica veličanstvenih&quot;, &quot;Taras Buljba&quot;, &quot;Zapadni svet&quot;.1921 &ndash; Posle pobede revolucije, privremena narodna vlada je proglasila nezavisnost Mongolije pod nazivom Narodna republika Mongolija.1937 &ndash; Umro je američki kompozitor Džordž Ger&scaron;vin, koji je u klasičnu muziku uneo elemente folklora, popularne muzike, crnačkih duhovnih pesama i bluza. Dela: opera &quot;Porgi i Bes&quot;, simfonijska fantazija &quot;Amerikanac u Parizu&quot;, &quot;Klavirski koncert u F-duru&quot;, kompozicije za klavir i orkestar, &quot;Melanholična rapsodija&quot;, muzika za filmove.1960 &ndash; Progla&scaron;ena je nezavisnost Katange, najbogatije provincije Konga. Iako je niko formalno nije priznao, vlada Moiza Čombea uživala je podr&scaron;ku krupnih zapadnih kompanija. Katanga je inkorporirana u Kongo 1963, a njen lider Čombe postao je predsednik vlade u Leopoldvilu, dana&scaron;njoj Kin&scaron;asi.1978 &ndash; U eksploziji cisterne s tečnim gasom u &scaron;panskom mediteranskom turističkom kampu u mestu San Karlos de la Rapita poginulo je najmanje 180 lica.1979 &ndash; Američka vasionska stanica &quot;Skajlab&quot; se posle &scaron;estogodi&scaron;njeg kruženja oko Zemlje raspala prilikom prizemljenja.1982 &ndash; Umro je Mehmed Me&scaron;a Selimović, pisac, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najvećih srpskih književnika 20. veka. Zavr&scaron;io je Filozofski fakultet u Beogradu i do Drugog svetskog rata bio je profesor u gimnaziji u rodnoj Tuzli. Po izlasku iz usta&scaron;kog logora 1943. oti&scaron;ao je u partizane, a posle rata bio je direktor drame Narodnog pozori&scaron;ta u Sarajevu, umetnički direktor &quot;Bosna filma&quot; i glavni urednik &quot;Svjetlosti&quot;. Zbog progona kojem su ga podvrgli bosanski političari, najvi&scaron;e zbog toga &scaron;to je sebe definisao kao srpskog pisca, pre&scaron;ao je u Beograd i u njemu ostao do smrti. Dela: romani &quot;Dervi&scaron; i smrt&quot;, &quot;Ti&scaron;ina&quot;, &quot;Tvrđava&quot;, &quot;Magla i mjesečina&quot;, &quot;Krug&quot; (nedovr&scaron;en), zbirke pripovedaka &quot;Prva četa&quot;, &quot;Tuđa zemlja&quot;, &quot;Djevojka zlatne kose&quot;, studija &quot;Za i protiv Vuka&quot;, eseji &quot;Pisci, mi&scaron;ljenja, razgovori&quot;, memoarska proza &quot;Sjećanja&quot;.1989 &ndash; Umro je engleski pozori&scaron;ni i filmski glumac, režiser i producent Lorens Olivije, jedan od najvećih tumača likova iz dela Vilijama &Scaron;ekspira, prvi glumac kojem je za života dodeljena plemićka titula. Dobitnik je vi&scaron;e nagrada &quot;Emi&quot; za TV stvarala&scaron;tvo, nagrađivan je na festivalu u Kanu, dobio je Oskara za film &quot;Hamlet&quot;. Ostali filmovi: &quot;Henri V&quot;, &quot;Ričard III&quot;, &quot;Princ i igračica&quot;, &quot;Tri sestre&quot;, &quot;Orkanski visovi&quot;, &quot;Rebeka&quot;, &quot;Ledi Hamilton&quot;, &quot;Keri&quot;, &quot;Otelo&quot;, &quot;Spartak&quot;, &quot;Kartum&quot;, &quot;Ponos i predrasuda&quot;, &quot;Bani Lejk je nestala&quot;, &quot;Maratonac&quot;.1991 &ndash; Avion s muslimanskim hodočasnicima iz Nigerije sru&scaron;io se u plamenu u gradu Džeda u Saudijskoj Arabiji, &scaron;to nije preživeo niko od putnika. U avionu se nalazilo 261 lice, s članovima posade.1995 &ndash; Vojska Republike Srpske zauzela je Srebrenicu.2000 &ndash; U eksploziji o&scaron;tećenog naftovoda na jugu Nigerije poginulo je oko 200 ljudi.2002 &ndash; Italijanska skup&scaron;tina dopustila je mu&scaron;kim naslednicima prestola da se vrate u zemlju, okončav&scaron;i posle 56 godina njihovo izbegli&scaron;tvo, kao posledicu saradnje pripadnika italijanske kraljevske kuće Savoja s fa&scaron;ističkim režimom Benita Musolinija.2003 &ndash; Indija i Pakistan obnovili su autobuski saobraćaj između Nju Delhija i Lahorea, posle decenija neprijateljstva dve susedne zemlje koje razdvaja religioznost pored etničke bliskosti.2006 &ndash; Umro je osnivač i vođa legendarne britanske rok grupe &quot;Pink flojd&quot; Sid Baret. Vođa &quot;Pink flojda&quot; je rođen kao Rodžer Baret u Kembridžu, a članove buduće grupe Rodžera Votersa i Dejvida Gilmora upoznao je u &scaron;koli u univerzitetskom gradu.2006 &ndash; U sedam eksplozija bombi na železničkoj mreži u indijskom gradu Mumbaj, ranije Bombaj, poginulo je oko 200 lica, a preko 700 je povređeno. Eksplozije su bile deo dobro koordinisanog napada za koji nijedna teroristička grupa nije preuzela odgovornost, ali je sumnja pala na ka&scaron;mirsku islamsku terorističku grupu &quot;La&scaron;kar-e-Tajeba&quot;, koja to poriče. Mumbaj je finansijski centar savremene Indije.2007 &ndash; Pakistanske snage bezbednosti proterale su naoružane verske ekstremiste iz Crvene džamije (Lal Masdžid) u Islamabadu, okončav&scaron;i tako osam dana dugu opsadu i ulične sukobe u kojima je poginulo vi&scaron;e od 80 lica. Vojska je prethodnog dana napala medresu kako bi isterala ekstremiste koji su navodno držali oko 150 talaca, među njima žene i decu. U napadu je poginulo devet vojnika i vi&scaron;e od 50 ekstremista, uključujući vođu radikalnih islamista protalibanskog sve&scaron;tenika Abdula Ra&scaron;ida Gazija.2008 &ndash; Uneskov komitet za svetsku ba&scaron;tinu uvrstio je na svoju prestižnu listu 27 novih lokaliteta iz čitavog sveta, od Papue Nove Gvineje (Kuk) preko Saudijske Arabije (Al Hidžr) do tri ostrva arhipelaga Vanuatu ili istorijskog jezgra San Marina.2008 &ndash; &Scaron;panski poslanici izrazili su podr&scaron;ku posebnim pravima velikih majmuna na život i slobodu. Reč je o prvom poznatom slučaju da neko nacionalno zakonodavstvo takva prava dodeljuje životinjama.2008 &ndash; Umro je Majkl Debejki, američki hirurg, inovator u oblasti hirurgije srca i krvnih sudova. Debejki je jo&scaron; tokom studija usavr&scaron;io i dizajnirao neke medicinske instrumente. Razvio je ve&scaron;tačko srce i srčane pumpe neophodne prilikom presađivanja. Svetski poznat hirurg, radio je kao profesor Bejlor fakulteta u Hjustonu, kao i direktor čuvenog &quot;Centra za srce&quot;.2019 &ndash; Tokom snažnog nevremena koje pogodilo poluostrvo Halkidiki, Grčka, sedam osoba je poginulo, među njima dvoje dece, a vi&scaron;e od stotinu je povređeno. Izuzetno jak vetar čupao je stabla, nosio krovove, prevrtao automobile.2021 &ndash; Na Kubi su se dogodili masovni protesti. Na ulice &scaron;irom zemlje iza&scaron;le su hiljade tražeći ostavku predsednika Migela Dijaza Kanela. Protesti su bili posledica nedostatka osnovnih namirnica i najgore ekonomske krize poslednjih decenija. Na ulice su pritom iza&scaron;le i pristalice tamo&scaron;nje vlasti, uzvikujući ime Fidela Kastra. Predsednik Dijaz Kanel za nemire je okrivio SAD.2023 &ndash; Umro je Milan Kundera, če&scaron;ko-francuski pisac svetskog ugleda, disident iz vremena tzv. Hladnog rata. Rođen je u Brnu 1929. Zavr&scaron;io je 1958. čuvenu Filmsku akademiju u Pragu, na kojoj je potom bio predavač. Kao intelektualac primećen je prilikom istupanja na Kongresu pisaca Čehoslovačke 1967. godine. Bio je angažovan tokom &quot;Pra&scaron;kog proleća&quot;, da bi potom bio sasvim skrajnut. U rodnoj zemlji objavljena su jedino njegova dela &quot;&Scaron;ala&quot; i &quot;Sme&scaron;ne ljubavi&quot;, potom povučena iz knjižara i biblioteka. Sredinom sedamdesetih postaje gostujući profesor na fakultetu u Renu, Francuska. Kao književnik stekao je globalni ugled, a zvanični Prag oduzeo mu je državljanstvo 1978. Do kraja života živeo je i pisao u Francuskoj. Odlučno je odbacivao odrednicu politički disident.

Na današnji dan, 11. jul

0 Komentari