Da li postoje savršene majke?

Pitati dete šta čini njihovu majku savršenom možda i nije najbolja ideja. Ne treba izuzeti strah majke od njihovog odgovora, zajedno sa njihovom primedbom kako ne razumeju zašto ih pitate takve stvari. Umesto toga, žene stalno ocenjuju sebe i druge da li su savršene majke. Takođe se često zapitaju da li će uspeti (ili pogrešiti) u vaspitanju poput svojih majki. Odgajati dete je najzahtevniji zadatak i ne čudi što se današnje žene boje - strah je prisutan jer im je neizmerno stalo da ne pogreše u tako važnoj ulozi. Biti roditelj je zanimanje koje traje 24 sata na dan, sedam dana u nedelji, i to onoliko godina koliko je potrebno da zaključite da je vaše dete sposobno za samostalan život, a to znači do kraja vašeg života. Uostalom, svi nosimo obrasce ponašanja iz svojih porodica, sa nekima se slažemo, a neke bismo rado odbacili.

Postavljanje granica

Prekidanjem tog ponovljenog modela štitite decu od otrovnih uverenja, pravila i iskustava koja su obojila vaše detinjstvo. Jedan od najefektnijih načina prekidanja jeste da se obavežete da ćete biti emocionalno dostupniji deci, više nego što je bila vaša majka vama.
Danas je novi razlog za uzbunu izveštaj britanske firme za istraživanje „Demos“, koje je pokazalo da strogo vaspitanje stvara uspešnu decu.

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 9.000 porodica, a pokazalo je da su deca roditelja koji čvrsto postavljaju granice uspešnija u životu. To je prouzrokovalo još jednu zabrinutost majki: pitale su se da li su prestroge ili prepopustljive u vaspitanju. Sociolozi pak tu tvrdnju odbacuju jer smatraju da će deca odgovornih roditelja izrasti u odgovorne ljude, a deca neodgovornih roditelja biće neodgovornija. Brojne studije koje se bave decom pokazuju kako odgovor na pitanje kakva će deca biti kao odrasli ljudi ima više veze s genetikom, a manje sa stilom vaspitanja, dok će psiholozi replicirati i reći kako je stil vaspitanja važniji od genetike.

Danas se u stvari javlja sve veći problem previše mažene i zaštićene dece koja uopšte ne smeju da zaplaču ili da se zbog nečeg naljute, što nije nimalo dobro za njihov zdrav razvoj, upozoravaju stručnjaci. Kad su počele kampanje o pravima dece, njihov glavni cilj bio je zaštititi ih od zlostavljanja i uključiti se u odlučivanje o njihovom životu. Ali, dogodilo se da su deca ojačala u traženju svojih prava, dok su roditelji popustili u zadovoljavanju svojih prava i potreba u ime dece, postavši tako samo servis kojem se deca obrate ako im nešto zatreba, umesto da im budu vodič kroz život. To je pogubno za decu baš kao i zlostavljanje. Trebalo bi da roditelji pruže doslednost u vaspitavanju, autoritet, postave jasne granice jer to zapravo deca od roditelja i traže, kažu psiholozi.

U potragu sa savršenom majkom krenula je i psiholog Džin Leksington koja je sprovela istraživanje među 3.000 dece u uzrastu od šest do petnaest godina. Deca uglavnom smatraju da se njihove majke previše brinu oko pogrešnih stvari. One na decu projektuju sopstvenu krivicu i strahove, pa često ne uspevaju da čuju šta njihova deca zaista misle i osećaju.

Komuniciranje sa decom

Čovek ima dva uveta, a samo jedna usta, ne bez razloga. Poruka bi bila da treba više slušati a manje govoriti. A da li znate da slušate? Roditelji bi trebalo da znaju kako da saslušaju svoju decu; mališanovo mišljenje veoma je bitno. Važno je shvatiti da su ona osobe koje ne moraju nužno da razmišljaju kao odrasli. Deci se mora pružiti ljubav i razumevanje. S njima treba razgovarati o razgovoru. Da li ste ih ikada pitali da li su zadovoljna kako razgovarate sa njima? Da li žele da nešto promenite u razgovoru sa njima? Da li ste ih pitali da li uopšte žele da razgovaraju s vama? Svakodnevno učite na decu da budu pristojna, kako bi trebalo da razgovaraju s odraslima, da poštuju starije, lepo odgovaraju na pitanja, pristojno oslovljavaju, prihvataju šta im kažete, ne prigovaraju i da znaju da prihvate kritiku.

Ali nije dovoljno samo učiti decu kako da razgovaraju s vama, nego i roditelji, i svi odrasli, treba da uče i usavršavaju svoju komunikaciju sa njima. Upravo takav pristup vaspitanju i deci savremene majke čini nesavršenim iako one same ne shvataju zašto je tako. U jednoj od brojnih studija na temu odnosa dece i roditelja, deci su ponuđene 33 osobine koje imaju veze s majčinstvom. Među tim osobinama deca su birala one kojima su mogla da „stvore“ svoju sliku savršene majke. Uprkos mišljenju iz prošlosti da savršena majka dobro kuva, pere i pegla, današnjoj deci to ipak nije toliko važno.

Nisu odabrala ni to da savršena majka mora da dolazi po njih u školu ili ustane iz kreveta usred noći jer ona ne mogu da spavaju.

Dragoceno vreme

To je verovatno odraz današnje postfeminističke uloge očeva, koji rade većinu tih stvari koje su pre bile rezervisne samo za žene. Deca su tokom istraživanja pokazala da je najvažnija osobina koja čini majku savršenom - da ona uživa da provodi svoje vreme s detetom.

Zanimljivo je kako je jedna od ponuđenih osobina koja čini svaku ženu savršenom majkom bila vezana uz strogu rutinu odlaska na počinak, a koju su sva deca odbacila s ljutnjom. Ta njihova reakcija je shvatljiva jer većina dece nije baš oduševljena rečima poput: „Moraš u krevet! Zahvaljivaćeš mi na tome kad porasteš!“ Ali, pravo otkriće došlo je kada su decu pitali da li bi savršena majka trebalo da je i zaposlena. Naime, gotovo dve trećine njih odgovorilo je da bi njihove majke trebalo da rade (iako njih 80 % smatra kako bi to trebalo da bude posao sa pola radnog vremena). Gotovo iste rezultate dalo je i jedno američko istraživanje iz 1987. godine sprovedeno na hiljadu mališana u uzrastu od osam do 17 godina - 59 odsto dece izjasnilo se kako bi dobre majke trebalo da su zaposlene.

To otkriće, prema istraživanju „Pitajte decu“ američkog sociologa Elen Galinski, pokazalo je da deca daju jednaku ocenu majkama koje su zaposlene i onima koje su domaćice. Kada je Galinski upitala roditelje šta bi deca najradije promenila kako njihov posao ne bi uticao na porodicu, polovina majki odgovorila je da njihova deca žele više vremena da provode s njima. Ali, nisu bile u pravu jer je samo deset odsto dece želelo više vremena da provodi s majkom. Trećina njih rekla je kako bi volela da su im majke manje pod stresom i da su manje umorne. Manje od polovine ispitane dece svojim majkama je dalo peticu za stvaranje porodične rutine i rituala, a trećina je često zabrinuta za svoje majke.

Još jedno istraživanje vezano za savršeno majčinstvo iz 1992. godine dalo je zanimljive rezultate. U tom istraživanju deca su bila podeljena u dve grupe: u jednoj su bila deca od osam i devet godina, a u drugoj ona od 14 i 15. Mlađa deca stavila su veći akcenat na majčino pokazivanje ljubavi fizičkom prisnošću i cenila su njenu ulogu autoriteta i zaštitnika. Međutim, za razliku od njih, starija deca nisu želela da provode slobodno vreme s majkama i želela su da ih one više cene i razumeju njihove različite interese. Priznati britanski psiholog Donald Vinikot smatra kako je savršena majka loša za decu. „Dovoljno dobra majka počinje s adaptacijom na želje svog novorođenčeta, i kako vreme prolazi, ona se sve manje prilagođava detetovoj mogućnosti da se nosi s njenim promašajima“, izjavio je Vinikot. Deci, pogotovo kada odrastaju, roditelji nisu potrebni u tolikoj meri kao pre. Ali ono što i dalje žele jeste da manje gunđate kada ste u njihovoj blizini. Ne smeta im ako radite, ali smeta im ako ste zbog posla mrzovoljni. Ne vole požurivanje koje je odlika modernog majčinstva.

Deca žele samo da radite nešto jednostavno, na primer da uživate u vremenu provedenom sa njima. To i nije baš tako teško, zar ne?

MAGAZIN LISA U NOVOM BROJU DONOSI

Moda: Crvena prati ritam trendova

Dobar savet: Da li cena garantuje kvalitet?

Nataša Marković, glumica: Moj put oko sveta

Tema broja: Uspešan brak

Aktuelno: Učesnica Survivora Vesna Ðolović o iskušenjima i izdržljivosti

Zdravlje: Budućnost matičnih ćelija

Kućni ljubimci: Mačke je lako obožavati