Starost je bolest koja se leči?

Iako je njegovo izvorno interesovanje bila informatička tehnologija zbog koje se bavio softverskim inženjeringom, nakon šest godina istraživanja na poljima verifikacije softvera 2000. godine odlazi u potpuno druge vode i doktorira molekularnu biologiju na Kembridžu da bi se potom strastveno posvetio istraživanjima starenja.

Suosnivač je neprofitne organizacije SENS (Strategies for Engineered Negligible Senescence Foundation) i njen glavni naučnik. Adekvatna definicija SENSa bi bila integrisani set medicinskih tehnika namenjenih za vraćanje mladalačkih molekularnih i ćelijskih struktura u ostarela tkiva i organe. U suštini, ovo podrazumeva primenu regenerativne medicine na problem lošeg zdravlja prouzrokovanog starenjem.

Za stranicu Zdravlje sajta B92, Obri De Grej je pojasnio svoje stavove ali i istraživanja na kojima radi.

Zašto starimo? Kako se odvija taj proces i da li je reverzibilan?

Starimo iz istog razloga iz kog automobili, mašine koje smo mi napravili, stare. Naše telo akumulira štetu kao nuspojavu normalnog života. Zaista je reverzibilnog karaktera ako imamo medicinu, kao što je štetu načinjenu automobilu moguće popraviti.

Koliko se napredovalo na polju zaustavljanja starenja organizma?

Poprilično smo blizu, ali većina terapija koje su nam potrebne još uvek ne rade. Možda smo nekoliko decenija daleko ali to je mnogo bliže nego što su naučnici pre deset godina mislili da smo.

Kako napreduje projekat SENS (Strategies for Engineered Negligible Senescence)?

SENS je dogurao daleko, posebno poslednju deceniju. Sve ideje smo mnogo bliže implementaciji nego što su bile kada smo počinjali. Neki od razloga su u okviru SENS Fondacija a neki su nezavisni.

Kako je moguće zaustaviti bolesti koje pogađaju stariju populaciju?

Nije ih moguće izlečiti, tako što ćemo ih tretirati na direktan način, prosto zato što su one samo aspekt starenja. One jedino mogu biti „izlečene“ ili sprečene periodičnim popravljanje štete koju je načinilo starenje. Lečenje starenja spada u preventivnu gerijatriju.

Koji faktori najviše utiču na starenje organizma i da li je izmenom načina života moguće produžiti vek?

Nažalost, faktori koji najviše utiču na starenje nisu podložni promeni načina života – oni su neminovne posledice činjenice da ste živi. Najvažniji je disanje, koji stvara toksične nusprodukte – slobodne radikale. Sa druge strane, naravno da loši stilovi života skraćuju životni vek. Na primer ako pišite ili ste gojazni.

Zašto mislite da čovek ne sme da se miri sa starenjem?

Jednostavno. Starenje uzrokuje patnju i smr! Da li se mirimo sa bilo čim što dovodi do patnjom i smrću? Mislim da tu nema dileme.

Da li je delovanje na polju produžetka životnog veka čoveka moralno opravdano, ako imamo u vidu prenaseljenost planete? Kako ćemo napraviti dovoljno mesta za sve nas?

Natalitet opada širom sveta, posebno u velikim zemljama. Takođe, žene rađaju decu sve kasnije. To je trend koji će se nastaviti posebno kada više ne bude menopauze. Takođe, druge tehnologije će umanjiti štetu koju činimo planeti. Na primer – nuklearna fuzija će smanjiti korišćenje fosilnih goriva.